Аутор Тема: Требава - насеља и порекло становништва  (Прочитано 1747 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6723
  • I1 P109 FGC22045
Требава - насеља и порекло становништва
« послато: новембар 11, 2017, 04:57:43 поподне »
Хтедох и раније да покренем ову тему, али знајући колико би јој се требало посветити, а да она сама нечему на крају и послужи, стално одлагах њено покретање. Међутим, ни одлагање само није на корист, јер се прилози на ову тему само умножавају, и да не говоримо да увек прети опасност да негде пропадну, или се једноставно загубе.

Како не бисмо одлагали више, покренућу је за почетак у најкраћим цртама, тек толико да се упознамо са њеном географијом, насељима, и тиме створимо предуслове да се посветимо више пореклу њеног становништва.

Дакле, реч је о планини Требави (644 m), смештеној у северно-источном делу Босне и Херцеговине, коју са запада међи река Босна, са југа река Спреча, док се на северо-истоку спаја са посавском равницом, а на истоку се додирује планином Мајевицом, или једноставније, то је простор у трапезу између градова: Добоја, Модриче, Грачанице и Градачца.

Назив Требава (или Требавац, Требова, Трiбaва) потиче од словенске речи требва, која значи жртвеник.

Према Душану Паравцу, аутору Прилога за монографију: Требава - предјели, људи и обичаји, Требава у ужем смислу обухвата ова села:

Горња Толиса, Врањак, Копривна, Кожухе, Горњи Осјечани, Доњи Осјечани, Чивчије, Сјенина и Палежница.

А у ширем смислу и ова села:

Станић Ријека, Свјетлича, Костајница, Грапска, Товира, Прањковци, Бушлетић, Церов Гај, Таревци, Скугрић Доњи, Скугрић Горњи, Ријечани Горњи, Кужњача, Кречане Доње, Зелиња Горња, Зелиња Доња, Скиповац, Дуга Њива, Лукавица, Малешићи, Стјепан Поље, Соко, Међеђа Горња, Клокотница, Бријесница Велика, Бријесница Мала, Поријечје и Сјенина Ријека.

(Наведено дело, Добој, 1994, стр. 7)

Како бисмо то сликовитије дочарали, пободох сва наведена места ка сателитској карти, црвеним су обележена она у ужем смсилу, а љубичастим она сеча што припадају Требави у ширем смислу, према Паравцу.



Кажем према Паравцу, јер једино њега тренутно имам при руци као извор, а свако ко имало познаје речени терен, приметиће да он то овде није најсистематичније одрадио, и да је негде поменуо уместо назива села, називе заселака, а негде је прескочио читава села у самом срцу Требаве, иако је и он сам Требавац, додуше у ширем смсилу говорећи (пореклом је из села Костајнице).

О становништву Требаве може се рећи да га чине доминантно две конфесионалне групе, православни и муслимани, те један мали број римокатолика, а тако бисмо могли поделити и њихова насеља, која су углавном једноконфесионална.

Према Миленку Филиповићу, становништво Требаве није нарочито старо, што је последица колико честих ратова и пограничне зоне у којој се Требава дуго налазила, што због више похара куге током 18. и 19. века. Ипак, може се рећи да је данашње муслиманско становништво нешто старије од данашњег православног, што се може видети и по величини појединих великих родова код првенствено двеју доминантних заједница.

Што се тиче њиховог порекла, већина православних који памте одакле су дошли, као своју предачку земљу помињу Херцеговину, Стару Србију, Црну Гору, Санџак и Крајину, док муслимани који знају нешто више о свом пореклу, помињу крајеве из којих су се морали одселити најкасније након Великог бечког рата (1683-1699), што је углавном простор Јужне Угарске, те градови у Србији, које су морали напустити након султанових хатишерифа из 1830. и 1833. године године, и на крају за католике се сматра да су досељеници новијег времена, највероватније од времана аустроугарске окупације Босне и Херцеговине.

(Milenko Filipović, Prilozi etnološkom poznavanju severoistočne Bosne, Sarajevo, 1969, str. 85, 94)

У наставку, покушаћу појединачно изнети податке о породицама, њиховим крсним славама, и сачуваним предањима о пореклу (ако их има), појединачно по местима, за које те податке поседујем, а надам се да ће неке то подстаћи да се и сами укључе, и прибаве исте за места чијим подацима ја не располажем.
« Последња измена: новембар 11, 2017, 05:03:43 поподне Amicus »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6723
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Требава - насеља и порекло становништва
« Одговор #1 послато: новембар 11, 2017, 05:54:32 поподне »
Док не пређемо на насеља и порекло становништва, да се кратко само осврнем на верску/етничку поделу Требаве према селима/засеоцима, која смо поменули у уводном коментару (подаци су више мање подударни 1991/2013), и која би требала изгледати овако:

Православна/српска села: Горња Толиса, Врањак, Копривна, Кожухе, Горњи Осјечани, Доњи Осјечани, Чивчије, Сјенина и Палежница, Костајница, Товира, Прањковци, Бушлетић, Церов Гај, Таревци, Скугрић Доњи, Скугрић Горњи, Кречане Доње, Зелиња Горња, Скиповац, Дуга Њива.

Муслиманска/бошњачка села: Станић Ријека, Свјетлича, Грапска, Таревци, Зелиња Доња, Лукавица, Малешићи, Стјепан Поље, Соко, Међеђа Горња, Клокотница, Бријесница Велика, Бријесница Мала, Поријечје и Сјенина Ријека.

Католичка/хрватска села: Ријечани Горњи и Кужњача.


Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6723
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Требава - насеља и порекло становништва
« Одговор #2 послато: новембар 11, 2017, 07:03:27 поподне »
Почећемо отпочетка, и прво рећи нешто о селу Горњој Толиси, о којој Миленко Филиповић каже следеће:

Цитат
Gornja Tolisa. Ovo je veoma raštrkano naselje po delovima i po kosama. Pojedini zaseoci (Riječani ili Simići, Beldari, Kalajdžije, Krčevljani, Grahovac, Jelik, Radići, G. i D. Savići, Kumovac i dr.) među sobom su udaljeni i po nekoliko kilometara. Nekada su u sastavu G. Tolise bili i Riječani.

Ро selu imaju madžarska kućišta, madžarske ceste i madžarski bunari. Ilino (ili Babića) grobljice u selu, u stvari, je kužno groblje.

Opšte je verovanje da su rodovi u ovom selu i u Riječanima većinom poreklom iz Hercegovine i Crne Gore, ali su predanja kod pojedinih rodova već u velikoj meri izgubljena, tako da nisam mogao da saznam nešto više o poreklu pojedinih rodova, osobito onih koji su u selu bili i 1851.

Simići, ranije Beldari (Đurdevdan), velik su rod, poreklom iz Hercegovine, odakle je došao Simo, praded Vaskrsije Simića (rođ 1878). Taj Simo je imao desetoro braće i od njih su se namnožili. — Radići i njihovi ogranci: Lukići, Petkovići, Stjepanovići, Pejići, Vasiljevići (1951. god: 49 dom.): ovo pleme je poreklom iz Crne Gore. — Đurići su poreklom iz Hercegovine. — Jeremići u selu neće biti svi jedan rod. Jeremići koji slave Nikoljdan i čija su se dva ogranka u novije vreme prozvala Babići i Sailovići poreklom su iz Hercegovine. — Jeremići koji slave Jovanjdan vode poreklo od tri brata koji su došli iz stare Srbije ili Makedonije; drugi kažu da je »sva prilika da su iz Ercegovine.« Njihovi su ogranci u selu: Jeremići, Lukići, Perići, Ristići, Simići u Riječanima. (U selu su inače četvori Ristići.) – Vukovići su verovatno iz Hercegovine. — Stankovići: ded im je bio iz Skugrića. — Živkоvići I: otac im je došao iz sela Krečana kod Gradačca. — Sadašnji Malinovići su skorašnji doseljenici iz Zelinje. — Popovići su došli iz Gradačca 1935. — Živkovići II su došli iz Skugrića.

