Срби у Америци

[vid.knezevic]

Синиша,
Хвала пуно на информацији. Мој прадеда је такође био у Америци и ја сам се мучио са претрагом са Елис Ајленда. Сад сам погледао на Балтимор и има неколико рекорда са листом путника који су можда његови али су нечитки. Како се зове овај имигрантски картон , нисам успео да нађем ову форму. Ако можеш стави линк, молим те.

[drajver]

Честитам на открићу! Оно је уједно и добар знак за оне који досад нису успели пронаћи слична документа, управо из разлога што су имена често погрешно уписивана или се најчешће трагало преко базе Елис Ајленда. Било би занимљиво истражити и ово име Vina Savits. На прву лопту асоцијација је на име и презиме Иван Савић. Међутим, међу крајишким Србима име Иван није било присутно или бар ја не знам за такав случај (за разлику од Црне Горе и Херцеговине). Такође, могло би бити неко име у аугментативу, што је, опет, више одлика крајишких надимака. Наши преци који су ишли у Америку углавном су наводили имена земљака или блиских рођака који су претходно тамо стигли. Ваљало би видети која слична презимена постоје у Горњој Суваји и околним селима.

Нисма баш оптимиста да ћу успјети дешифровати ово име. Савић као презиме није постојало у нашем крају, а ни име Иван. Можда би се све заједно могло читати као презиме, али ни ту ми не падају на памет позната презимена. Странац је записивао оно што му је речено, питање је како је он то разумио, а како записао.

[drajver]

Синиша,
Хвала пуно на информацији. Мој прадеда је такође био у Америци и ја сам се мучио са претрагом са Елис Ајленда. Сад сам погледао на Балтимор и има неколико рекорда са листом путника који су можда његови али су нечитки. Како се зове овај имигрантски картон , нисам успео да нађем ову форму. Ако можеш стави линк, молим те.

Виде, чини ми се да постоје двије балтиморске колекције. ово је линк на документ гдје сам нашао ове податек о прадеди. не знам додуше како је то све груписано. Најбоље ипак да идеш на опцију претраге на Family Search и да испоробаш све опције изговора имена и презимена. Мораш бити улогован.

https://www.familysearch.org/ark:/61903/1:1:CM7L-DMZM

[Nebo]

Да није нека Винка Савић?

[Јовица Кртинић]

Налетех малочас случајно на једну страницу за коју досад нисам знао да постоји, а на којој су пописани истакнути амерички Срби (међу њима има и неких за које никад не бих помислио да имају српско порекло, али је углавном без објашњења по ком основу): http://robert.susnjer.com/Prominent-American-Serbians/Prominent-American-Serbians.html

[Nebo]

Налетех малочас случајно на једну страницу за коју досад нисам знао да постоји, а на којој су пописани истакнути амерички Срби (међу њима има и неких за које никад не бих помислио да имају српско порекло, али је углавном без објашњења по ком основу): http://robert.susnjer.com/Prominent-American-Serbians/Prominent-American-Serbians.html

Ево, читам списак. Свашта видех до сада (стигао до Л), преовлађују спортисти.
Али, Бела Лугоши... 

[Nebo]

И Дражен Петровић...

[Malesevic]

И Дражен Петровић...

Дражен јесте Србин тј. дете из мешовитог брака али генерално је ова листа "набацана" тј. не разликује оне Србе који су заиста "амерички Срби" и наше спортисте нпр. који су били 2-3 године током каријере у САД.

[drajver]

Ленс Шијан из Висконсина је био један од највећих америчких хероја вијетнамског рата, пилот, оборен, бјежао по џунгли данима, заробили га Вијетнамци, мучили га јер је био старјешина, тако изломљен успио да побјегне, да би га опет убрзо ухватили. Умро у заробљеништву.

Гледао сам данас неки краћи видео о Ленсу Сајџану(по српски Лазару Петру Шијану), једном од неколицине америчких Срба који су носиоци америчког највишег војног одликовања Медаље части. О каквом се одликовању ради најбоље говори сљедећи цитат: "Због њеног статуса медаља части је под посебном заштитом САД. Сви припадници оружаних снага, укључујући и председника САД, као врховног заповедника, дужни су да салутирају носиоцу Медаље части. На пример, генерал је дужан да салутира у ставу мирно обичном нареднику који је носилац медаље."

Установљена је и награда америчкe Air Force под називом Lance Sijan.

