Не знам да ли је у ранија времена било модерно да се људи казују да су пореклом из Црне Горе или Херцеговине? Видим сада обрнуту моду: негирати све што је из Црне Горе и Херцеговине...
То је било итекако
модерно, и данас али ипак мало мање.
У мом крају 99% људи су говорили да су пореклом из Црне Горе или Херцеговине. Што је најнтересантније код већине тих људи није било никаквих породичних предања везаних за Црну Гору и Херцеговину, нити су они те податке нашли у књигама и архивима, него то говорили као
мантру.
Црногорско и херцеговачко порекло је значило бити "чистији" и "већи" Србин него се позивати на порекло из неких других крајева. Позивање на црногорско порекло је значило имати претке који нису дозволили да их Турчин покори, јер постоји раширено мишљење да Црна Гора никад није покорена од стране Турака. Поред тога имати црногорско порекло значи бити земљак Његошу, а можда и рођак, а знамо шта је Његош за Србе.
Међу Србима из Далмације (који су живели углавном у северној Далмацији) једино цетинско-врлички крај је имао већину становништво које је углавном старином из Црне Горе. У том крају су била честа презименма која звуче црногорски као што су Кнежевић, Вуковић, Вученовић, Борковић, Војновић, Мајсторовић, Вучковић, Радуловић итд. Врбник и Полаче код Книна су имали доста презимена која звуче црногорски, на Полачи је постојало презиме Црногорац, они су према легенди дошли са Његуша у 18-ом веку одакле су побегли од крвне освета а презивали су се некад Петровић.
У другим деловима Далмације где су Срби живели није баш било презимена за која би се могла повезати са Црном Гором.
У Плавну је било око 45 презимена, а од тога можда само 2-3 постоје у Црној Гори.