Крајишници (Марковдан) I2-CTS10228>S17250*

[Небојша]

И Кече из Лике су тестиране на 23andMe, хаплогрупа такође I2-S17250.

[drajver]

И Кече из Лике су тестиране на 23andMe, хаплогрупа такође I2-S17250.

Одлично, значи и они су вјероватно припадници овог рода.

[Андрић]

Још једна породица која је тестирањем потврђена овом роду, а коју сам заборавио да поменем. Ради се о Ждрњама, славе Марковдан, а тестиране су Ждрње из Доњих Бaраћа (STR тест) и Ждрње из Горње Подгорје (који су радили само SNP и позитивни су на I2-M423).

Присутни су (или су били) у сљедећим насељима:

Ждрња, Марковдан, Доњи Бараћи/Мркоњић Град
Ждрња, Марковдан, Горња Пецка/Мркоњић Град
Ждрња, Марковдан, Горња Подгорја/Мркоњић Град
Ждрња, Марковдан, Подоругла/Мркоњић Град
Ждрња, Марковдан, Трново/Мркоњић Град
Ждрња, Марковдан, Путиш/Бусовача

У околине Бусоваче их је било још крајем 19. вијека, вјероватно као исљеника из Крајине. Свакако су повезани са главним змијањским родом марковштака.

Занимљиво да Боривоје Милојевић у свом раду о Гламочу и Купресу за дио Шешума из села Рилић крај Купреса са славом Марковдан наводи да су досељеници из Гламоча и да су се прије презивали Ждрња. Када спомињеш Ждрње из села Подгорије и Пецке обзиром да сав тај крај испод Млиништа према пријевоју Штрбина близу Подрашнице тзв. бараћки крај или ти Подгоре садржи много родова гламочког поријекла, не искључујем могућност да је Жрдња било некада и у Гламочу и да је тај податак тачан, али можда се тај навод односи на село Подгорију, јер она се налазила близу Гламоча практично одма до (чак посједује и гламочку ношњу). Чуо сам неке приче да су те Жрдње са Змијања негдје поријеклом. Друга верзија каже да су од Лике. Углавном презиме се ширило из бараћког краја тј. тачније из села Доња Пецка (заселак Ждрњина страна) одакле су у Подгорију и досељени. Према црквеном шематизму из 1882 год. их је било још и у Герзову, а нешто касније се јављају и у Доњим Бараћима. Овај помен у Подоруглима треба узети са резервом, јер је то предграђе Мркоњића, гдје су малтене сви скорији пресељеници послије другог свијетског рата, а и у ово у Трнову је упитно, јер нико их тамо не помиње (мора да су такође неки скорији пресељеници из околине).

[drajver]

Занимљиво да Боривоје Милојевић у свом раду о Гламочу и Купресу за дио Шешума из села Рилић крај Купреса са славом Марковдан наводи да су досељеници из Гламоча и да су се прије презивали Ждрња. Када спомињеш Ждрње из села Подгорије и Пецке обзиром да сав тај крај испод Млиништа према пријевоју Штрбина близу Подрашнице тзв. бараћки крај или ти Подгоре садржи много родова гламочког поријекла, не искључујем могућност да је Жрдња било некада и у Гламочу и да је тај податак тачан, али можда се тај навод односи на село Подгорију, јер она се налазила близу Гламоча практично одма до (чак посједује и гламочку ношњу). Чуо сам неке приче да су те Жрдње са Змијања негдје поријеклом. Друга верзија каже да су од Лике. Углавном презиме се ширило из бараћког краја тј. тачније из села Доња Пецка (заселак Ждрњина страна) одакле су у Подгорију и досељени. Према црквеном шематизму из 1882 год. их је било још и у Герзову, а нешто касније се јављају и у Доњим Бараћима. Овај помен у Подоруглима треба узети са резервом, јер је то предграђе Мркоњића, гдје су малтене сви скорији пресељеници послије другог свијетског рата, а и у ово у Трнову је упитно, јер нико их тамо не помиње (мора да су такође неки скорији пресељеници из околине).

Прочитао сам то за Шешуме-Ждрње из Рилића, али заборавих да поменем. И ја мислим да се мисли на Гламоч у ширем смислу, који обухавата та села на међи гламочко-мркоњићкој.

Ждрња у Лици нема, логичније ми је да су везани поријеклом директно за змијањске родове, мада не треба искључити ни марковштаке из Рора и Стекероваца (Траваре и др.) који су им такође близу. 

Значи, за Ждрње је најстарија матица село Пецка? Ипак их је највише било у Подгорји.