<a href="https://www.youtube.com/v/NL0lKMv-Bn0" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/NL0lKMv-Bn0</a>

Гледам тако ове снимке и мислим се коју је жртву Шијан дао за америчку државу, а није знао да ће тај исти његов Air Force неких 40 година касније изручити бомбе на главу његових сународника. Слушам његову сестру на сљедећем снимку која каже (од 2:55): "Ленс је био веома, веома поносан на своје српско поријекло. Шијани, како се правилно изговара на српском, су невјероватно моћна, храбра група." Треба погледати њено лице док то изговара.
<a href="https://www.youtube.com/v/_zzFc00rH9c" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/_zzFc00rH9c</a>

Потрудих се мало да видим одакле је заправо Шијан, и није ми требало пуно да пронађем линију његових предака по очевој линији. У Америку је 1910. године из Купирова у Лици, као осамнестогодишњак, дошао Шијанов деда Петар. По деди је Ленс Шијан носио друго име Петар. Ленсов отац Силвестар родио се у Милвокију, Висконсин 1919. године. У документима се могло наћи и име Ленсовог прадеде у Купирову, који се звао Мојсије.

Значи, Ленс Шијан, по свему судећи I2-Y4882>A1328>Y177643>FT386055>FTB47503

[Васић.РС]

Хвала драјверу за ову информацију. Проследићу исту Врањешевићу и Милановићу.

[Vlax]

Од вечерас на РТС 2 почиње емитовање друге сезоне серијала Теслин народ, сваког понедељка у 20.00

https://www.rts.rs/page/rts/ci/rtspredstavlja/story/266/najnovije/4599919/nove-epizode-dokumentarnog-serijala-teslin-narod-premijerno-na-rts.html

[Michelle Batalo Mills]

Mиле Војводић из Стубенвила у Охају, генерал ваздухопловства, је за ЦИА-у летио прве извиђачке летове изнад Вијетнама.

То су само неки од најзначајнијих Срба у Америци, и то само у сфери војске.

Иначе, тај Стубенвил из којег је Војводић се налази недалеко од угашеног рударског градића Минго Џанкшн, прослављеног у филму ''Ловац на јелене''. Иако ту Де Ниро, Вокен и екипа играју Русине са средине 20. вијека, на самом почетку вијека је 2/3 становништва било српско.

Steubenville (correct spelling) is where I was born and raised.  The population there overall has declined but there are still Serbians there.  My great grandfather immigrated there (with many others) in the early 1900's to work in the mills. 

[Malesevic]

https://www.poreklo.rs/2022/01/07/bogdanovici-u-rumi-i-rasejanju/

About Peter Bogdanovich and his Family. 
Autor: Ratko Rackovic

[Michelle Batalo Mills]

We attended Serb Fest in Kernersville, North Carolina this past weekend.  It was a wonderful time of music, food and fellowship.   It is a nice community.  Kernersville was mostly farmland but it is becoming a suburb to a larger neighboring city.
 [/url]















[/img]

[drajver]

Јуче сам сасвим случајно пронашао имигрантски картон мог прадеде Стојана на Family Search, иако сам претходних година много пута безуспјешно покушавао. Знао сам да је боравио у Америци почетком 20. вијека и у документима сам пронашао  доста Јерковића из његовог краја, али не и њега. Свакако је разлог био и у чињеници да прадеда у Америци није остао, а сад по картону видим да у Америку није ушао преко Ellis islanda већ преко Балтимора (досад сам углавном претраживао Ellis island). Преко тог улаза у Балтимору су углавном до 1890. године улазили Ирци и Нијемци,а након 1890. године доминантни су постали усељеници из Источне Европе. Занимљиво да су имигрантске пунктове држале приватне компаније, а само масовно усељавање је завршено било негдје до почетка Првог свјетског рата.

Као што се може видјети из картона, Стојан Јерковић је имао 25 година када је 02.октобра 1903. године ушао у Америку, био је неписмен, радник. Као раса уписано му је Србин, као националност Босна. У вези овакавих уписа има доста коментара по форумима да су се Срби из Крајине уписивали као Хрвати, Босанци, видио сам и Херцеговце. Рецимо други Јерковић истог рода из сусједног села је уписан као Хрват. Али мислим да се ту прије свега радило о одлуци уписивача, који је вјероватно био странац, и које све те нације на нашим просторима трпао у исти кош или је по аналогији уписивао.



