Аутор Тема: Како заменити стране речи србскима  (Прочитано 2977 пута)

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7176
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #20 послато: новембар 07, 2017, 02:26:05 поподне »
Добро, људи, сунце је поставио легитимну тему, ми смо се огласили својим првим импресијама, а сада бих замолио све учеснике дискусије да се држе циљева теме које је сунце написао у уводној поруци. Хвала на разумевању. 8)

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 546
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #21 послато: фебруар 16, 2018, 07:21:05 пре подне »
affekt - страст. (гр. патија). Lat. afficere - узбудити, надражити, раздражити. Народне речи су страст, узбуђеност, љутња, раздражење. У стоичском разумевању евдемониа (блаженство)  достиживо је само када ниједан аффект не омета спокојство душе. Стоички идеал је бесстрашће (апатија), слобода од страсти.

акција - из act < agtum < agere; деја, дејање, поступање, чињење
акт - дело, посупак, чин
активан - 1. дејан, дејит (узор - племенит, змајевит...); дружствено активан, политичски активан; 2. живахан - водити активан живот
активист - дејица, дејалица (узор - убијца, спавалица)
реактиван - 1. уздејит, усчиннут; 2. одзиван, одкличан
реакција - уздејање; противодејање; 2. одклик, одазов, одвет
агирати - дејствовати
аффинитет - склоност
амбиција - ревност;
амбициозан - реван
алтернатива - странпутица, споредан пут; странпутица је стаза поред главнога пута, која води до истога циља. Суседи воле казати иначица - што би био дослован превод у латинском духу, но наша народна реч је странпутица.
аналог - поклапање - структруре истих функција, но несродне пореклом.
аппроксимација - приближење
актуалан - текући, савремени
актуалност - савременност
археологија - постоји словенски корен  ветхи, који одговара грчкому архе- који у словенских језика означава нешто толико старо, да се распада, нпр. ветха одећа, ветхе књиге, за разлику од придева древни, који означава нешто толико старо да ник жив не памти то и само то је веројатно исчезо. Ветхи је сродан с литавским предевом vetušas истога значења, с латинским придевом vetus / стар, од кога потиче и реч veteran - старешина, даље са санкскритском речју vatsah - година, те грчском речју etos - година. Зато предлажем археологија - ветхонаука или ветхословље
баланс - по узору на немачску реч Gleichgewicht у чешском настала калка rovnovaha, при чем rovno значи једнако. По узору на чешски у Загребу настаје реч равнотежа, која постаје југословенски интернационализам. Сама немачска реч је калка од латинскога equi-librium ( equi - једнак, liber - тег, теж). Французска реч balance баланс потиче од касно латинске речи LIBRA BILANX ( BI - два; LANX-скала - судић на крацима ваге). Латинска вага назива се кантар, ова реч употребљава се у Далмацији. Турска вага назива се теразије. Вага је немачска реч - Wage. Русска реч је "веси" од корена вешати, а србска реч је тег или теж. Зато је баланс просто равнотежа.
еффект -  ex [из] fect < factum [дело, чин]; 1. последица или исход дела или чина. Твоја стална критика има еффект да никто више не жели с тобом радити. Јест еффект последица или исход, но у словенском духу је рећи не "име последицу или исход" но се ова мисао изражава глаголом "чини да, твори да".
еффективан - успешан, благодејан
епископ ( епи - над; скопос - онај који гледа, зри) - надзорник
епизода - заправо еписода - првотно коментар између песама у грчској трагедији; касније - време током којега се одигра један догађај; нпр. животна еписода - животна догодовштина или животни догађај.
инстензиван - напет, силан, снажан
интензитет - напетост, напор, силина, снага
конфессија - исповест
конфузија - забуна, помута, заблуда
консистенција - саставитост
контакт - 1 дотицај, додир; 2. веза нпр. остати у контакту - остати у вези
контејнер - спремник, спремиште
контроверзан - противан (мишљење, полазиште, стајалиште)
конвергентан - близак, сходан;
дивергентан - далек, расходан;
контаст - супротност
контрацепција - протузачеће
контрола - 1. провера; 2. управљање; 3. јарам, иго
конверзација - беседа
конвертирати - превратити, обратити
конвертација - преврт, обрт (новца)
конвулзија - трзај
концентрат - сгустнуће, сгустина; течност из које се испари већи удео воде, да би у њој остала већа густина садржеће се субстанце
концентрирати - сгустити, сгустнути
проблем - 1. невоља, бреме; 2. питање, упрос