Godine 1851. u selu su bila 73 srpska domaćinstva, a 1951. bilo ih je 330. Nekoliko rodova koji su bili u selu 1851. nestalo je do 1951: Antonići, Bojići, Vajići, Dugići, Jankovići, Jaćimovići, Malićevići, Matići, Milovanovići, Mitrovići, Mišići, Petrovići, Tadići, Tešići, Čanići. Neki su izumrli (napr. Vajići, Milićevići, Tadići), neki se odselili, a neki su moždavremenom promenili prezime, kao što je bio slučaj i sa Beldarima (sada Simići), Popovićima (sada Krstanovići), Milićevićima (sada Kuzmanovići), Simeunovićima (sada Kneževići, Vukovići), Malinovićima (sada Stojanovići).

(Milenko Filipović, Prilozi etnološkom poznavanju severoistočne Bosne, Sarajevo, 1969, str. 91)

Према поменутом попису из 1851. године, у Горњој Толиси су забележена следећа презимена:

Антонић, Бабић, Бајић, Бајић, Белдар, Божић, Чанић, Дугић, Ђурић, Гегић, Гелић, Илић, Јаћимовић, Јанковић, Јеремић, Лукић, Маланковић, Малићевић, Малиновић, Марић, Марковић, Матић, Миловановић, Мишановић, Мишић, Митровић, Новаковић, Петрић, Петровић, Поповић, Радић, Ристић, Савић, Симеуновић, Симић, Стевановић, Стојановић, Тадић, Тешић, Тодоровић, Видаковић, Вуковић и Живковић.

(Milenko Filipović, Popis Srba haračkih obaveznika u Modriči i okolini 1851. godine, RADOVI, knj. X, sv. 4, Odjeljenje istorijsko-filoloških nauka, Sarajevo, 1958)

Не рачунајући своје, овде ми је најзанимљивије презиме Белдар (Ђурђевдан), за које у дигиталној пронађох само податак да су извесни Грнчаровци (Никољдан]), из Орешана (БЈРМ), иначе пореклом из Карабуништа крај Велеса, и Карабуништу имали презиме Белдароски.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6723
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Требава - насеља и порекло становништва
« Одговор #3 послато: новембар 12, 2017, 11:55:19 пре подне »
Копривна је смештена југо-западно од Модриче (на карти друга црвена тачка од града), и спада у већа села Требаве, иако се од четрдесетих година прошлог века до данас, број становника Копривне више него преполовио (2.732>1151).

О пореклу становништва Копривне можда је најбоље навести податке које су на терену током средине XX века прикупили Миленко Филиповић, Бранко Б. Белић и Радомир Тодоровић, а који су објављени у монографији Копривна - трагом прошлости. Тамо се наводи следеће:

У књизи се поред осталог каже да је ово становништво насељавано у Копривну од половине 18. века, када долази до сређивања прилика после дугих ратовања и неколико похара куге, и када се прилике за преживљавање у овом крају поправљају, јер се јавља и потреба за радном снагом ради обраде беговске земље и плаћања царских пореза.

Наши крајеви ће тада добити нове насељенике. Једна струја долази из Западне Крајине, овде их зову Купрешаци. Са запада их доводе спахије, који ће постати Градашчевићи, по седишту у Градачцу, и сами пореклом из тог дела Крајине, када половином 18. века постану капетани на новој посавској граници. Тада су у најближим селима око тврђаве Градачца населили и муслиманског живља из истих крајева.

Друга струја досељеника стиже са југа, из планинских области југоисточне Босне, источне Херцеговине и Црне Горе. Ове сеобе немају одлике масовних покрета становништва, већ су то мање или нешто бројније групе, које се крећу са својим стадима, јер кроз вишегодишња кретања, једино тако могу преживети. Те сеобе се изводе у етапама, највише се задржавају на Гласинцу, да после неколико година стигну до Посавине. Успут се поједини родови задржавају и трајно насељавају на подручјима где налазе могућност живљења и где прихватају обавезе кметова на поседима бегова.

Такав вид сељења трајао је све до пред крај турске владавине, и гледан у целини дужег времена није био малог обима.

Сасвим укратко као резиме, о пореклу становништву села Копривне, могуће је рећи следеће:

Из Црне Горе

1. Максимовић, из околине Никшића
2. Гвозденовић
3. Васиљевић
4. Деспотовић

Из Херцеговине

1. Дамјановић
2. Јаковљевић

Из Крајине од Купреса

1. Лазићи, првобитно Бјелкић
2. Чакаревић
3. Перић (Цвијановић)
4. Јошић
5. Лукић (Бргула)

Из Србије и Војводине

1. Костадиновић из Врања
2. Пурановић из Бајине Баште
3. Јефтић из Београда, крџалије
4. Кузмановић из Руме, где су пребегли из Србије после Карађорђевог устанка
5. Петровић (Симеон) из Сивца код Новог Сада

Непознато

1. Жегарац (дошли са неком војском и остали)
2. Росић Вид, и од њега Видовићи

Доселили из околних села

1. Мркоњић, Здравко из Врањака, цури у кућу
2. Радовановићи - Јањићи, неки Јањо дошао цури у кућу
3. Мићић, Душан из Кожуха, цури у кућу
4. Бановић, Перо из Кожуха
5. Јовановић - Дајкић, Лазо и Јован из Кожуха
6. Петровићи из Требаве, дошли из Церова Гаја, Осјечани
7. Јовић, Бранко из Требаве, доселио из Осјечана
8. Мишић, Душан из Посавине
9. Лукићи из Требаве, неки Лука дошао из Бољанића
10. Крстић, Никола из Кожуха од породице Тараковић
11. Џабић, Милош из Змајевца, цури у кућу
12. Тодоровић, Обрад из Палежнице, цури у кућу
13. Симић, Зарија из Кожуха, цури у кућу
14. Марковић, Миленко из Кожуха, цури у кућу
15. Грујићи, раније Вучковићи из Подстијења под Озреном
16. Тодоровић, Попадић из Милошевца
17. Вујић, Стефан из Костајнице
18. Трифуновић, Милован из Брђана, Осјечана
19. Благојевић, Павле из Кожуха
20. Ристић, Димитрије из Кожуха
21. Савић, Драго из Врањака
22. Каишаревићи, Станиша и Стојан из Кожуха
23. Видовић, Игњат из Кожуха, посинак Вукашиновић Николи
24. Урошевић, Саво из Срница
25. Симић, Драгутин из Горњих Ријечана
26. Стругаловић, Тоша из Осјечана
27. Илић, Петар из Врањачке Требаве
28. Мићић, Милорад из Врањака
29. Василић, Марко из Врањака
30. Лазић, Перо из Зелиње
31. Јовановић, Здравко из Кожуха
32. Андрић, Саво из Мишића
33. Дукић, Заим из Цазина
34. Мијић, Вукашин из Скугрића, Драгици Милана Тодоровог Бановића у кућу

