Аутор Тема: Нушић  (Прочитано 675 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8003
  • I2a S17250 A1328
Нушић
« послато: новембар 20, 2017, 09:30:54 поподне »
Ове године навршава се 130 година од настанка једне вечне, увек актуелне сатиричне песме, Нушићеве – „Погреб два раба“.

„Године 1887, у Београду су се догодиле две сахране. Прва сахрана је била старије жене и мајке пуковника Драгутина Франасовића, који је био љубимац краља Милана јер је отео револвер након пуцња од Јелене – Илке Марковић током неуспелог атентата у Саборној цркви 1882. године. Овој сахрани су поред родбине присуствовали краљ, високи официри и сви чланови Владе. Друга сахрана на гробљу, неколико дана касније, била је јунака Катанића, који је након пуштања из заробљеништва преминуо од последица рањавања. Овој сахрани присуствовала је цела престоница. Револтиран овим догађајем млади Нушић је написао политичко-сатиричну песму под насловом „Два раба” и поделио је на два дела. У првом делу описује прву сахрану којој су присуствовали „ките и мундири” као „и још неко, али то је тајна” (овде се мисли на краља). У другом делу песме Нушић је стиховао о сахрани храброг јунака. Песма је објављена у „Дневном листу“ и изазвала је велику пажњу код народа.“

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9D%D1%83%D1%88%D0%B8%D1%9B

Песма се завршава непревазиђеним и увек актуелним стиховима:

„У Србији прилике су так’е,
бабе славе, презиру јунаке,
зато и ви не муч’те се џабе,
српска децо, постаните бабе.“

Кад је за ово сазнао, краљ Милан је побеснео и наредио да се млади (тада 23 године) песник ухапси. Због вређања краља, суд је Нушића осудио на два месеца затвора. Међутим, краљ овим није био задовољан и тражио је да се тужилаштво жали. Након жалбе, суд је казну преиначио на – две године.

Нушић је казну издржавао у пожаревачком затвору. „Управник затвора био је по злу чувени Илија Влах. Прочитавши Нушићеву пресуду, решио је да младог бунтовника доведе у ред – забранио му је да пише, да ложи пећ у самици, да чита књиге и новине...“

http://srbinaokup.info/?p=89263

Преокрет настаје из два разлога:

„После оваквог „мудрог савета“, Нушић је решио да насамари управника. Његова рођака Марина, некада удата за његовог ујака, била је у браку са министром правде Гигом Гершићем. Знајући да управник чита пошту, писац је решио да напише писмо министру Герићу, ословивши га са „драги рођаче“. Писмо је изгледало овако:
„Драги ујаче, имали сте право да се љутите на мене што вам се нисам јавио до сада, али вас нисам хтео узнемиравати. Знам да вас интересује како се осећам овде. Не могу рећи да ми је угодно као код моје куће. Али не могу да се пожалим. Једино ме убија досада од дугог времена. Када би ми дозволили да пишем, верујте да бих стрпљиво сачекао да прођу две године робије. Ја мислим да ми се то може учинити, јер, верујте, не бих писао никакве политичке ствари. Молим вас када дође моја мајка код вас, поздравите је и реците јој да не брине. Поздравите много и ујна Марину. Ваш сестрић“!
Следећег дана управник затвора је дошао у самицу у којој је чамио будући велики комедиограф. Уз смешак је срдачно рекао: „Кажу Нушић кува добру кафу. Је л’ умеш да скуваш? Човек треба све да научи злу не требало. Ето, да ти није апсе ти никада не би научио да скуваш кафу.“
Наравно, Нушић је добио дозволу да пише и много боље услове у затвору.“

Други је било писмо Нушићевог оца, београдског трговца Ђорђа, који је послао писмо Франасовићу, молећи га да опрости Браниславу што му је песмом увредио мајку, те да се заузме код краља Милана да се Браниславу казна смањи.
Иако озлојеђен на младог песника, Франасовић је утицао на краља, те је Бранислав пуштен након издржаних годину дана затвора.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8003
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нушић
« Одговор #1 послато: новембар 20, 2017, 09:37:13 поподне »
Јунаци Нушићеве песме су мајка тадашњег србског министра одбране, пуковника Драгутина Франасовића, и мајор Михаило Катанић. Обоје су сахрањени на Новом београдском гробљу у размаку од неколико дана.

Франасовић (1842 – 1914) био је пореклом са Корчуле, Србин католичке вере, рођен у Цариграду, где су му родитељи боравили, јер му је отац био поморац и трговац. Одшколовао се у Аустрији, а 1862. године долази у Србију и пријављује се у војну службу. Његов брз успон у војничкој каријери одиграо се највише захваљујући томе што је био краљев ађутант и што је приликом „Илкиног атентата“, покушају атентата на Милана Обреновића у београдској Саборној цркви октобра 1882. године, био тај који је Илки отео пиштољ и спасио краља.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%98%D0%BB%D0%BA%D0%B8%D0%BD_%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%82

Иначе се Франасовић није прославио у војним пословима, а за неуспех у Србско-бугарском рату 1885. године, највећу кривицу сносе управо краљ Милан и министар војни Франасовић. Сахрани његове мајке, присуствовали су, поред породице, и сам краљ, сви министри, високи војни званичници, војни оркестар, католички жупник...


Михаило Катанић (1840 – 1887) био је јунак Србско-бугарског рата, мајор по чину. У борби за Нешков вис код Пирота, због дезорганизације србске војске, остао је усамљен са својим батаљоном у сукобу са далеко јачим бугарским снагама. У окршају, Катанић није дозволио да србска застава падне непријатељу у руке. У овом гушању око заставе, убио је четворицу бугарских војника. Коначно, Бугарима успева да савладају Катанића, наневши му пет тешких рана. Присуство бугарског кнеза Батемберга спасило је живот Катанићу, иначе би га разбесенели бугарски војници убили (приликом заробљавања нанели су му нових пет рана). Задивљен Катанићевим јуначким држањем, Батемберг шаље своје ордонансе да непријатељсог официра извуку. У заробљеништву, Катанићу је, по Батемберговом налогу, обезбеђана набоља нега и заштита.

Међутим, рањавања која је претрпео су била претешка, и након годину и по дана је умро у Београду од крварења у плућима. Сахрањен је на Новом гробљу, у присуству породице и тек неколико официра, Катанићевих блиских пријатеља, али и великог броја грађана.

По Михаилу Катанићу назив носи београдска Катанићева улица на Врачару.

Катанић је родом из Бечња у Гружи, из познате фамилије Катанића. Његови рођаци су србски високи официри, учесници Србско-турског рата, артиљеријски ђенерал Марко и пуковник Милија, Катанићи. Бечањски Катанићи су, иначе, од херцеговачких Милићевића (славе Ђурђевдан). Најпре су се населили на Пештеру (Милатовица код Сјенице), па су одатле прешли у Бечањ средином 18. века.

https://www.poreklo.rs/2012/06/17/poreklo-prezimena-selo-be%c4%8danj-%c4%8da%c4%8dak/

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8003
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нушић
« Одговор #2 послато: јануар 19, 2018, 06:56:37 поподне »
Данас, на Богојављење, је 80 година како се упокојио Бранислав Нушић.
О томе је било речи у вечерашњем "Око магазину" на РТС 1.
"Наша мука ваља за причешћа"