b]археологија[/b] - постоји словенски корен  ветхи, који одговара грчкому архе- који у словенских језика означава нешто толико старо, да се распада, нпр. ветха одећа, ветхе књиге, за разлику од придева древни, који означава нешто толико старо да ник жив не памти то и само то је веројатно исчезо. Ветхи је сродан с литавским предевом vetušas истога значења, с латинским придевом vetus / стар, од кога потиче и реч veteran - старешина, даље са санкскритском речју vatsah - година, те грчском речју etos - година. Зато предлажем археологија - ветхонаука или ветхословље

Постоји словенски корен  ветхи, који одговара грчкому архе- који у словенских језика означава нешто толико старо!

Хм!

А зашто не древно-логија (древно-словље)  или прадавно-логија (прадавно-словље)?

Давнина (озраз "од давнина") - Прадавнина

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 546
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #22 послато: фебруар 16, 2018, 08:59:00 пре подне »
Словенски корен  ветхи, који одговара грчкому архе- који у словенских језика означава нешто толико старо, да се распада.

Придев древни, који означава нешто толико старо да нико жив не памти то и само то је веројатно исчезло.

 :)Зашто  древно-логија (древно-словље)  или прадавно-логија (прадавно-словље), а не ветхо-логија или ветхо-словље? 

Реч ветх (ина) од корена ветх- се изгубила као жива реч у срп (б) ском језику!

Мада, сад запажам да дух језика ипак живи у неким иразима или речима!  :o

Авет (авет-иња)! Да ли је дошло од а-ветх?
Шта је авет? Утвара, приказа?!Припада ли свету живих или мртвих? Грешим ли ја то?

У којим би још речима данашњице могло да се скрива то ветх-?

Шта се крије иза речи ветар? Нека природна давна (која је постојала пре нас) и стална сила!

Али, одакле је нама дошла реч ветар?

Шта кажe Тамара Лујак о тој речи?

afirmator.org/tamara-lujak-vetrovi-medu-nama/

Reč vetar nastala je od staroslovenske reči větrъ.
U staroengleskom glasi vind (wind), staronemačkom vendas (wendas), što odgovara današnjim izrazima u: holandskom vind (wind), nemačkom vind (wind), švedskom vind, latinskom ventus, ruskom veter, poljskom vjatr (wiatr), bugarskom vjatr (вятър).

Pretpostavlja se da reč potiče od proto-indoevropske reči ve (hweh) što znači duvati (tako na engleskom imamo, recimo, izraz za vreme: weather). Kaže se još: vetrić, vetrušak, vetrušina…

Vetrenjak (duša pokojnika ili nekakvo natprirodno biće koje predvodi gradobitne oblake)...

Речи древност и прадавно (ст) су живе још увек!
Дакле древно-логија (древно-словље)  или прадавно-логија (прадавно-словље)!

А којом речи да заменимо реч "катедра" за древно-словље  или прадавно-словље? Одсек или оделење за  древно-словље  или прадавно-словље!!??

Покори нас језички ова латиница!

Ван мреже Хреља

  • Гост
  • *
  • Поруке: 11
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #23 послато: фебруар 16, 2018, 10:04:05 поподне »
Једино не знам како бисмо назвали монахе.

Монах је инок.