Стојаново село је уписано као Suhaji-Gorugi што је у ствари Горња Суваја. По оригинално уписаном имену тешко бих то пронашао. Пише такође да дотад није боравио у Америци и да је пут платио сам. Био се упутио код пријатеља под именом "Vina Savits" ма шта то значило (нисам успио да дешифрујем) у Питсбург, Пенсилванију на адресу, како сам дешифровао Solway street 30. Та улица и данас постоји у Питсбургу.

Даље пише, ако добро читам, да није осуђиван и депортован, да има код себе 10 долара, и да је платио неку таксу. Допутовао је бродом Main који је саобраћао на линији  Bremerhaven- Baltimore
https://en.wikipedia.org/wiki/SS_Main_(1900)

Из неких прича присутних у породици, претпостављам да се Стојан након овог првог одласка вратио у Крајину, а да је затим поново ишао у Америку. Други пут се вратио из Америке, јер му је жена умрла на порођају рађајући мог деду, тј. морао се вратити због мале дјеце. Не знам вријеме тог његовог другог одласка и повратка. Оженио се касније и други пут и имао је још једног сина. Из Америке је наводно донио новца, од којег је купљена земља, тако да је наша задруга пред Други свјетски рат била међу богатијим у селу. Други свјетски рат је то све уништио. Стојан је, ко већ стар човјек, убијен у зиму 1943. године, у неком збјегу у Грмечу током нацистичке операције Weiss, најстарији син му је претходно погинуо на Козари, а најмлађи као партизан такође у рату. Од Стојанових синова остао је жив само мој деда.

Како год, драго ми је да сам успио пронаћи ову имигрантску картицу, јер Стојаново тијело никад није пронађено и сахрањено, па је ова картица неки симболички траг који је остао од њега.

Истражујући ових дана и друге Србе који су у Америку улазили преко Балтимора почетком 20. вијека, схватио сам да је на крају мој прадеда Стојан свакако завршио у српској колонији која је радила за Jones and Laughlin Steel Company То је била класична корпоративно патерналистичка прича са компанијом која обезбјеђује радницима смјештај и услове живота али и диктира доста тога. Компанија је у непосредној близини Питсбурга саградила свој град који се у почетку звао Woodlawn а на крају Aliquippa. У њега је населила све те имигранте и град је почетком 20. вијека цвјетао. Од Срба мигрирали су највише крајишки Срби и помиње се и данас као град са највећим процентуалним учешћем Срба у неком граду у Америци.

Садржајан текст о историји српске парохије св. Илије у Aliquippa може да се наже на сљедећем линку https://stelijahaliquippa.com/our-parish/parish-history/ као и о историји самог града https://stelijahaliquippa.com/our-parish/history-of-aliquippa/

У тексту ми је била занимљива сљедећа реченица:

"Politics and borough administration was controlled by J&L management, Muslin wrote in an essay of his experiences. Almost everybody in town was a Republican.
“At that time, to be a Democrat, you had to be either brave or nuts,” Muslin said. “When they would have balloting, Jones and Laughlin used to bring people from the mills in trucks to the voting place. They weren’t even naturalized citizens, but they’d all vote the straight Republican ticket. Out of maybe several thousand votes, there would just be a half a dozen of us Democrats. J&L couldn’t lose.”"

Познато, зар не?

[drajver]

Компанија Jones and Laughlin Steel Company је пропала 1960-тих. Опадање челичне индустрије узроковало је и пропадање Aliquippa 1970-тих и 1980-тих. Град је био прави расадник спортских талената у америчком фудбалу и кошарци. Довољно је видјети списак спортиста поријеклом из овог града https://en.wikipedia.org/wiki/Aliquippa,_Pennsylvania међу којима је и Пит Маравић.

Управо чињеница пропадања града Aliquippa и спорта као шансе за бољи живот, послужила је као инспирација за причу из филма All the Right Moves из 1983. године. У филму млади Србин Стефан Ђорђевић (тумачи га Том Круз) у малом компанијском граду Ampipe (јасна веза са Aliquippa) покушава да преко америчког фудбала нађе излаз у бољу будућност. Филм је сниман на оригиналним локацијама. Давно сам га гледао, мислим да није лоше урађен. Погодио је ту атмосферу малих умирућих индустријских градова.
https://en.wikipedia.org/wiki/All_the_Right_Moves_(film)

Колико видим, данас Aliquippa има неких непуних 10.000 становника, од чега бјелачка популација једва прелази половину. Српска заједница у граду се још увијек чини живом, јер док је ћевапа и јањетине биће и Срба. 

[Христифор]

Како ми је промакао овај филм где брат Том глуми напаћеног Србина у Америци. Морам га погледати.