Изумрли родови

1. Јаћимовић, Коста (1823-95) из Требаве
2. Лукић, Пера (183 8-1908) из Требаве
3. Лукић, Сава (1858-) из Требаве
4. Стајић, Гавра (1850-) из Велике Ријеке
5. Вуковић, Милан (1879-1913) из Бргуле
6. Лазаревић, Ђорђе (1854-) из Мале Ријеке

(Група аутора, Наведено дело, Модрича, 2010, стр. 57-60)

Податке о крсним славама Копривљана налазимо у сачуваном црквеном попису с почетка 20. века, где стоји следеће:

Антић (Ђурђевдан, Никољдан), Васић (Стефањдан), Вукашиновић (Митровдан), Гостић (Ђурђевдан), Грујић (некад Вучковић, Стефањдан), Ђурић (Ђурђевдан), Јаћимовић (Никољдан), Јевтић (Ђурђевдан) Јовић (Ђурђевдан), Кузмановић (Димитријевдан) Лукић (некад Бијелкићи, Никољдан), Марјановић (Ђурђевдан), Марковић (Никољдан), Митровић (Никољдан), Мишић (Јовандан), Некић (Лазарева субота), Павловић (Ђурђевдан), Петковић (Ђурђевдан), Попадић (Никољдан), Стајић (Игњатијевдан), Тодоровић (Ђурђевдан), Цвијановић (Никољдан), Цвијановић (Св. Лазарица).

Мало сам се и сам изненадио колико типичних слава за Дробњак, Пиву и Бањане, али и аутори поменуте књиге напомињу да је становништво одатле, иако они ту информацију преузимају од старијих аутора и опште литературе о миграцијама.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6723
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Требава - насеља и порекло становништва
« Одговор #4 послато: новембар 12, 2017, 12:31:10 поподне »
На горе приложеним картама  нисам означавао места, где се која налазе, ради прегледности, па у прилогу ево једне карте из 1865. године, на којој се виде села на Требави.



(Tribova-Betanj Pl., Tunavi, Skugric, Turovac, Vianik, Kopriva, Kasuji, Osiecani, Grubsko, Kostainica, Stanicarjeka, Lukavica, Klokotnica, Brisnica, Medzizdia)

Karte von Bosnien, der Hercegovina und des Paschaliks von Novibazar, [B IX a 939] (1865)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6723
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Требава - насеља и порекло становништва
« Одговор #5 послато: новембар 12, 2017, 01:54:16 поподне »
Можда најбољи преглед на ову тему до сада, написан је за село Кожухе, смештено југозападно од Копривне.

О пореклу најстаријег слоја становника у Кожухама, нешто укратко је забележио Миленко Филиповић у својој студији о Северно-источној Босни, а у којој каже да су село основали досељеници са Купреса.

Цитат
Kožuhe. Ima predanja da su osnivači ovoga sela došli sa Kupresa i da su bili kovači. Nosili su kožuhe (»kožušce«) i po tome što su ljudi govorili da idu u "kožuhe" – selo je prozvano Kožuhe. Rod Kuprešani su potomci tih doseljenika.

(Milenko Filipović, Prilozi etnološkom poznavanju severoistočne Bosne, Sarajevo, 1969, str. 92)

Ипак, најбољи приказ порекла укупног становништва Кожуха дат је у књизи Кожухе 1446-1996 (недовршена прича), а који је обрадила Добрила Бјелић.

Ауторка је за већину родова успела да сазна порекло, и може се рећи да су Кожухе насељене претежно са простора Херцеговине и Црне Горе, али се јасно истиче и један већи број родова пореклом са Купреса, дакле, управо малопре поменути "оснивачи села", те понеки са простора који можемо назвати Старом Србијом.

У наставку следе презимена преписана из црквених пописа с краја 19. и почетка 20. века, са крсним славама, и кратким коментарима о пореклу породица.

АНДРИЋИ (Симеундан) – кратко су се презивали Николић, пореклом из Скиповца, сродни тамошњим Андрићима, даље из Херцеговине
БОЖИЋИ (Ђурђевдан) – нема ближих података о пореклу
ВАСИЋИ (Стефањдан, Ђурђевдан, Симеундан) – први и други су према казивањима однекуд из Старе Србије или Црне Горе, трећи (измрли) однекуд са Озрена
ВИДОВИЋИ (Марковдан) – изумрли
ВУКОВИЋИ (Никољдан) – пореклом из Убла у Црној Гори
ГАВРИЋИ (Симеундан) – првоуписано презиме је Павлић, род су Андрићима, Лукићима, Пејићима, пореклом из Скиповца, даље из Херцеговине
ГОСТИЋИ (Св. Кузма и Дамјан) – огранак Марјановић из Копривне
ДАМЈАНОВИЋИ-ЈАЊИЋИ (Симеундан) – према казивању су каури (Цинцари), досељени из Палежнице
ЂЕРИЋИ (Јовандан) – један од најстаријих родова, према казивањима досељен из Црне Горе.
ЂОКАНОВИЋИ (Ђурђевдан) – нема ближих података о пореклу
ЂОКИЋИ (Никољдан) – изумрли
ЂОРЂИЋИ (Св. Кузма и Дамјан) – један од старијих родова, пореклом из Црне Горе
ЂУКИЋИ (Игњатијевдан) – родоначелник Ђуко Пањаш дошао је из Херцеогвине
ЂУРИЋИ (Михољдан, Аранђеловдан, Ђурђевдан) – први су изумрли, други су један од најстаријих родова у Кожухама и носе надимак Херцегов, а локалитет "градина", означен као утврда на војним аустријским картама, лоциран је на "Ерцеговој земљи", трећи носе још презимена Карић и Радић, сви Ђурђевштаци су род Купрешака
(Ј)ЕВЂЕНИЋИ (Симеундан) – нема података о ближем пореклу
ЖАРИЋИ (Никољдан) – према казивањима су Херцеговци
ЖИВКОВИЋИ (Симеундан, Никољдан) – прве зову и Игњатовићима, по претку Игњату који је дошао из Скиповца, тамо један заселак носи назив Живковићи, род су им Недићи, други су пореклом из црногорског племена Цуца
ЖИГИЋИ (Јовандан) – према казивањима су из Херцеговине
ЗАХАРИЋИ–ЖАРИЋИ (Јовандан) – нема ближих података о пореклу
ЗЈАЛИЋИ (Стефањдан) – нема ближих података о пореклу
ИЛИЋИ–СОЧИЋИ (Ђурђевдан) – нема ближих података о пореклу
ЈАНКОВИЋИ (Василијевдан) – према казивању, из Црне Горе
ЈЕВТИЋИ (Никољдан) – старије презиме Тривић, према казивањима родоначелник Триво дошао је из Ливна
ЈОВАНОВИЋИ (Никољдан, Игњатијевдан, Ђурђевдан, Аранђеловдан) – први, други и четврти изумрли, трећи старином из Црне Горе
КАИШАРЕВИЋИ (Ђурђевдан) – потомци Павла Стевановића који је од Купреса доселио у Свјетличу
КНЕЖЕВИЋИ (Никољдан) – Према казивањиима, ово је један од старијих родова досељен из Херцеговине, род су Кнежевићима у Толиси
КОНДИЋИ (Симеундан) – преткиња Иконија по којој носе име дошла од Ужица
КОСТИЋИ (Симеундан) – нема ближих података о пореклу
КУПРЕСИ (Јовандан) – такође и Купреси-Ђурићи, нема ближих података о пореклу
ЛУКИЋИ–ПЕЈИЋИ (Никољдан) – изумрли
ЉИЉИЋИ – изумрли
МАЛИНОВИЋИ (Јовандан) – даљи су род са Пејићима
МАРИЋИ (Симеундан, Гавриловдан) – према казивањима, први Марићи су са Озрена, а други су очували предање да су из Македоније
МАРЈАНОВИЋИ (Ђурђевдан) – род су им Марјановићи из Копривне, а ови су из Црне Горе
МАРКОВИЋИ (Симеундан, Никољдан) – први изумрли, други су род са Сајићима
МИЛАНОВИЋИ (Ђурђевдан) – према казивањима, пореклом су из Црне Горе
МИТРОВИЋИ (Ђурђевдан, Јовандан, Никољдан) – првих предак Митар је дошао из Црне Горе, други изумрли, трећи дошли из Поријечја (Потурице, заселак Жунићи)
МИЋИЋИ (Јовандан, Ђурђевдан) – нема ближих података о пореклу ни за једне
МУТАВЧИЋИ (Св. Кузма и Дамјан) – један од старијих родова пореклом из старе Црне Горе