На пример https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%98%D0%BD%D0%BE%D0%BA_%D0%B8%D0%B7_%D0%94%D0%B0%D0%BB%D1%88%D0%B5

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 585
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #24 послато: фебруар 17, 2018, 04:41:13 пре подне »
Монах је инок.

На пример https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%98%D0%BD%D0%BE%D0%BA_%D0%B8%D0%B7_%D0%94%D0%B0%D0%BB%D1%88%D0%B5

Називало се највише црнац или црноризац јер носи црну ризу или хаљину, а инок значи "другојачиј" или сажето "другачији" као и ријеч "ини, ина, ино" или "иначе" - на други начин.
Лијепо си то нашао.

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 585
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #25 послато: фебруар 17, 2018, 06:50:52 пре подне »
Словенски корен  ветхи, који одговара грчкому архе- који у словенских језика означава нешто толико старо, да се распада.

Реч ветх (ина) од корена ветх- се изгубила као жива реч у срп (б) ском језику!

Мада, сад запажам да дух језика ипак живи у неким иразима или речима!  :o

У којим би још речима данашњице могло да се скрива то ветх-?

Како неће изгубити када живимо у доба идиократије, гдје нам дјеца по пет стотин пута на дан кажу лајковат, јутуб, субскрајб, тамзап, оукеј, фак, њуз, геј, гејм овер, хед шот,  а од домаћих ријечи знају "појест, попит, попишат..." и неких 500 најосновнијих ријечи укључујући турцизме. Није тако за све и не мора тако бити за већину, али постоји нека склоност к тому.
Што се тиче ријеч "вехт" она је у Вуковом рјечнику сасвим нормална ријеч и стари завјет се говорило "ветхи завјет".



Авет (авет-иња)! Да ли је дошло од а-ветх?
Шта је авет? Утвара, приказа?!Припада ли свету живих или мртвих? Грешим ли ја то?

Авет значи утвара, привиђење, сабласт. У Крајини нема те ријечи, освјем што су је чули у гдје-којем филму из Србије. Авет је турска ријеч у истом значењу, а сами Турци имају је од Араба, но у арабском афет значи несрећа или лош предзнак.

Шта се крије иза речи ветар? Нека природна давна (која је постојала пре нас) и стална сила!

Али, одакле је нама дошла реч ветар?

Шта кажe Тамара Лујак о тој речи?

afirmator.org/tamara-lujak-vetrovi-medu-nama/

Reč vetar nastala je od staroslovenske reči větrъ.
U staroengleskom glasi vind (wind), staronemačkom vendas (wendas), što odgovara današnjim izrazima u: holandskom vind (wind), nemačkom vind (wind), švedskom vind, latinskom ventus, ruskom veter, poljskom vjatr (wiatr), bugarskom vjatr (вятър).

Pretpostavlja se da reč potiče od proto-indoevropske reči ve (hweh) što znači duvati (tako na engleskom imamo, recimo, izraz za vreme: weather). Kaže se još: vetrić, vetrušak, vetrušina…

Vetrenjak (duša pokojnika ili nekakvo natprirodno biće koje predvodi gradobitne oblake)...

Коријен ријечи вјетар јер вејати. Вјетр је исто што и вејатељ, онај који веје. Словјени су замишљали вјетар двојако. Један вјетар био је благи љетњи, добри повјетарац који су називали именом Погода, јер он годи људима. А други вјетар су називали непогода, невријеме, позвизд или вихор. То је олуја или онај вјетар који звижди. Ту непогоду или позвизда замишњали су као огромнога змаја, који је толико огроман да му се под тежким тамним облаком види само реп у облику ковитлаца, а над облаком му је глава коју нико није видио, јер чим је неко види претвори се у камен.  Ово чудовиште у вријеме турскога јарма назвали су по турски аждахом или халом. Постојали су људи, које су називали змајевитим људима, стухаћима ( од ријечи стихија) или вјетровњацима, за које се вјеровало да су дводушници, синови самога змаја, који је оплођавао младе дјевојке спушћајући су с небеса у обличију младића јунака. Када пријети олуја и град да побије усјеве, вјетровњак би легао или сјео у медитацију и уснуо тијелом, а душом би потекао под облаке да се бије против аждахе или хале, да је протјера преко горе у друго село. То су остатци старога вјеровања и тај зао дух је кључни образ цијелога вјероуређења (система религије) предхришћанских Словјена. Ето одатле ти вјетар или вејатељ.

