Заједнички предак свих балканских огранака рођен је около 670 г. То је исто вријеме када су и словијенски родови запосјели далматске градове.
Довољно је да један Аварин или Бугарин посади своје сјеме у једну словијенску робињу и ето ти га на. Сам биолошки отац се врати са својом четом и не знајућ о дјетету, а оно остане при мајци и заметне свој род већ као дио словијенскога рода. Да је овај род био присутан пређе словијенске сеобе на Балкан тому би било трага, али га нема. То снижава вјеројатност римскога поријекла овога рода.
То да се даљи генетски рођаци налазе међу Семитима и Ашкеназима, може бити траг ширења јеврејства међу турачким родовима, најбоље потрврђена на случају Хазара. То је само једна могућност, а не сигурна ствар.
Dalmatinska ostrva su bila pod kontrolom Vizantije još dugo vremena od dolaska prvog Slovena na Balkan. Bz3000 je negde živeo izolovan punih 2000 godina, a to nije sigurno to bilo u stepi ili u nekom gradu. Da bi neki haplotip bio izolovan 2000 godina to mora da bude jako jako isključena lokacija ostvro ili zabačeni lučki grad. Gotovo je sigurno da su bili nešto od sledećih Grci, Latini, Jevreji ili neki od raznih Levantijaca kad su bili iseljavani za Dlm.
Da je Avar u pitanju je nemoguće, jer Avari ne vode poreklo sa Bliskog istoka. I kako može jedan Avar da rasprostrani toliko naroda na više ostrva Hvar, Korčula, Lastovo i to u velikoj količini za kratko vreme? Avari su udaljeni skoro dvadeset hiljada godina od Bratonožića, a znani Jevreji i Sefardi, a i Aškenazi su samo iz bratske haplogrupe, a ne roditeljske.