Идентитет - чување или развијање

[gillle]

Важи, онда признајем пораз (фала на опросту )

Was ist das "признајем пораз" ?

[ДушанВучко]

Was ist das

Па да не могу мој део да испуним (он је мени опростио, а ја не могу да га убедим у ово друго )

[gillle]

Па да не могу мој део да испуним (он је мени опростио, а ја не могу да га убедим у ово друго )

Добро.

[goca 11]

Ово је било непромишљено изречено са моје стране, извините...Јер сам размишљао о ономе што сам рекао, о монархији, па сам некако дошао и до цркве и поставио себи питање " да ли је могуће да неко буде верник, а да буде против монархије?" Онда у том заносу ројалистичком сам рекао себи "тешко да је могуће" и донео онда непромишљен крајњи закључак са овим непромишљеним изразом. Више сам сам тражио одговор, па је испало овако грубо...У суштини, као када бих поставио и питање "да ли могуће бити ројалиста, а бити атеиста"

Duško Vučko, imate vi sjajnih tema i komentara...ove dileme i " trileme"  su malo teške...
Ovde nas ima " od svake fele" ...važno je da se sporazumemo i volimo muziku 

[ДушанВучко]

Duško Vučko, imate vi sjajnih tema i komentara...ove dileme i " trileme"  su malo teške...
Ovde nas ima " od svake fele" ...važno je da se sporazumemo i volimo muziku 

Хвала Гоцо, ма наравно, имамо разне и погледе и то је и нормално...а нико не треба да убеђује било кога у нешто...(а за музику, сад ће флеш да оде, шта да се ради, једино линкови )

[goca 11]

Хвала Гоцо, ма наравно, имамо разне и погледе и то је и нормално...а нико не треба да убеђује било кога у нешто...(а за музику, сад ће флеш да оде, шта да се ради )

Ja zavoleh onu češku muziku...

[Љубо Мирков]

Zanimljiva tema ... čuvanje identiteta bi se moglo nazvati tradicijom , a njegovo razvijanje progresom ... na čemu insistirati , pitanje je sad? 
Japanci imaju izreku: " Loša vremena su najbolji prijatelj tradicije ... u lošim vremenima ljudi se vraćaju na puteve svojih predaka."
Činjenica je da živimo u lošim vremenima za naš narod , ali čuvanje tradicije(identiteta) ne znači nužno i razvijanje(progres) istog .

[шуљин џула]

       СПОМЕНИК ВОЈНИКУ

      ( Налази се у самом центру Младеновца, када младеновчане проверавају да ли су "прави" питају за стихове)

     У КАМЕНУ КАМЕНИ ВИТЕЖЕ,
     НАСРЕД МЛАДА МЛАДЕНОВЦА ГРАДА,
     ГОРДО ХРЛИ НЕБУ У ВИСИНЕ,
     ГОРДО ХРЛИ НЕБУ ВИСИНЕ,
     ГОРДО ХРЛИ, ТЕ СЕ С НЕБОМ ГРЛИ
     
     КАО СИМВОЛ ПАТЊЕ И ПОБЕДЕ!
 
     И НАПАЈАЈ КРОЗ ДУГА СТОЛЕЋА
     ДУХОМ ВЕРЕ, БРАТСТВА И ЈЕДИНСТВА


     И ЉУБАВЉУ СНАГОМ И ЛЕПОТОМ

     СНАГОМ РАСЕ А ЛЕПОТОМ ДУХА

     КРШНУ ДЕЦУ КРШНЕ ШУМАДИЈЕ !

     Михаило Миловановић, српски сликар, вајар и писац, израдио је споменик и испевао стихове уклесане на споменику од белог венчачког мермера.
   
   

[Malesevic]

Miloš Crnjanski specijalno za NIN 1964: Odakle počinju imena srpskih reka i planina

https://www.nin.rs/magazin/vesti/110404/odakle-pocinju-imena-srpskih-reka-i-planina

[drajver]

https://www.nin.rs/magazin/vesti/110404/odakle-pocinju-imena-srpskih-reka-i-planina

Негдје сам чак имао код себе ову књижицу Црњанског са етимолошким разматрањима имена хидронима и оронима. Нисам лингвиста, али чини ми се да је то Црњански онако аматерски писао, па то не би требало узимати у обзир као неко научно разматрање.

Али кад се већ помиње, мени су интересантне неке индоевропске ријечи које у нашем и у енглеском звуче доста слично и које су евидентно још индоевропске старине, нпр.

чељаде и чајлд (child)
двери и дор (door)
локва и лејк (lake), али је шкотско Loch ближе нашем локва

[Небо_Сав]

Негдје сам чак имао код себе ову књижицу Црњанског са етимолошким разматрањима имена хидронима и оронима. Нисам лингвиста, али чини ми се да је то Црњански онако аматерски писао, па то не би требало узимати у обзир као неко научно разматрање.

Али кад се већ помиње, мени су интересантне неке индоевропске ријечи које у нашем и у енглеском звуче доста слично и које су евидентно још индоевропске старине, нпр.

чељаде и чајлд (child)
двери и дор (door)
локва и лејк (lake), али је шкотско Loch ближе нашем локва

Могуће да је то аматерски написано, но чињеница је да је Милош Црњански, по сопственом признању "како-тако, али ја мислим лепо" -говорио и писао на седам језика. Биографи кажу и да је знао и руски. Дакле, можда и осам.  Мађарски, немачки, француски, енглески, италијански, шпански, португалски и руски.
Познавао је и класичне језике: латински и старогрчки.
Иначе,  познати су његови преводи великог португалског песника Камоиша (Камоињш, ако се добро сећам, он је то тако писао.)

[ДушанВучко]

Негдје сам чак имао код себе ову књижицу Црњанског са етимолошким разматрањима имена хидронима и оронима. Нисам лингвиста, али чини ми се да је то Црњански онако аматерски писао, па то не би требало узимати у обзир као неко научно разматрање.

Али кад се већ помиње, мени су интересантне неке индоевропске ријечи које у нашем и у енглеском звуче доста слично и које су евидентно још индоевропске старине, нпр.

чељаде и чајлд (child)
двери и дор (door)
локва и лејк (lake), али је шкотско Loch ближе нашем локва

Сад ми пада на памет, "груда", "ground"

[Кековац]

https://www.nin.rs/magazin/vesti/110404/odakle-pocinju-imena-srpskih-reka-i-planina

За Босну Владимир Ћоровић пише у својој књизи Босна и Херцеговина следеће:

Рано је дошла до значаја тузланска долина, несумњиво у првом реду ради својих сланих извора и наслага соли. У свима вековима читав тај крај носи име само по соли; Грци су је звали Σαληνέζ, Срби у средњем веку Соли, Мађари Só, Турци Тузле (туз=со). Има мишљење, да је и само име Босна дошло од соли. У албанском језику реч бос, босс значи "сланик" или "место где се испарава морска вода да остави со".