А којом речи да заменимо реч "катедра" за древно-словље  или прадавно-словље? Одсек или оделење за  древно-словље  или прадавно-словље!!??

Катедра је грчка ријеч καθέδρα  и означава сједалиште, сједиште, столицу или кресло трон у античном прадавном смислу мјесто с којега оратори бесједатељи бесједе. Ту ријеч имамо јер је у хришћанству она означавала мјесто гдје је сјео или укријепио се епископ старјешина, владике, поглавица и то мјесто служи символом знаменом његове власти или старјешинства. У католика ћеш чути да кажу катедрала еклесија, што је главна црква или трон сједиште њихова бискупа. На сличан начин у русском се главни град назива столица. Касније је ријеч катедра бити пренесена у органе или организацију универзитета устројство свеучилишта, да означи сједиште представитеља сродних дисциплина учаба.
Ужасно је како се непотребно усвајају ријечи из разних језика за разне прилике а у суштини значе сасвим исто. Нпр. из њемачкога војнога уређења (система) узели су генералштаб и команда, али за потребе школства каже се катедра, за потребе органа власти узели су ријеч институт, а за потребе сједишта каквога краља или цара узели су трон. Све ово означава просто сједиште, столицу, кресло која носи смисао "мјесто владања".  Ми не треба да преводимо ријечи са другога језика дословно ако то није угодно нашему језику, но требамо основавши нешто додијелити тому име по сврси (функцији) и смислу постојања. Зато и катедра универзитета не мора бити сједиште или кресло, но је угодно рећи и оддјењење или раздјел, како и у англијском се каже департмент, јер то паше функцији подоба сврси. Генералштаб ваља рећи - сједиште војностарјејшинства, а команда је заповједничство или заповједатељство. Када смо већ код војноуређења, није на одмет рећи да се војна база може називати војно утврђење или војноукрепљење или крепиште, јер је ту сва кријепост цјелокупне војске. Тако су и у средњем вјеку војну базу називала тврђава, крепост или укрепљење.

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 546
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #26 послато: фебруар 17, 2018, 02:56:57 поподне »
Како неће изгубити када живимо у доба идиократије, гдје нам дјеца по пет стотин пута на дан кажу лајковат, јутуб, субскрајб, тамзап, оукеј, фак, њуз, геј, гејм овер, хед шот,  а од домаћих ријечи знају "појест, попит, попишат..." и неких 500 најосновнијих ријечи укључујући турцизме. Није тако за све и не мора тако бити за већину, али постоји нека склоност к тому.
Што се тиче ријеч "вехт" она је у Вуковом рјечнику сасвим нормална ријеч и стари завјет се говорило "ветхи завјет".



Авет значи утвара, привиђење, сабласт. У Крајини нема те ријечи, освјем што су је чули у гдје-којем филму из Србије. Авет је турска ријеч у истом значењу, а сами Турци имају је од Араба, но у арабском афет значи несрећа или лош предзнак.

