Банија - презимена и крсне славе

[Свевлад]

Милак је било често име у старијим временима, а Никољдан је честа слава, тако да не мора значити да постоји нека веза.
У сваком случају, веза банијских и далматинских родова свакако постоји. Када неко то помене, мени увијек на памет падају Грубори (на Банији се јављају у облицима Грубор и Груборовић, крсна слава Ђурђевдан) и Тинтори (највише их има управо у класничким селима, крсна слава Врачевдан).

Тинтора у Далмацији је било у Бенковцу, Морполочи, Раштевићу, Биљанама Доњим, Смоковићу, Радљевцу, Плавну, Какми, Пристегу и Уздољу.
Тинтори из Уздоља славе Никољдан, а Тинтори из свих других места славе Врачевдан.

Грубора у Далмацији је било само у Плавну, славе Ђурђевдан.

[Демића страна]

КОБИЉАК*

Подаци су наведени по принципу: презиме, број особа 1948. године, крсна слава, потврда у црквеним књигама. Наведена су само матична презимена потврђена у више извора (црквене књиге, подаци пописа из 1948. године, катастарски подаци), за која мјештани знају или претпостављају да су преко 150 година на том подручју.

Владетић, 4 особе, крсна слава Василијевдан, потврђени 1857. године
Вујичић, 11 особа, потврђени 1857. године
Купрешанин*, потврђени 1857. године
Никшић, 4 особе, потврђени 1857. године
Остојић, 121 особа, крсна слава Митровдан, потврђени 1857. године
Путник, 11 особа, потврђени 1857. године
Станар, 84 особе, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Сузић, 27 особа, потврђени 1857. године
Шаша, 2 особе, потврђени 1857. године

* Што се тиче Кобиљака, добар дио становника овог села (27 породица са 159 душа) колонизован је након Другог свјетског рата у Пригревицу код Апатина; Купрешани су свакако матични род у Кобиљаку, пошто их можемо пратити од 1857. године, па до Другог свјетског рата, а има их и на списку колониста.

Топографска карта (највећи дио села)

[Демића страна]

ЖИРОВАЦ*

Подаци су наведени по принципу: презиме, број особа 1948. године, крсна слава, потврда у црквеним књигама. Наведена су само матична презимена потврђена у више извора (црквене књиге, подаци пописа из 1948. године, катастарски подаци), за која мјештани знају или претпостављају да су преко 150 година на том подручју.

Арбутина, 69 особа, крсна слава Никољдан, потврђени 1857. године
Бањац*, 18 особа, крсна слава Јовањдан
Бијелић*, 7 особа, крсна слава Врачевдан
Бодловић, 7 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Божић, 40 особа, крсна слава Јовањдан, потврђени 1857. године
Буњац, 18 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Бурмуџија, 40 особа, крсна слава Јовањдан, потврђени 1857. године
Владушић, 10 особа, крсна слава Врачевдан, потврђени 1857. године
Вујаклија, 64 особе, крсна слава Видовдан, потврђени 1857. године
Галијаш, 19 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Глушац, 40 особа, крсна слава Никољдан, потврђени 1857. године
Дрљача*, 63 особe, крсна слава Трипуњдан, потврђени 1857. године
Зорић, 35 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Јандрић, 28 особа, крсна слава Аранђеловдан, потврђени 1857. године
Крњајић, 81 особа, крсна слава Јовањдан, потврђени 1857. године
Љиљак, 71 особа, крсна слава Срђевдан, потврђени 1857. године
Остојић, 460 особа, крсна слава Митровдан, потврђени 1857. године
Познановић, 85 особа, крсна слава Митровдан, потврђени 1857. године
Сузић, 137 особа, крсна слава Јовањдан, потврђени 1857. године
Тинтор, 115 особа, крсна слава Врачевдан, потврђени 1857. године
Ћордаш, 30 особа, крсна слава Аранђеловдан, потврђени 1857. године
Ћорковић, 43 особе, крсне славе Врачевдан и Јовањдан (матична), потврђени 1857. године
Царић, 65 особа, крсне славе Врачевдан (матична) и Никољдан, потврђени 1857. године
Цвијетић, 18 особа, крсна слава Аранђеловдан, потврђени 1857. године
Чугаљ, 123 особе, крсна слава Никољдан, потврђени 1857. године
Шпановић, 87 особа, крсна слава Митровдан, потврђени 1857. године

* Сабрани су подаци за Жировац Горњи, Жировац Доњи, Остојиће и Царића Брдо. Жировац је до 1890. године био јединствено село и уједно највеће српско село на Банији; Бањце и Бијелиће немамо потврђене у црквеним књигама, али би могли бити матични родови у селу (нарочито Бањци); У случају Дрљача, имамо 39 особа пописаних као Дрљача и 24 особе пописане као Драча. Драча према мојим сазнањима није било у Жировцу, али јесте у другим селима на подручју Двора. Ипак мислим да се овдје ради о Дрљачама и да је направљена грешка приликом пописа.