[Андрић]

Прочитао сам то за Шешуме-Ждрње из Рилића, али заборавих да поменем. И ја мислим да се мисли на Гламоч у ширем смислу, који обухавата та села на међи гламочко-мркоњићкој.

Ждрња у Лици нема, логичније ми је да су везани поријеклом директно за змијањске родове, мада не треба искључити ни марковштаке из Рора и Стекероваца (Траваре и др.) који су им такође близу. 

Значи, за Ждрње је најстарија матица село Пецка? Ипак их је највише било у Подгорји.

Да, Жрдњама је матично село Пецка, а јесте их у Подгорији било највише од свих насеља. За народ Пецке прота Милан Илић у својој књизи "Опраштање са животом" наводи да је досељен у 18.вијеку из Далмације. Мислим да се ниједна опција не може искључити, можда су у Лици носили друго презиме, али прије што кажеш ће бити да су везани са неким родовима који су им географски ближи те да им је поријекло одатле...

[Андрић]

Занимљиво да Боривоје Милојевић у свом раду о Гламочу и Купресу за дио Шешума из села Рилић крај Купреса са славом Марковдан наводи да су досељеници из Гламоча и да су се прије презивали Ждрња. Када спомињеш Ждрње из села Подгорије и Пецке обзиром да сав тај крај испод Млиништа према пријевоју Штрбина близу Подрашнице тзв. бараћки крај или ти Подгоре садржи много родова гламочког поријекла, не искључујем могућност да је Жрдња било некада и у Гламочу и да је тај податак тачан, али можда се тај навод односи на село Подгорију, јер она се налазила близу Гламоча практично одма до (чак посједује и гламочку ношњу). Чуо сам неке приче да су те Жрдње са Змијања негдје поријеклом. Друга верзија каже да су од Лике. Углавном презиме се ширило из бараћког краја тј. тачније из села Доња Пецка (заселак Ждрњина страна) одакле су у Подгорију и досељени. Према црквеном шематизму из 1882 год. их је било још и у Герзову, а нешто касније се јављају и у Доњим Бараћима. Овај помен у Подоруглима треба узети са резервом, јер је то предграђе Мркоњића, гдје су малтене сви скорији пресељеници послије другог свијетског рата, а и у ово у Трнову је упитно, јер нико их тамо не помиње (мора да су такође неки скорији пресељеници из околине).

А овдје има један лапсус, све Ждрње су потекле из Горње Пецке, а не из Доње...

[Петар М. Демић]

На подручју горњокарловачке епархије сљедеће породице, а које још нису тестиране, су славиле искључиво св. Марка. Међу њима свакако може бити и породица које припадају овом роду:

Буздум, Марковдан, Доња Суваја/Доњи Лапац

Буњац, Марковдан, Краљевчани/Петриња

Ерцеговац, Марковдан, Горњи Добретин/Двор
Ерцеговац, Марковдан, Доњи Добретин/Двор

Золић, Марковдан, Словинци/Сисак

Једнак, Марковдан, Горње Селиште/Глина

Кнежевић, Марковдан, Шаканлије/Двор

Лалић, Марковдан, Велики Градац/Глина

Митић, Марковдан, Г. и Д. Добретин/Двор
Митић, Марковдан, Г. и Д. Селиште/Глина

Мркшић, Марковдан, Козарац/Вргинмост

Орешчанин, Марковдан, Крстиња/Војнић
Орешчанин, Марковдан,Перна (Горња и Доња)/Вргинмост
Орешчанин, Марковдан, Блатуша/Вргинмост
Орешчанин, Марковдан, Горња Чемерница/Вргинмост
Орешчанин, Марковдан, Доња Чемерница/Вргинмост
Орешчанин, Марковдан, Пецка/Вргинмост
Орешчанин, Марковдан, Глина/Глина
Орешчанин, Марковдан, Мајске Пољане/Глина
Орешчанин, Марковдан, Марловац/Дуга Реса
Орешчанин, Марковдан, Својић   /Дуга Реса
Орешчанин, Марковдан, Матешко село/Дуга Реса
Орешчанин, Марковдан, Горњи Сјеничак/Карловац

Петрињац, Марковдан, Горња Меминска/Костајница
Петрињац, Марковдан, Средња Меминска/Костајница
Петрињац, Марковдан, Тимарци/Сисак

Симић, Марковдан, Краљевчани/Петриња

Славујевић, Марковдан, Решетар/Титова Кореница

Чанаџија, Марковдан, Пјешчаница/Вргинмост
Чанаџија, Марковдан, Доњи Сјеничак/Карловац

Хвала Петру Демићу за информације које ми је послао везано за банијске родове.