Наставак следи...
« Последња измена: новембар 12, 2017, 02:10:11 поподне Amicus »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6723
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Требава - насеља и порекло становништва
« Одговор #6 послато: новембар 12, 2017, 01:57:08 поподне »
Наставак...

НЕВЕНИЋИ – нема ближих података о пореклу
НЕДИЋИ (Симеундан) – зову се још и Италовићи
НИКОЛИЋИ (Игњатијевдан, Никољдан, Марковдан) – првих старије презиме Лазаревић, пореклом из Босанске Крајине, а пре Кожуха био у Палежници, други славе још и Ђурђевдан, трећи измрли
ПАВЛИЋИ (Симеундан, Јовандан, Марковдан) – нема ближих података о пореклу првог рода, али се зна да су род са Гаврићима, Андрићима, Лукићима и Пејићима, други имају презиме и Јовановић, изумрли, трећи немају ближих података о пореклу
ПАЈДИЋИ (Игњатијевдан) – друго им је презиме Мишић, према казивањима, предак Мишо је доселио од Цетиња, презивају се још и Тодоровић и Пајдић
ПЕЈИЋИ (Симеундан, Јовандан) – дошли из Скиповца и род су Андрићима, Гаврићима и Лукићима, Јовањштаци су један од старијих родова, а поријеклом су из Херцеговине
ПЕЈЧИЋИ (Марковдан) – нема ближих података о пореклу
ПЕТРОВИЋИ (Ђурђевдан) – нема ближих података о пореклу
ПОПАДИЋИ (Никољдан) – изумрли
ПОПОВИЋИ (Никољдан, Стефањдан) – изгелда да су сродни и род Мишићима, односно Поповићима из Врањака који славе обе славе, можда су им род и нестали Попадићи, старији су требавски досељеници и вјероватно да је овај род дао више генерација свештеника
РАДИЋИ (Никољдан) – род су Радићима у Осјечанима и Скиповцу, а даљим пореклом су из Херцеговине
РАДИШИЋИ (Св. Ђорђе) – Уписане су три куће: Стајина (1833), Ђорђина (1873) и Петрова (1885). Према казивањима, дошли су из Травника.
РИСТИЋИ (Јовандан, Стефањдан) – један род, нема ближих података о пореклу
САВИЋИ (Игњатијевдан, Јовандан, Ђурђевдан) – први према казивањима су из Херцеговине, други, према породичном предању, поријеклом  су из Македоније (Цинцари), трећи немају ближих података о пореклу
САЈИЋИ (Симеундан, Никољдан) – први немају ближих података о пореклу, други су два различита рода, један од Прешића из Костајнице, а други од Марковића и род је са Марковићима Никољштацима
СИМИЋИ (Никољдан) – раније презиме им је Божић, према казивањима, бег их је кренуо из Костајнице, јер су имали сталне сукобе са Турцима, огранак су Тешића, а даљим поријеклом из Херцеговине
СОЈИЋИ (Крстовдан) – довела их је мајка (1883) из Бушлетића
СПАСОЈЕВИЋИ (Петровдан) – друго презиме Цвијановић, немају ближих података о пореклу
СРЕДОЈЕВИЋИ  (Ђурђевдан) – нема ближих података о пореклу
СТАНКОВИЋИ–БЈЕЛИКИЋИ (Ђурђевдан) – изумрли, род су били Бјелкићима из Скиповца, који су тамо дошли из Жабара (Посавина) за турског времена
СТАРЧЕВИЋИ (Никољдан) – један од старијих родова, на шта асоцира и презиме, а даљим поријеклом су Херцеговци
СТЕФАНОВИЋИ (Св. Симеун Столпник) – пореклом из Горњих Осјечана
СТЈЕПАНОВИЋИ (Стефањдан) – према казивањима пореклом су из старе Србије
СТОЈАНОВИЋИ (Василијевдан) – зову их Акшами, даљим поријеклом је из Црне Горе
СУШИЋИ–КУПРЕШАЦИ (Јовандан) – род су им Купресовићи, немају ближих података о пореклу
ТЕШИЋИ (Никољдан, Марковдан) – изумрли
ТОДОРОВИЋ (Игњатијевдан, Стефањдан, Ђурђевдан) – први су се прво били прозвали Мишићима, а од њих су се разродили даље и Пајдићи, други су изумрли, а били су род Тодоровићима из Копривне, трећима је старије презиме Љиљић
ТОМАНИЋИ (Јовандан) – изумрли
ТОМИЋИ (Јовандан) – нема ближих података о пореклу
ТУЗЛАК(ОВИЋИ) (Св. Арх. Гаврило) – негдје од Тузле
ЧАКАРЕВИЋИ (Игњатијевдан) – пореклом из Осјечана
ШАРИЋИ (Ђурђевдан) – нема ближих података о пореклу

Занимљив је значајан број породица са крсном славом Симеунданом, и да се при томе ни за једну не зна даље порекло, осим можда у једном случају где је род досељен из суседног села. Ту је и немали број Игњатијевштака, као и пар породица Василијевштака. Такође има и неколико породица Марковштака о чијем пореклу се такође ништа не зна. Међу осталима преовладавају стандардне крсне славе за ове крајеве, с обзиром на правце досељавања, претежно из Старе Херцеговине: Ђурђевдан, Никољдан и Јовандан.