Топографска карта (Остојићи)


Топографска карта (Жировац Доњи)


Топографсак карта (Жировац Горњи и Царића Брдо)

[Демића страна]

ЧАВЛОВИЦА

Подаци су наведени по принципу: презиме, број особа 1948. године, крсна слава, потврда у црквеним књигама. Наведена су само матична презимена потврђена у више извора (црквене књиге, подаци пописа из 1948. године, катастарски подаци), за која мјештани знају или претпостављају да су преко 150 година на том подручју.

Васић, 31 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Вујаклија, 13 особа, крсна слава Видовдан, потврђени 1857. године
Вукичевић, 8 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Грива, 6 особа, крсна слава Часне вериге, потврђени 1857. године
Ђурасиновић*, 86 особа, крсна слава Митровдан, потврђени 1857. године у облику Ђерасиновић
Ковачевић*, 28 особа
Крковић, 4 особе, крсна слава Јовањдан, потврђени 1857. године
Личина, 61 особа, крсна слава Видовдан, потврђени 1857. године
Метикош, 15 особа, потврђени 1857. године
Тинтор, 46 особа, крсна слава Врачевдан, потврђени 1857. године

* По свему судећи, изворни облик овог презимена био је Ђерасимовић. У црквеним књигама из 1857. године уписивани су у облику Ђерасиновић, док се касније јављају и облици Ђурасиновић (овај облик се усталио) и Ђурашиновић; Ковачевићи иначе припадају селу Љесковац, гдје су и потврђени у црквеним књигама из 1857. године. По свему судећи, један њихов засеок који је гравитирао Чавловици у неким пописима пописиван је под Чавловицом (катастарски припада Љесковцу).

Топографска карта (Чавловица и спорни засеок Ковачевића)

[Демића страна]

Закључно са Чавловицом, обрађена су класничка села (Брезово Поље, Брубно, Жировац, Класнић, Кобиљак, Чавловица). Подаци ће бити допуњавани како буду пристизали.

Поражавајућа статистика када је ријеч о броју становника на овом подручју:
1. попис 1910. године (укупно 6617 особа)
- Брезово Поље (721)
- Брубно (668)
- Жировац (2397)
- Класнић (1929)
- Кобиљак (562)
- Чавловица (340)
2. попис 1948. године (укупно 5076 особа)
- Брезово Поље (547)
- Брубно (477)
- Жировац (1829)
- Класнић (1621)
- Кобиљак (278)
- Чавловица (324)
3. попис 1991. године (укупно 2157 особа)
- Брезово Поље (296)
- Брубно (175)
- Жировац (709)
- Класнић (704)
- Кобиљак (151)
- Чавловица (122)
4. попис 2011. године (укупно 234 особе)
- Брезово Поље (24)
- Брубно (4)
- Жировац (73)
- Класнић (131)
- Кобиљак (0)
- Чавловица (2)

[Тимар]

Закључно са Чавловицом, обрађена су класничка села (Брезово Поље, Брубно, Жировац, Класнић, Кобиљак, Чавловица). Подаци ће бити допуњавани како буду пристизали.

Поражавајућа статистика када је ријеч о броју становника на овом подручју:
1. попис 1910. године (укупно 6617 особа)
- Брезово Поље (721)
- Брубно (668)
- Жировац (2397)
- Класнић (1929)
- Кобиљак (562)
- Чавловица (340)
2. попис 1948. године (укупно 5076 особа)
- Брезово Поље (547)
- Брубно (477)
- Жировац (1829)
- Класнић (1621)
- Кобиљак (278)
- Чавловица (324)
3. попис 1991. године (укупно 2157 особа)
- Брезово Поље (296)
- Брубно (175)
- Жировац (709)
- Класнић (704)
- Кобиљак (151)
- Чавловица (122)
4. попис 2011. године (укупно 234 особе)
- Брезово Поље (24)
- Брубно (4)
- Жировац (73)
- Класнић (131)
- Кобиљак (0)
- Чавловица (2)

.....................................................

[Демића страна]

Прелазим на малоградачка села (Бијеле Воде, Брестик, Велики Градац, Драготина, Козаперовица, Мали Градац, Мартиновићи), која данас сва припадају општини Глина. Ово подручје је половином XIX вијека припадало малоградачкој компанији Прве банске регименте (бр. 10) и у црквеном смислу било је подијељено на четири парохије: Велики Градац (дио Великог Градца, Мартиновићи), Драготина (дио Бијелих Вода, Драготина, дио Козаперовице), Класнић (Брестик, Класнић Доњи) и Мали Градац (дио Великог Градца, дио Козаперовице, Мали Градац). Нажалост, немамо сачуване црквене књиге парохије Велики Градац из 1857. године, док су црквене књиге парохије Драготина оштећене.