Коријен ријечи вјетар јер вејати. Вјетр је исто што и вејатељ, онај који веје. Словјени су замишљали вјетар двојако. Један вјетар био је благи љетњи, добри повјетарац који су називали именом Погода, јер он годи људима. А други вјетар су називали непогода, невријеме, позвизд или вихор. То је олуја или онај вјетар који звижди. Ту непогоду или позвизда замишњали су као огромнога змаја, који је толико огроман да му се под тежким тамним облаком види само реп у облику ковитлаца, а над облаком му је глава коју нико није видио, јер чим је неко види претвори се у камен.  Ово чудовиште у вријеме турскога јарма назвали су по турски аждахом или халом. Постојали су људи, које су називали змајевитим људима, стухаћима ( од ријечи стихија) или вјетровњацима, за које се вјеровало да су дводушници, синови самога змаја, који је оплођавао младе дјевојке спушћајући су с небеса у обличију младића јунака. Када пријети олуја и град да побије усјеве, вјетровњак би легао или сјео у медитацију и уснуо тијелом, а душом би потекао под облаке да се бије против аждахе или хале, да је протјера преко горе у друго село. То су остатци старога вјеровања и тај зао дух је кључни образ цијелога вјероуређења (система религије) предхришћанских Словјена. Ето одатле ти вјетар или вејатељ.

Катедра је грчка ријеч καθέδρα  и означава сједалиште, сједиште, столицу или кресло трон у античном прадавном смислу мјесто с којега оратори бесједатељи бесједе. Ту ријеч имамо јер је у хришћанству она означавала мјесто гдје је сјео или укријепио се епископ старјешина, владике, поглавица и то мјесто служи символом знаменом његове власти или старјешинства. У католика ћеш чути да кажу катедрала еклесија, што је главна црква или трон сједиште њихова бискупа. На сличан начин у русском се главни град назива столица. Касније је ријеч катедра бити пренесена у органе или организацију универзитета устројство свеучилишта, да означи сједиште представитеља сродних дисциплина учаба.
Ужасно је како се непотребно усвајају ријечи из разних језика за разне прилике а у суштини значе сасвим исто. Нпр. из њемачкога војнога уређења (система) узели су генералштаб и команда, али за потребе школства каже се катедра, за потребе органа власти узели су ријеч институт, а за потребе сједишта каквога краља или цара узели су трон. Све ово означава просто сједиште, столицу, кресло која носи смисао "мјесто владања".  Ми не треба да преводимо ријечи са другога језика дословно ако то није угодно нашему језику, но требамо основавши нешто додијелити тому име по сврси (функцији) и смислу постојања. Зато и катедра универзитета не мора бити сједиште или кресло, но је угодно рећи и оддјењење или раздјел, како и у англијском се каже департмент, јер то паше функцији подоба сврси. Генералштаб ваља рећи - сједиште војностарјејшинства, а команда је заповједничство или заповједатељство. Када смо већ код војноуређења, није на одмет рећи да се војна база може називати војно утврђење или војноукрепљење или крепиште, јер је ту сва кријепост цјелокупне војске. Тако су и у средњем вјеку војну базу називала тврђава, крепост или укрепљење.

Сунце, дивно!

Поучно!

Корисно!

Благодарим!
 
:)


Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2469
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #27 послато: фебруар 17, 2018, 10:13:07 поподне »
Како неће изгубити када живимо у доба идиократије, гдје нам дјеца по пет стотин пута на дан кажу лајковат, јутуб...

Шта фали Јутубу или Јутјубу? Како би смо га другачије звали кад му је такво име?
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 585
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #28 послато: фебруар 18, 2018, 05:54:31 пре подне »
Шта фали Јутубу или Јутјубу? Како би смо га другачије звали кад му је такво име?

Све је уреду с Јутјубом и бессмислено га је звати другојачије. Но ти се постарај из цијеле сурутке исциједити сирац бита онога о чем писах.

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2469
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #29 послато: фебруар 18, 2018, 12:18:25 поподне »
Све је уреду с Јутјубом и бессмислено га је звати другојачије. Но ти се постарај из цијеле сурутке исциједити сирац бита онога о чем писах.

Шта си писао, писао си. Радије не бих коментарисао а кога занима нека чита и циједи. Него ми упаде у очи овај ничим заслужени напад на Јутјуб.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 585
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #30 послато: фебруар 18, 2018, 03:44:09 поподне »
Шта си писао, писао си. Радије не бих коментарисао а кога занима нека чита и циједи. Него ми упаде у очи овај ничим заслужени напад на Јутјуб.