Можда треба споменути и родове који су досељени између два свјетска рата, али за које нема података о славама, а то би били следећи родови:

БОШЊАК – пореклом из Буковца
ВАСИЉЕВИЋ – пореклом из Радића – Дуге њиве
ВИЛОВСКИ – пореклом из Баната, у Жигићима
ДЕЈАНОВИЋ – пореклом из Мајевца
ЈОВАНДИЋ – пореклом из Раковца (Озрен)
ЈОВАНОВИЋ – пореклом из Возуће, у Живковићима Игњатовићима
ЈОВИЧИЋ –  пореклом из Босанске Крупе
КИЛИБАРДА – пореклом од Никшића, у Жарићима
КРУЉ (Јовандан) – пореклом из Подцрња (Љубиње), у Херцеговини, населио их владика Нектарије
КУЈУНЏИЋ – пореклом из Текућице (Озрен)
ЛАПШИНСКИ – емигрирали из Русије 1920, а у Кожухама од 1937. године
МАКСИМОВИЋ – пореклом из Осјечанских Чивчија
МИЛАНКОВИЋ – пореклом из Прањковаца (Доња Грапска)
ПЕТРОВИЋ – пореклом из Колиба (Брод)
ПЕТРОВИЋ – пореклом из Копривне
СИМИЋ – пореклом из Осјечана
СТЕВАНОВИЋ – пореклом из Палежнице
ТАНАСИЋ – пореклом из Подновља, у Ђорђићима
УБИПАРИПОВИЋ – пореклом из Бегова Хана, у Живковићима

(Група аутора, Кожухе 1446-1996 (недовршена прича), Добој, 1996, стр. 51-71)

Jelic

  • Гост
Одг: Требава - насеља и порекло становништва
« Одговор #7 послато: новембар 12, 2017, 02:55:57 поподне »
ЂУКИЋИ (Игњатијевдан) – родоначелник Ђуко Пањаш дошао је из Херцеогвине

Мислим да су једино из овог места Ђукићи тестирани.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6723
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Требава - насеља и порекло становништва
« Одговор #8 послато: новембар 12, 2017, 03:16:18 поподне »
Мислим да су једино из овог места Ђукићи тестирани.

Малопре баш гледам колико је људи са овог простора тестирано, па у јавно доступним базама ја налазим ових петорицу тестираних:

1. Кузмановић, Петковдан, Осјечани (I2-PH908) - даље порекло од Милићевића из Толисе
2. Тодоровић, Ђурђевдан, Добој (I1-P109) - даље порекло од Дугића из Толисе
3. Лазић, Никољдан, Зелиња Горња (E1b-V13)
4. Василић, Стефањдан, Врањак (Q1b) - пореклом из Херцеговине
5. Ђукић, Игњатијевдан, Кожухе (I2-PH908) - даље порекло од Пањаша из Херцеговине

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6723
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Требава - насеља и порекло становништва
« Одговор #9 послато: новембар 14, 2017, 06:20:56 поподне »
За наредних пар села, имам углавном само податке преузете из домовника парохије Српско-граспке, из 1911. године, али покушаћу колико је то могуће наћи још који релевантан извор.

Реч је пописаном православном становништву у следећим требавским селима: Бушлетић, Грапска Доња (ex Српска Грапска), Грапској Горњој (ex Турска Грапска), Костајница, Станић Ријека, Поријечје (ex Потурице).


Карта југо-западног дела Требаве, 1884-1885

Бушлетић је веће село, чији се број становника током 20. века кретао између 900 и 700 глава, а највећу већину становника чинили су и чине Срби. Године 1937. Миленко Филиповић је записао да је у Бушлетићу било тада четири муслиманске куће, али додајући да је некада то било муслиманско село, само да су се његови становници још у турско време раселили у суседна села (претпостављамо, муслиманска).

О пореклу становништва, Филиповић је записао и следеће: U Bušletiću su Skоpljaci (Nikoljdan) poreklom iz bosanskog Skoplja, a Vasiljevići i Uroševići starinom Stanišići, u Bušletiću i Kostajnici (10 k., Sv. Simeon Bogoprimac), kao i Kurtinovići u Obudovcu, došli su iz Gornje Paležnica, odakle su prešli pre pet odnosno šest kolena. Daljinom su poreklom iz Crne Gore. U Bušletiću još nekoliko rodova slavi Simunjdan (Stojanovići, Džiqumovići, Mićići, Popovići, Grabovci, Bukejilovići), ali nisu zajedničkog porekla, iako ih i među njima ima koji su starinom iz Crne Gore; samo su Vasiljevići i Uroševići "jedna familija", iako se već odavno uzimaju među sobom. — Čakarevi se dele na dve grane: oni u brdu su "Albanezi", a oni kraj druma su "Madžari". Ta imena su, u stvari, nadimci a u vezi sa predanjima o starom stanovništvu: "Albanezi" su u brdu i siromašniji (a po brdima u Trebavi su se naseljavali stočari tzv. Arnauti), a "Madžari" su kraj puta i imućniji (jer su negdašnji stanovnici, po predanju, bili Madžari, i to bili su bogati). — Оstојići (Durđevdan) su iz Bukovice na levoj strani Bosne (Krnjin).

(Milenko Filipović, Prilozi etnološkom poznavanju severoistočne Bosne, Sarajevo, 1969, str. 93-94)

Из горе поменутог домовника, следи попис презимена породица и њихових крсних слава, са бројем домаћинстава-задруга у којима су пописани.

Арсић (Ђурђевдан), Благојевић (Никољдан), Божанић (Симеондан, 2х), Ботић (Никољдан), Букејловић (Симеундан, 3х), Васиљевић (Симеундан, 5х), Васић (Никољдан), Глишић (Часне вериге, Јовандан, 2х), Грујић (Стефандан), Дамјановић (Никољдан, 3х), Ђукић (Јовандан), Јевђевић (Лазарева субота), Захарић (Јовандан), Јовановић (Стефандан, Св. Глигорије, 2х), Јоргић (Ђурђевдан), Јосиповић (Ђурђевдан, 2х), Каблиновић (Симеондан, 3х), Костић (Симеондан, 3х), Крстић (Симеондан), Кучинаревић (Јовандан), Лазић (Св. Киријак Отшелник), Марковић (Симеондан, Јовандан, Никољдан, 3х), Мићић (Симеондан, 2х), Мишић (Симеондан), Николић (Симеондан), Остојић (Ђурђевдан, 5х), Павловић (Никољдан, 2х), Панић (Лазарева субота), Пејић (Ђурђевдан), Поповић (Сименонда), Савић (Јовандан, Лучиндан, 2х), Сивчевић (Лучиндан, 2х), Скопљаковић (Никољдан, 4х), Сојић (Крстовдан), Стјепановић (Јовандан), Стојановић (Симеондан), Тешановић (Стефандан), Тодоровић (Стефандан), Тулендић (Никољдан), Урошевић (Симеондан), Филиповић (Јовандан), Чакаревић (Игњатијевдан, 8х), Чандић (Мратиндан, 2х), Џигумовић (Симеондан, 2х).

Од наведених, могао бих само да додам да су Каблиновићи касније променили презиме у Стојановић, као и занимљиву претпоставку о којој смо и раније говорили (в. тему: Чандић), да су поменути Чандићи пореклом из Чанада у Тимишкој жупанији. О последњима би могао коју реч рећи члан форума canneess. Такође, видимо Захариће Јованштаке и овде и у Кожухама, могуће да су један род. Марковићи Симуњштаци су пореклом из Толисе.

Што се тиче поменутих Чакара, видимо овде да су највероватније један род, и то могуће познати Малешевци.

А поменуте четири куће муслимана из 1937. године, највероватније су два позната рода, која се помињу и 1991. године: Мехић и Мујиновић.

