Аутор Тема: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе  (Прочитано 6986 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7793
  • I2a S17250 A1328
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #20 послато: октобар 20, 2017, 10:04:47 поподне »
Залажани су се много исељавали

Од Лукреција-Гачовића су Шеровићи у Боки: у Перасту (18. в.) и Бијелој (1680). Славе Свете Враче.
"Наша мука ваља за причешћа"

симо

  • Гост
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #21 послато: октобар 22, 2017, 09:48:01 пре подне »
Надам се да се Симо неће љутити што ћу ја поставити неке податке о трећем роду са његовог списка:

Само напријед Небо, ја ионако преписујем са твојих текстова.  ;)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7793
  • I2a S17250 A1328
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #22 послато: октобар 22, 2017, 03:33:41 поподне »
Само напријед Небо, ја ионако преписујем са твојих текстова.  ;)

 :)

Ако је тако, онда ево и основних података о Милатовићима (број 4.):

У области Комана раније су живели Милати или Милатовићи, по којима је назив још у 16. веку носило село. Очито је да се радило о већем братству, које се током столећа која су уследила раселило, закључно са првом половином 18. века. Од њих су до данас остали само топоними у Команима.

Део Милата се иселио северније, у Вражегрмце у Бјелопавлићима. Од другог огранка Милата су Росандићи и Пајовићи у Пјешивцима.

Занимљива појединост која се може наћи по литератури је једна од верзија презимена ових Милата – Чакмак. Милован Пејовић претке Милатовића налази у команском братству Пухач.

Вражегрначки Милатовићи славе Свету Петку, али памте да им је ранија слава била Аранђеловдан.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7793
  • I2a S17250 A1328
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #23 послато: октобар 22, 2017, 03:37:00 поподне »
Родове под бр. 5 и 6 препуштам нашој бројној форумашкој колонији потомака племена Никшића, а 7 - Озринићима (мада, ту и нема много шта да се каже - све је прилично јасно). Па се укључујем од 8.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7793
  • I2a S17250 A1328
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #24 послато: октобар 22, 2017, 03:52:52 поподне »
Из Симовог списка до сада утврђене РН908 у ЦГ, није тешко уочити да су носиоци ове хаплогрупе сконцентрисани у два подручја: 1. Стара Херцеговина и Бока, 2. Полимље и Морача.
Родови у Старој ЦГ РН908 су вероватно (и предања и историјски документи великим делом сведоче о томе) ту дошли из Боке.

Овај распоред се поклапа са ширењем средњевековних држава Срба: из Херцеговине, као и оне у подручју Лима, Таре и горњег Подриња.

Чини ми се да се присуство Y4882 подудара са РН908.

Јужније, у области Старе Зете, рекао бих да се већ смањује удео РН908, а веће је присуство Z17855 и R1а, што се опет уклапа у историјске податке о продору дела Словена из Доњег Подунавља на југ, па делом на северозапад у Превалис, као и на касније сеобе из Македоније и Албаније према подручју данашње ЦГ у позном средњем веку.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3823
  • I2-PH908>FT14Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #25 послато: октобар 22, 2017, 06:03:37 поподне »
5. Тарски Никшићи су део племена Никшића и поред Жупљана,  Требјешана,  Ускока и Ровчана,  су важан део Никшића.  Meђутим гeнeтикa je пoкaзaлa дa ниcу jeднopoдни ca ocтaлим Никшићимa и дa cу им нajближи poдoви из зaпaднe Xepцeгoвинe, тaчниje у тpoуглу Шиpoки-Бpиjeг-Гpудe-Пoпoвo пoљe, и кaтoлици и пpaвocлaвни. To je зaпpaвo oблacт cpeдњoвeкoвнoг Зaxумљa. Meђутим Tapcки Никшићи и Никшићи дeлe нeкe кapaктepиcтикe, кoje ce мoгу oбjacнити jeдинo дaлeкo вeћoj cтapocти Никшићa, нeгo штo пpeдaњe кaжe или ce paди o jeднoм poду, дoceљeнoм из Зaxумљa у Жупу, кojи ce пpибиo уз Никшићe.

Они се у историјским изворима први пут спомињу у дубровачким архивима 1467, а и у турским дефтерима у "Попису крајишта Иса-бега Исаковићa" из 1455. Ту се у Вилајету Никшићи налазе 6 села са укупно 70 кућа. Села су: Бистрица 14 кућа (тимар Степана cинa Никшићa), Церово 8 кућa и Сига 4 кућe (тимар Владка cинa Стпановог), Обод (данашњи дeo ceлa Потрк) 23 куће (тимар Вука cинa Годевцa и Херака cинa Радицe), Лепенац 17 кућа (тимар Вукосава cинa Добрицe и Зомка cинa Тасовчeвoг) и Липова 4 куће (тимap Добрашинa cинa Влатковoг и Вукачa cинa Шајовoг).

То је предео западно и северозападно од Колашина, Мојковца и Бијелог Поља. Сва се места могу убицирати. Чини ce дa je цeнтap биo Oбoд,  дaнaшњи зaceoк ceлa Пoтpк.

По свему овоме један вeћи број влаха Никшића је из Жупе на прелазу са XIV на XV век населило опустелу област жупе Брсково, а одатле се временом ширили у свим правцима.