[Демића страна]

БРЕСТИК

Подаци су наведени по принципу: презиме, број особа 1948. године, крсна слава, потврда у црквеним књигама. Наведена су само матична презимена потврђена у више извора (црквене књиге, подаци пописа из 1948. године, катастарски подаци), за која мјештани знају или претпостављају да су преко 150 година на том подручју.

Бодловић, 5 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Боројевић, 1 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Боромиса, 178 особа, крсне славе Никољдан и Трипуњдан, потврђени 1857. године
Булат, 76 особа, крсна слава Митровдан, потврђени 1857. године
Владушић, 15 особа, крсна слава вјероватно Врачевдан, потврђени 1857. године
Келеува, 77 особа, крсна слава Трипуњдан, потврђени 1857. године
Лалић, 59 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Прострог, 4 особе, крсна слава Митровдан, потврђени 1857. године
Рајлић, 13 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Самац, 151 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Теодоровић/Тодоровић, 25 особа, крсна слава вјероватно Аранђеловдан, потврђени 1857. године
Ћурчија, 21 особа, крсна слава Никољдан, потврђени 1857. године

Топографска карта (највећи дио села)

[Демића страна]

БИЈЕЛЕ ВОДЕ

Подаци су наведени по принципу: презиме, број особа 1948. године, крсна слава, потврда у црквеним књигама. Наведена су само матична презимена потврђена у више извора (црквене књиге, подаци пописа из 1948. године, катастарски подаци), за која мјештани знају или претпостављају да су преко 150 година на том подручју.

Бранковић, 101 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Будић*, 15 особа, крсна слава Василијевдан
Видра, 18 особа, крсна слава Митровдан, потвђени 1857. године
Демић, 46 особа, крсне славе Ђурђевдан (матична) и Ђурђиц, потврђени 1857. године
Ерак, 16 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Јелић, 140 особа, крсна слава Никољдан, потврђени 1857. године
Куколеча, 52 особе, крсна слава Јовањдан, потврђени 1857. године
Метикош, 248 особа, крсне славе Никољдан и Томиндан (матична), потврђени 1857. године
Рула, 69 особа, крсна слава Јовањдан, потврђени 1857. године
Самарџија*, 31 особа, крсна слава Аранђеловдан, потврђени 1857. године
Тинтор, 10 особа, крсна слава Врачевдан, потврђени 1857. године
Шесто, 15 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Шпановић*, 1 особа, крсна слава вјероватно Митровдан, потврђени 1857. године

* Будићи нису забиљежени у Бијелим Водама 1857. године, али су тада вјероватно били присутни у сусједном Дреновцу (нажалост не постоје сачуване црквене књиге за парохију Дреновац) гдје их има и данас и гдје имају матичну земљу, па се са сигурношћу може рећи да се ради о дреновачком роду чији је дио временом прешао на земљу која катастарски припада Бијелим Водама; Самарџије по старом катастру припадају Драготини, док су у црквеним књигама потврђени и у Бијелим Водама и у Драготини. По свему судећи, њихов засеок који је гравитирао Бијелим Водама временом је постао саставни дио Бијелих Вода; Шпановића има на овом подручју (Драготина) и они славе Митровдан, али није могуће утврдити да ли је ова једна пописана особа у директној вези са Шпановићима који су пописани у Бијелим Водама 1857. године (највјероватније није).

Топографска карта (највећи дио села)

[Демића страна]

КОЗАПЕРОВИЦА

Подаци су наведени по принципу: презиме, број особа 1948. године, крсна слава, потврда у црквеним књигама. Наведена су само матична презимена потврђена у више извора (црквене књиге, подаци пописа из 1948. године, катастарски подаци), за која мјештани знају или претпостављају да су преко 150 година на том подручју.

Бањанац, 50 особа, крсна слава Јовањдан, потврђени 1857. године
Будић, 23 особе, крсна слава Никољдан, потврђени 1857. године
Врањанин, 15 особа, крсна слава Јовањдан, потврђени 1857. године
Дрљача, 6 особа, потврђени 1857. године
Ђуричић, 14 особа, потврђени 1857. године
Јанковић*, 12 особа, крсна слава Никољдан
Лазић, 11 особа, крсна слава Митровдан, потврђени 1857. године
Милојевић, 6 особа, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године
Радић, 41 особа, крсна слава Михољдан, потврђени 1857. године
Санковић, 36 особа, крсна слава вјероватно Аранђеловдан, потврђени 1857. године
Угљеша, 24 особе, крсна слава Мратиндан, потврђени 1857. године
Шкиљо, 34 особе, крсна слава Ђурђевдан, потврђени 1857. године

* Јанковићи нису забиљежени у црквеним књигама из 1857. године, али се на основу неких других извора може закључити да је ријеч о роду који је матичан на овом подручју.

Топографска карта (највећи дио села)

[Amicus]

Због друге сличне теме, да се коментари не би мешали, али ни брисали, ова тема иде под кључ.

Хвала на разумевању.