У вези са овим селом, мени је остало занимљиво његово име, које би могло имати неке везе са антропонимом Бушљета, које данас срећемо у у највећем броју у околини Задра (верзије: Бушлета, Бушљета, Бушљетић и Бушлетић) и околини Ораховице у Славонији, па би се могло чак размислити и о постојању какве везе између ове две групе родова, а можда управо преко реченог села Бушлетића.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6723
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Требава - насеља и порекло становништва
« Одговор #10 послато: новембар 14, 2017, 07:13:50 поподне »
Села Грапску Доњу и Грапску Горњу ћу покушати заједно представити. Реч је о мањем српском и већем бошњачком селу, које дели Грапска ријека. Прво је у последњем веку бројало до 500, а друго и више од 2000 становника.

Кроз историју променили су више пута своје префиксе, од познатих хришћанска и муслиманска Грапска, преко Српска и Турска Грапска, до на крају Доње и Горње Грапске, што је уведено за време НДХ, и тако остало до данас.

О Грапској Доњој Миленко Филиповић пише: U Srpskoj Grapskoj sam slušao da je na nekoj njivi u Bušletiču bila crkva, ali se ne zna čija. Isto tako se priča da je na brdu Mihaljevcu između Kostajnice i Turske Grapske bila nekada srpska crkva. - Овај податак је доцније потврдила и археологија, да се ту некада налазила црква или манастир, негде стоји црквиште, негде манастириште.

U Srpskoj Grapskoj pričaju da je na jednom mestu pod sadašnjom crkvom bila »varoš«. Zatim se priča kako je u Srpskoj Grapskoj nekada živeo Jovan Vitez, koji je vodio borbu s nekim sultanovim vezirom, pa je morao da beži odavde i pobegao je negde prema jugu, preko sela Lipca kod Doboja. Šatori su mu bili ispod Kužnog groblja, a iznad kuće Mišića (selo Tovira). - Својевремено сам тражио податке о том Јовану Витезу, али осим овог Филиповићевог помена, не нађох нигде даље. Иначе, ова Товира је заселак у Доњој Грапској, а не село, други део су некадашњи Бранковићи, данас искварено Прањковци, дели их Бранковића поток.

U Srpskoj Grapskoj se mnogo priča o stradanjima od bega Numana, koji je svoje kmetove davio na taj način što ih je bacao u jedan vir u reci Bosni s kamenom oko vrata. - Упознали смо се Нуман-бегом на теми о Феномену убиства турчина као разлога за сеобу.

У наставку, следе породице које су пописане 1911. године у Српској Грапској, са крсним славама: Божић (Лучиндан), Гаврић (Симеондан, 3х), Гојковић (Игњатијевдан, 5х), Дамјановић (Ђурђевдан), Ђурђевић (Пантелијевдан, Никољдан, 5х), Илић (Лучиндан), Јањић (Јовандан), Јевтић (Јовандан, 7х), Јоксимовић (Стефандан), Ковачевић (Јовандан), Лукић (Симеондан, Јовандан, 3х), Марковић (Ђурђевдан), Митровић (Симеондан, 2х), Мишановић (Симеондан), Мишић (Никољдан, Игњатијевдан), Остојић (Лучиндан), Павловић (Димитријевдан), Петровић (Игњатијевдан), Радић (Симеондан), Стојић (Лучиндан), Тодоровић (Ђурђевдан), Томашевић (Марковдан), Цвијановћ (Ђурђевдан, Св. Стефан велики, 4х), Шуро (Никољдан).

Миленко Филиповић је овде исправно приметио и следеће: Karakteristično je za Srbe u Trebavi da srazmerno mnogi rodovi imaju kao slavu praznik Sv. Simeona Bogoprimca. Tako, npr., u parohiji u Srpskoj Grapskoj tog dana slavi 96 porodica od 426, koliko ih svega ima u parohiji (1937). Sv. Simeon Bogoprimac je čest kao porodična slava i u drugim selima, a isto tako i u selima na levoj strani Bosne, u podgorini Vučjaka.

Нешто што бих могао додати овде, јесте да су Тодоровићи пореклом од Дугића из Толисе, а могуће да је истог порекла и род Радића (такође се помињу у Толиси, али не знамо славу), и једни и други су били познати хајдуци у крају, и несклони ондашњим турским властима.

(Milenko Filipović, Prilozi etnološkom poznavanju severoistočne Bosne, Sarajevo, 1969)

А о Грапској Горњој Филиповић је забележио ово: Selo je muslimansko. Najstarijim rodovima u selu se smatraju Hurte i Hidići. Neki su rodovi (»familije«) poreklom iz Slavonske Požege, a neki iz onog mesta gde je bila kula Hasan-paše Tire (dakle, negde iz bivše Ugarske).

Bila je kula i na međi između sela Grapske i Kostajnice. Kod te kule, na skeli, isečeni su mnogi Srbi; jednom prilikom isečeni su neki seoski knez i seljaci... - Под том кулом је погинуо и хајдук Ђуро Дугић.

(Milenko Filipović, Prilozi etnološkom poznavanju severoistočne Bosne, Sarajevo, 1969)

Од православних родова у Турској Грапској, 1911. године забележена су следећа презимена и крсне славе: Лукић (Ђурђевдан), Милићевић (Ђурђевдан), Јаношевић (Јовандан), Ђурђевић (Лучиндан), Милкић (Ђурђевдан, 2х), Тошић (Ђурђевдан), Милкановић (Ђурђевдан).

Недавно повадих имена погинулих и несталих Грапћана, и једних и других, у Првом светском рату на страни Аустроугарске, па кога занима може то погледати овде.

Кад стигнем, гледаћу прикупити те податке и за остала требавска села, као и податке о именима солунских добровољаца, којих је према Паравцу са Требаве на Солунски фронт отишло 150. (Душан Паравац, Требава предјели, људи, обичаји, Добој, 1994, стр. 110)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6723
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Требава - насеља и порекло становништва
« Одговор #11 послато: новембар 14, 2017, 09:12:57 поподне »
Захваљујући Pavu, у могућности смо погледати и преглед презимена и крсних слава села Врањака, на северо-западним падинама планине Требаве.