Постоји више несродних огранака банијских Буњаца, Лалића, Мркшића и Симића, тј. не прослављају сви Марковдан.

[drajver]

Кече које славе Марковдан SNP тестом су потврђени као S17250+ и прилично је извјесно да припадају овом роду.

Најстарија матица Кеча кроз документе може се лоцирати на подручју села Суваје код Срба. У том селу су били присутни током Лаудоновог рата 1790-тих, вјероватно и раније током 18. вијека. Према доњем Поуњу су се помјерали највише крајем 19. вијека. У Лици је Кеча било и у више насеља на подручју сјеверно од Коренице, али ми није познато да ли су такође славили Марковдан (пошто Шематизам за Кече на подручју горњокарловачке епархије наводи двије славе: Марковдан и Мратиндан). У другим дијеловима Крајине Кече нису биле присутне.
Занимљиво је да Карановић за Кече у Лохову/Бихаћ наводи да су досељени из Курјака (Удбина). Кеча није било у Курјаку, али јесте Ђукића марковштака, па се поставља питање да ли је ово Карановићева грешка или је остало неко сјећање код Кеча о боравку у Курјаку и можда вези са Ђукићима.

Треба поменути да је међу католицима у бихаћкој околини такође присутно презиме Кеча, а у католичким матицама Кече се могу пратити још од 18. вијека.

Кече су на простору Лике биле присутне у сљедећим насељима (насеља по попису 1991):

Кеча, Марковдан, Доњи Срб/Доњи Лапац
Кеча, Марковдан, Горња Суваја/Доњи Лапац
Кеча, Марковдан, Доња Суваја/Доњи Лапац
Кеча, Понор Коренички/Титова Кореница
Кеча, Калебовац/Титова Кореница
Кеча, Врело Кореничко/Титова Кореница
Кеча, Хомољац/Титова Кореница
Кеча, Решетар/Титова Кореница

на простору Босанске крајине (насеља по попису 1991):
Кеча, Марковдан, Ћоралићи/Цазин
Кеча, Марковдан, Бихаћ/Бихаћ
Кеча, Марковдан, Кулен Вакуф/Бихаћ
Кеча, Марковдан, Лохово/Бихаћ
Кеча, Марковдан, Велики Стјењани/Бихаћ
Кеча, Марковдан, Хашани/Босанска Крупа
Кеча, Марковдан, Поткалиње/Босанска Крупа
Кеча, Марковдан/Средњи Дубовик/Босанска Крупа
Кеча, Марковдан, Велики Дубовик/Босанска Крупа
Кеча, Марковдан, Мартин Брод/Дрвар
Кеча, Марковдан, Кршље/Босански Нови
Кеча, Марковдан, Бачвани/Босанска Дубица
Кеча, Марковдан, Доња Слабиња/Босанска Дубица

[drajver]

У Лици је Кеча било и у више насеља на подручју сјеверно од Коренице, али ми није познато да ли су такође славили Марковдан (пошто Шематизам за Кече на подручју горњокарловачке епархије наводи двије славе: Марковдан и Мратиндан).

Што се тиче кореничких Кеча, они су на простору горе побројаних кореничких насеља присутни још од почетка 18. вијека. У попису Лике 1712. године помиње се домаћинство Вука Кече из којег су вјероватно сви они потекли.

Volgt die 20'“ Petina wo der Vuk Keka
vnter dem Haus 50

Остаје отвореним питање да ли су кореничке Кече славиле Мратиндан и можда уопште нису припадале роду марковштака. Уколико неко има податак о слави кореничких Кеча, нека јави.

[drajver]

Невелики кордунски род Jездића који славе Марковдан, судећи по SNP резултатима, вјероватно такође припада овом роду. Позитивно су тестирани на S17250.

Матично мјесто Јездића је Броћанац код Слуња. У том мјесту су живјели и током 19. вијека. Послије 1879. године неки од њих су се населили у Јоховици/Велика Кладуша. На Кордуну, поред Броћанца, у попису из 1948. забиљежени су још и у Новој Кршљи код Слуња и селу Горњани код Тржића, Слуњ. Ове Горњане нисам успио лоцирати.

На другим мјестима у Крајини их није било.