Не изазивај, бога ти! Није ти нико напао јутјуб, него сам јасно-прејасно изразио забринутост о очигледној склоности србске младежи, да не умије јасно изражавати мисли ни на једном језику. Ништо ти немам против јутјуба, но изражавам жаљење, да такав дар користе за утрату времена и бесплодне спрдње, те да га мало тко користи у свеху обогаћења своје културе или учење из добрих примјера широм простране планете. И благомислене ријечи и најплеменитије старање могу с оне стране нечијих очију бити виђене вражијим дјелом ако личност није обучена узрењу контекста и смисла.

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2469
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #31 послато: фебруар 18, 2018, 04:06:09 поподне »
Не изазивај, бога ти! Није ти нико напао јутјуб, него сам јасно-прејасно изразио забринутост о очигледној склоности србске младежи, да не умије јасно изражавати мисли ни на једном језику. Ништо ти немам против јутјуба, но изражавам жаљење, да такав дар користе за утрату времена и бесплодне спрдње, те да га мало тко користи у свеху обогаћења своје културе или учење из добрих примјера широм простране планете. И благомислене ријечи и најплеменитије старање могу с оне стране нечијих очију бити виђене вражијим дјелом ако личност није обучена узрењу контекста и смисла.

Нисам ни мислио да си у буквалном смислу "напао Јутјуб". Уопште ми није била намера да те провоцирам, већ сам само приметио да си његово име без разлога сврстао међу остале накарадне туђице. Али видим да ти то радиш јер си одмах био спреман да ме посаветујеш о чему треба да се старам, шта треба да радим и цедим. Како сам ти и написао, мене ова тематика не занима превише јер сматрам да нема смисла враћати се на језик од пре хиљаду година, чији је покушај реконструкције у твом тумачењу у најмању руку упитан. Но свакако ми је драго да има људи који о томе воде рачуна и чувају наше изворне речи, граматику, изреке... Посебно ми се свиђа она "докон поп и јариће крсти".
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 546
Одг: Како заменити стране речи србскима
« Одговор #32 послато: фебруар 18, 2018, 04:45:14 поподне »
 :o
Дошао нам у госте 2013.године рођак из Америке!
Па препричао догађај који га је запањио (непријатно изненадио) и врло узнемирио у отаџбини!
Обишао је, одмах по доласку, рођену сестру и њену породицу, те тако и заноћио код њих у кући и преспавао!
Она беше врло побожна, за разлику од брата!
Ипак,  веома се изненадио када његова сестра у више наврата и током различитих пригода узвикиваше усрдно:Слава и хвала Господу, прекрстивши се!

Набројао је у којим је то приликама све било!

Када га је угледала на вратима!
Ја рекох да је то стога што га види после 10 година, од радости!

Сваки пут када би започели и завршавали обед!
Ја рекох да је то стога што је веома побожна и да тако и треба чинити!

Рођак онда рече да је то чинила и сваки пут када отвори и затвори прозор, и да "докони поп и јариће крсти"! И како је "нагрдио" сестру због тога!

Ја, мудро (тако ми се чинило), оћутах будући да знадох да му је сестра вредна жена, у сваком случају вреднија од њега! А да ја лично нисам неки велики молитвеник! Па стадох себе преиспитивати и корити због тога!

Осим тога, нешто ме копкало? Шта је тог рођака тако дубоко узнемирило у захваљивању његове сестре Богу у њеном дому у више наврата, у којем је он био добродошао гост?
 
::)
Будимо благодарни Господу и једни другима на труду који улажемо на добробит свију нас, посебно ако нас то трудољубље ни на који начин угрожава!

Наш срб(п)ски језик нема никога до нас који га не само говоримо, зато што смо њему научени од родитеља наших, него што га и волимо!

И  ради смо знати штогод и о прошлости његовој!

Ако устреба и одбранити га, па и од сопственог незнања, непознавања и немара!