Карта северно-западног дела планине Требаве из 1884-1885. године

Андријанић (Аранђеловдан), Анђић (Јовандан), Антић (Стефањдан), Бановић (Јовандан), Благојевић (Ђурђевдан, Никољдан), Василић (Ђурђевдан), Васиљевић (Стефањдан, Илиндан, Свети Врачи), Велинчевић (Аранђеловдан), Видаковић (Ђурђевдан), Видић (Јовандан), Врањешевић (Аранђеловдан), Вуковић (Ђурђевдан, Никољдан), Гаврић (Јовандан, Никољдан, Игњатијевдан), Гајић (Никољдан), Глигоревић (Ђурђевдан), Гојковић (Никољдан) Гостић (Ђурђевдан, Никољдан), Дујић (Свети Симеон Чудотворац), Ђерић (Марковдан), Ђорђић (Никољдан), Ђукић (Стефањдан), Ђурић (Стефањдан, Ђурђевдан, Никољдан), Жарић (Јовандан), Живановић (Стефањдан), Зелинчевић (Аранђеловдан), Зорић (Никољдан), Илић (Илиндан, Никољдан), Јанковић (Стефањдан, Ђурђевдан, Никољдан), Јаћимовић (Св. Киријак Очелник), Јевтић (Ђурђевдан), Јелић (Никољдан), Јовић-Пушкић (Никољдан), Јоксимовић (Никољдан), Ковач (Јовандан) Којић (Ђурђевдан, Никољдан), Крешић (Никољдан), Кузмановић (Никољдан), Лазаревић (Ђурђевдан, Свети Врачи), Лукић (Ђурђевдан), Марковић (Стефањдан, Никољдан), Милић (Свети Врачи), Митровић (Стефањдан, Никољдан, Свети Симеон Чудотворац), Мићић (Свети Симеон Богопримац) Мићић-Пејини (Игњатијевдан), Мркоњић (Стефањдан) Недић (Стефањдан, Ђурђевдан, Марковдан), Никић (Никољдан), Новаковић (Никољдан), Обрадовић (Игњатијевдан), Павловић (Ђурђевдан), Паљић (Никољдан), Панић (Аранђеловдан, Јовандан), Пантић (Свети Симеон Чудотворац), Пејић (Ђурђевдан, Никољдан), Пејкановић (Ђурђевдан), Пераковић (Димитријевдан), Пераковић (Лазарева субота), Петровић (Јовандан, Стефањдан, Свети Врачи, Никољдан), Поповић (Ђурђевдан), Радојевић (Никољдан), Раулић (Јовандан), Решетаревић (Ђурђевдан), Ристић (Стефањдан), Рогуљ (Свети Врачи), Савић (Јовандан, Стефањдан, Ђурђевдан), Симић (Ђурђевдан, Свети Врачи, Василијевдан), Спасојевић (Јовандан, Ђурђевдан), Стевић (Свети Симеон Чудотворац), Стјепановић (Свети Врачи), Стјепић (Свети Врачи), Стојановић (Стефањдан), Стојић (Свети Врачи), Тадић (Јовандан), Танић (Ђурђевдан), Тодоровић (Стефањдан, Ђурђевдан, Василијевдан), Томић (Свети Георгије епископ), Трепић (Свети Врачи, Марковдан), Трспић (Игњатијевдан), Цвијановић (Стефањдан), Цвијановић (Ђурђевдан), Цвијановић (Никољдан), Цвијић (Свети Врачи).

(Озрен М. радосављевић, Патронимијска и антропонимијска грађа из Врањака (Модрича), Нови Сад, 1985, стр. 100)

О Врањаку и Врањачанима Миленко Филиповић је забележио тек следеће: Ristići (2 dom): okolina smatra da su po poreklu »Madžari« (tj. starosedeoci). — Kuzmić (1 dom., Srđevdan) došao je 1921. iz Maslovara kod Kotor—Varoši. Gornji deo naselja, tzv. Vranjačka Trebava, zove se i »Arnauti«, jer je glavni deo stanovništva poreklom iz stare Srbije. Do oko 1910. živela je u Simićima u Trebavi baba koja je govorila »arnautski«, tj. nekim starosrbijanskim narečjem.

(Milenko Filipović, Prilozi etnološkom poznavanju severoistočne Bosne, Sarajevo, 1969, str. 92)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6723
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Требава - насеља и порекло становништва
« Одговор #12 послато: новембар 17, 2017, 02:07:49 поподне »
Да наставимо започети преглед. :)

Костајница је веће српско-православно село које се налази јужно од села Грапске Горње, и северно од села Станић Ријеке.

Године 1911. у Костајници су забележени следећи родови и њихове славе.

Бабић (Никољдан, 2х), Божовић (Симеондан), Букеиловић (Симеондан), Гучетић (Никољдан, 2х), Драгић (Ђурђевдан), Ђорђић (Никољдан), Живковић (Никољдан, 3х), Жигић (Стефандан, 2х), Јовановић (Ђурђевдан, 2х), Јовић (Јовандан), Јоргић (Ђурђевдан, Стефандан, 4х), Керлић (Лучиндан), Кршић (Ђурђевдан, 3х), Кујунџић (Крстовдан), Лисичић (Ђурђевдан, 2х), Локваревић (Јовандан), Лукић (Никољдан), Марковић (Симеондан), Милићевић (Часне вериге, 2х), Михаиловић (Илијевдан) Новаковић (Симеондан, 2х), Остојић (Игњатијевдан, 2х), Паноћ (Ђурђевдан), Паравац (Стефандан, 5х), Пашић (Ђурђевдан), Петровић (Игњатијевдан), Прешић (Никољдан, 2х), Радовановић (Игњатијевдан, 2х), Ристић (Стефандан), Симић (Ђурђевдан, Илијевдан, Јовандан, Никољдан, 7х), Слијепчевић (Симеондан), Спречаковић (Ђурђевдан), Стајић (нечитко), Станић (Никољдан, 3х), Станојевић (Ђурђевдан, 2х), Сушић (Никољдан, 4х), Ћелић (Ђурђевдан, 3х), Филиповић (Јовандан, 5х), Цвијановић (Ђурђевдан), Шарчевић (Марковдан), Шљивић (Никољдан).

Од ових Параваца је и бивши члан председништва БиХ Борислав Паравац (2003-2006). Ту се помињу и Букеиловићи, највероватније сродни Букејловићима у Бушлетићу, а од којих је и бивши председник Владе Републике Српске, Перо Букејловић (2005-2006). Од познатих савремених политичара са Требаве је и покојни Милан Јелић, председник Републике Српске (2006-2007), рођен у Копривни, одакле су и његови.

Од топономистичких презимена, овде препознајем само Спречаковиће, који су досељеници од преко Спрече, реке на која се негде између Костајнице и Станић Ријеке улива у Босну.

Занимљиво ми је и ово презиме Керлић, подсећа на Скерлић, а и слава указује да би ту могло бити неке везе, па ето још једног могућег I2-PH908, и вероватног Тарског Никшићана. :)

симо

  • Гост
Одг: Требава - насеља и порекло становништва
« Одговор #13 послато: новембар 17, 2017, 03:21:19 поподне »
Да наставимо започети преглед. :)

Костајница је веће српско-православно село које се налази јужно од села Грапске Горње, и северно од села Станић Ријеке.

Године 1911. у Костајници су забележени следећи родови и њихове славе.

Бабић (Никољдан, 2х), Божовић (Симеондан), Букеиловић (Симеондан), Гучетић (Никољдан, 2х), Драгић (Ђурђевдан), Ђорђић (Никољдан), Живковић (Никољдан, 3х), Жигић (Стефандан, 2х), Јовановић (Ђурђевдан, 2х), Јовић (Јовандан), Јоргић (Ђурђевдан, Стефандан, 4х), Керлић (Лучиндан), Кршић (Ђурђевдан, 3х), Кујунџић (Крстовдан), Лисичић (Ђурђевдан, 2х), Локваревић (Јовандан), Лукић (Никољдан), Марковић (Симеондан), Милићевић (Часне вериге, 2х), Михаиловић (Илијевдан) Новаковић (Симеондан, 2х), Остојић (Игњатијевдан, 2х), Паноћ (Ђурђевдан), Паравац (Стефандан, 5х), Пашић (Ђурђевдан), Петровић (Игњатијевдан), Прешић (Никољдан, 2х), Радовановић (Игњатијевдан, 2х), Ристић (Стефандан), Симић (Ђурђевдан, Илијевдан, Јовандан, Никољдан, 7х), Слијепчевић (Симеондан), Спречаковић (Ђурђевдан), Стајић (нечитко), Станић (Никољдан, 3х), Станојевић (Ђурђевдан, 2х), Сушић (Никољдан, 4х), Ћелић (Ђурђевдан, 3х), Филиповић (Јовандан, 5х), Цвијановић (Ђурђевдан), Шарчевић (Марковдан), Шљивић (Никољдан).