[SanjaG]

Гвојићи који славе Марковдан, припадају овом роду. Презиме има неколико варијанти изговора и транскрипције Гојић, Гвојић, Гвоић. Да ствар буде компликованија, на подручју Крајине јавља се више разнородних Гвојића и Гојића, а облик презимена често не прати и родовску подјелу. Оно што је извјесно на основу досадашњих генетичких резултата јесте да Гвојићи/Гојићи који славе Никољдан и насељавају већи број западнобанијских насеља припадају хаплогрупи J2b-M205, док Гвојићи/Гојићи који славе Марковдан и насељавају Лику и Кордун припадају хаплогрупи I2-S17250. Остали су још у смислу славе и хаплогрупе непознати Гвојићи из банијских насеља Лушчани, Живаја и Јошаница. Не знам да ли би они могли бити повезани са Гојићима из новског Поуња, који славе Ђурђевдан, а који су у пописима као пребјези са тог подручја пописани још крајем 18. вијека. Треба поменути и Гвојиће из Балинца који славе Лазареву суботу.

Ипак на овој теми, најбитнији су Гвојићи који славе Марковдан. Најранији њихов помен је у попису Лике из 1712. године, када је у селу Подлапачи међу тамошњим Србима пописан и Благоје Гојић. Нема сумње да су сви Гвоићи/Гојићи из Сврачкова Села потомци овог Благоја. У истом попису Гвојиће налазимо и нешто даље, у Могорићу, тамо је пописана кућна задруга Станисава Гвојића са браћом Савом и Јованом. Ови Гвојићи се касније не помињу у Могорићу. Током 19. вијека, Гвојићи су у Лици присутни у Сврачкову селу (Подлапача), а 1819. године је у Врховинама пописана и кућа Гаје Гвојића (касније се Гвојићи не помињу у Врховинама). Што се Лике тиче, Гвојићи су се у континуитету одржали у Сврачкову селу /Удбина/Кореница. С обзиром да је на простору Подлапаче постојало јако муслиманско тврђавно насеље и да се Гвојићи не помињу ни у Далмацији ни на старом крајишком земљишту, велика је шанса да су на подручју Подлапаче и Сврачкова Села живјели и за вријеме турске власти. Овоме у прилог иду и подаци о Гвојићима Марковштацима на простору Кордуна.

Кордунски Гвојићи марковштаци присутни су у два насеља на подручју слуњске општине: Кордунском Љесковцу и Брезовцу. Судећи по мустер листама пребјега, Гвојићи су у истим мјестима или оближњим мјестима живјели и за вријеме Турака. Кад су Турци изгубили тај простор уз границу 1791. године, Гвојићи су остали на својим огњиштима или су се незнатно помјерили уз саму границу.

Присутност Гвојића/Гојића марковштака на подручју Крајине (насеља по попису из 1991):

Кордун
Гвојић   Марковдан   Кордунски Љесковац   Слуњ
Гојић   Марковдан   Брочанац (Брезовац)   Слуњ

Лика
Гојић   Марковдан   Сврачково село    Титова Кореница

Тестирани су (STR) Гвојићи/Гојићи из Сврачкова села и Кордунског Љесковца и разликују се на једном маркеру од 23.

Објашњење настанка презимена, иако облик дјелује мало необично је да се ради о хипокористику личног имена Гвозден>Гвојо. Очигледно је облик већ у старту био необичан за изговор, па се сажимало у Гојо>Гојић.

Станислав, Јован, Сава…
Причате о мојој фамилији. Станислав Гвоји је из Босне 1598 отишао као пећкар у Оленгорск Мурманска област, дакле једини Гвоја икада забележен. Гвојићи су Никољштаци. Сви други Гвојићи носе презиме девојачко својих мајки и бака. Имате у листама имиграционим тај податак за два кластера и ја познајем Гвојиће који у једној породици имају 2 различита хаплотипа јер су Гвојић по девојачком презимену Стане Гвојић удата прво Влатковић па Опачић (Слава Аранђеловдан/ потез Славско поље/ М. Трепча) изгубила је оба мужа и деца носе њено презиме већ 80г… и више… У Лици имате Марију и Ружићу Гвојић које су биле удате Вукмировић и Балаћ чија деца носе презиме Гвојић и Слава им је друга. Дакле други Гвоја који је прибележен на простору Тромеђе је прибележен 1843 у манастиру код Колашина. Знатно касније. Сви Гвојићи имају предање да су из Јабуке код Пријепоља. Напустили су Јабуку пре 1555. године. Кумства која имамо стара су била стотинама година и кроз њих се такође види расељавање на три карауле у Војној Крајини… Једно су анализе које су поделиле племе а друго је реалност са којом су се ти људи суочавали. Тј моји преци. Иначе та имена Станислав, Јован, Сава су и данас у мојој породици. Благоја немамо. Михајло, Василије, Никола, такође.