Од ових Параваца је и бивши члан председништва БиХ Борислав Паравац (2003-2006). Ту се помињу и Букеиловићи, највероватније сродни Букејловићима у Бушлетићу, а од којих је и бивши председник Владе Републике Српске, Перо Букејловић (2005-2006). Од познатих савремених политичара са Требаве је и покојни Милан Јелић, председник Републике Српске (2006-2007), рођен у Копривни, одакле су и његови.

Од топономистичких презимена, овде препознајем само Спречаковиће, који су досељеници од преко Спрече, реке на која се негде између Костајнице и Станић Ријеке улива у Босну.

Занимљиво ми је и ово презиме Керлић, подсећа на Скерлић, а и слава указује да би ту могло бити неке везе, па ето још једног могућег I2-PH908, и вероватног Тарског Никшићана. :)

Видим у овом списку неколико породица које славе св. Симеона Богопримца. Познато је да се ова јединствена слава слави само на поменутом простору између Врбаса и Босне (укључујући и десну обалу), од подножја Влашића па до Саве. Као феномен ова слава доста наликује случају слављења св. Аврамија источно од Босне.

Иако су неки ранији истраживачи(Каранаовић) повезивали слављење св. Симеона са Лужанима у Бјелопавлићима, заправо се ради о различитим славама. У Бјелопавлићима нека лужанска братства славе св. Симеона Столпника,а не св. Симеона Богопримца. Нисам сигуран, али чини ми се да се једино код Черана Величана појављује св. Симеон Богопримац као прислава. У Србији, колико ми је познато слављење св. Симеона Богопримца није присутно, неке породице славе св. Симеона Столпника.

Имамо на Пројекту једног тестираног који слави ову специфичну славу-Борић из Теслића. Ни хаплогрупа којој припада није ништа мање специфична од славе. Наиме, он припада хаплогрупи R1a, али без икаквих блиских поклапања на нашим просторима. С друге стране показује велико маркерно поклапање са хаплогрупом R1a-L664, старом граном хаплогрупе R1a, данас присутној скоро искључиво у сјеверозападној Европи. Када имамо овакво географско измјештање, без обзира на маркерну блискост, обично смо сумњичави, јер се доста често догађа да неке сјеверно европске гране R1a на мањем броју маркера имају блиска поклапања са словенским, суштински неблиским, R1a хаплотиповима.

Проблем са Борићевим хаплотипом је што он не показује ни далеку блискост са неком од досад дефинисаних грана словенске R1a. Најближи, али прилично далеки, су му поједини Z1a-Z280>YP951. Ова грана јесте присутна код нас, па се поставља питање да није Борић мало "измутирани" припадник ове гране.

Како год, без СНП теста се ту ништа не може тврдити сигурно.

Било би добро да још неко од влашићких Симеуњштака уради тест, и што је још битније да неко од њих уради YSeq или ФТДНА R1a SNP Pack.

Ова група породица веома је битна управо за то подручје између Босне и Врбаса.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8785
Одг: Требава - насеља и порекло становништва
« Одговор #14 послато: новембар 17, 2017, 03:40:28 поподне »
Неко на тој теми где је објављен Борић рече да су његови раније славили другу славу. То додуше не мења чињеницу да је пореклом вероватно из тих крајева.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6723
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Требава - насеља и порекло становништва
« Одговор #15 послато: септембар 30, 2018, 12:30:27 поподне »
У прилог теми може се додати и рад Мине Кујовић:

Потрага за радном снагом на подручју Грачаничког котара за вријеме аустроугарске управе

Рад је објављен 2016. године, и у њему се говори о подизању индустрије у БиХ, и сходно томе потрагом за физичком радном снагом међу домаћим становништвом. Овде је то становништво Грачаничког котара, а који обухвата и већи број села на Требави и Озрену.

Ауторка поред осталог доноси и табелу са именима радника који су се пријавили, као и одговорима сеоских кнезова и мухтара, за места у којима се тражила радна снага.

У прилогу следи списак назива места и њихових кнезова/мухтара из 1904. године.

1. Бабићи - мухтар Мустафа Мустафи
2. Бабуновићи - мухтар Хасан Синановић
3. Бољанић - нема
4. Бриесница - мухтар Мустафа Вехабовић
5. Бушлетић - кнез Маријан Букеиловић
6. Чеканић - мухтар Мустафа Бешић
7. Чивчије - кнез Јово Савић
8. Доборовци - мухтар Омер Ковачевић
9. Џакуле - мухтар Хасан Захировић
10. Грачаница - Мустафа Сулејмановић и Осман Х. Хасановић
11. Грапска Српска - кнез Марко Ђурђевић
12. Грапска Турска - мухтар Омер Буљубашић

13. Какмуж - кнез Лазар Ђурановић
14. Карановац - кнез Пејо Петровић
15. Клокотница - мухтар Мустафа Мујкић
16. Костајница - кнез Трифун Симић
17. Кожухе - кнез Тодор Томанић

18. Кртова - кнез Ђорђије Ђутрановић
19. Лохиња Српска - кнез Лука Петровић
20. Лохиња Турска - мухтар Осман Механовић
21. Лукавица - мухтар Бего Догић
22. Малешић - мухтар Ибрахим Шако

23. Ораховица - мухтар Осман Бабић
24. Осјечани Горњи - кнез Алекса Антић
25. Осјечани Долњи - кнез Алекса Антић
(иста особа)
26. Палежница - кнез Петар Благојевић
27. Петрово Село Брђ. - кнез Цвијан Максимовић
28. Петрово Село Луж. - кнез Стјепан Топаловић
29. Пискавица - мухтар Мустафа Ковачевић
30. Порјечина - кнез Петар Јосиповић
31. Потурице - кнез Панто Жунић
32. Рапатница - мухтар Емин Хрустић
33. Сижје - кнез Ђуро Гајић
34. Шкаковица - мухтар Мехмед Дедић
35. Сјенина - мухтар Осман Софић
36. Сладина - мухтар Хасан Мулахасановић
37. Сочковац - кнез Милић Лазаревић
38. Скиповац - кнез Лука Којић
39. Сокол - мухтар Бајро Диздаревић
40. Станић Ријека - мухтар Мујо Делић

41. Стјепан Поље - мухтар Хусеин Мејремић
42. Свјетлица - мухтар Мујо Делић (иста особа)
43. Врановићи - мухтар Мехмед Машић

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1472
  • Васојевић
Одг: Требава - насеља и порекло становништва
« Одговор #16 послато: септембар 30, 2018, 06:08:28 поподне »
Имамо једног тестираног са Требаве у оквиру Српског ДНК дана:

Лукић, Ђурђевдан, Скиповац Доњи, Добој, E-V13>Z5018

Најближе поклапање има са Поповићем из Бадовинаца код Богатића (1/17), међутим упркос томе што не поседује специфичне вредности, тестирани нема ближих поклапања међу онима који имају резултате на 23 или више маркера укључујући и припаднике рода Б L241 гране у који је тренутно сврстан Поповић.

Лукићи су према предању пореклом из данашње Источне Херцеговине одатле су са већим бројем исељеника дошли на север Босне и настанили се на планинама Требава и Озрен.