Брсково, најчувенији рудник у средњовековној Србији, где се ковао сребрни новац, освојен је од Турака измeђу 1397. и 1399, кaдa je oпaлa мoћ Бpaнкoвићa, a Вук вeћ умpo у туpcкoм зapoбљeништву. У дубровачким архивима се 1433. спомиње као напуштен, пa ce мoжe нacлутити дa ce у том међупериоду дecилo и досељавања влаха Никшића у ту oблacт.

Изгледа да је током друге половине XV века Брсково наставило са радом. То се види из Пописа Призренског санџака из 1518. иако је још увек Брсково као и нахија Лимски Никшићи била део босанског санџака, све до 1550. кад је постао део херцеговацког санџака. Током двaдeceтиx и тpидeceтиx гoдинa XVI вeкa мoжe ce пpимeтити извecнa криза и мoгући прекид у раду pудникa, а Брсково, као и рудници на Копаонику, од којих се спомиње Ржана (Оштро копље), у близини Трепчe, се дају под закуп.

До шeздeceтиx гoдинa XVI вeкa је трајала криза, а онда долази до препорода у рударству. У Маliyеdеn Мudеvvеr Defterler- заповестима које је Порта издала закупцима рудника Брсково и хасова Никшића из 1564/1565, спомиње се кнез Војина, син покојног Добрице, који је држао села Јавор, Бурене и Котражић. Јавор се може индетификовати са Јаворовом гором источно од Брскова, а Бурен је топоним у близини Јаворове горе. Котражић се не може убицирати, aли пocтojи гpупa пooдицe зa кoje Ж. Шћeпaнoвић нaвoди дa cу Tapcки Никшићи:  Белобрковићи (Панићи, Пантовићи, Јовановићи, Михаиловићи, Тимотијевићи, Јаковљевићи), Савићи (Јовановићи, Симићи, Миловановићи, Марковићи) из Кoтpaжe (Kpaгуjeвaц). Јаворова гора се налази у близини села Прошћење где се и налази топоним Бурен. А недалеко од Прошћења је и село Гојаковићи.

Берат где се спомиње кнез Војина датира из 4. септембра 1565. године. Иначе се треба споменути да је те 1564/65 наступила глад која је десетковала становништво, па је могуће и да је покренула и прве миграције Тарских Никшића у свим правцима.

1597. je oбнoвљeн мaнcтиp Дoбpилoвинa. Кao jeдaн oд глaвниx пoкpoвитeљa ce cпoмињe Paдич Mилoшeвић, вepoвaтнo из плeмeнa Tapcкиx Никшићa.

У Дoбpилoвинcкoм кaтacтику ce нaбpajajу пojeдинци, пopoдицe и плeмeнa из paзниx ceлa paди пoмињaњa у литуpгиjaмa. Нajпpe ce cпoмињу Tapcки Никшићи:

Ceлo Tвpткoвићи- кнeз Mилoвaн Лaзpeвић, пoп Никoлa

Ceлo Биcтpицa- Paдић, пpoтoпoп Paдул, Бoжo Teшoвић

Ceлo Cтpичинa- Ћeмaнoвићи, Шaвpићи

Ceлo Бoбaнoвићи- Paдивoje Дpaгojeвић

Ceлo Илиjaшeвићи- Cтpмaнoвићи

Ceлo Гojaкoвићи и Бpaтojeвићи- Гojaкoвићи, Cjeкиpићи, Кукићи, Mpчићи

Ceлo Зopojeвићи- иcтoимeни poд

Дмитpoвo ceлo- бeз имeнa

Ceлo Kулизићи- Вулeтићи, Вукмилoвићи, Kaнтићи, кнeз Mиликa, пoп Миoдpaг

Ceлo Пoљa- Mиткo, Mилejићи, Чoпићићи, Mилиja Гpубaћeвић

Mojкoвaц- кнeз Вукoбpaтић

Ceлo Виpиjeвићи- кнeз Maнojлoвић, Cтjeпaн

Ceлo Пoбpcкиjeвићи- Paдeљићи, Кpгoвићи, Илиja Jaнџић, Бpeнoвићи

Ceлo Вaшapић- Бpaнилoвић, Caвa Paoнић, Mиxaилoвићи-Mapилoвићи, Никoлa Koвaч, Лaлo

Ceлo Ђуpђeвићи- Jaкoвoвићи

Ceлo Биcкупoвићи- Вojмилoвићи, Вучићи

Ceлo Лeпeнaц- кнeз Mapтин Toмић

Ceлo Oбoд- кнeз Вojин Kapaлицa, Mиpкoвићи, Aнтo Лaзoвић

Ceлo Цep- Бoшкo

Биjeлo Пoљe- Пaвлe Cтojић

Paвнa Pиjeкa- Бaтpић

У кaтacтику видимo дa ce oблacт кojу cу нaceљaвaли Tapcки Никшићи пpoтeзaлa oд Дoбpилoвинe дo Биjeлoг Пoљa, ca глaвнoм кoнцeнтpaциjoм дуж oбaлa Tape, oд Mojкoвцa дo Гojaкoвићa. Tepитopиjaлизoвaни пoчeткoм XVI вeкa, кao фopмиpaнo плeмe ce пojaвљуje тoкoм XVII вeкa и вpлo бpзo нecтajу. Нaлaзимo њиxoвe пoтoмкe и њиxoвa пpeдaњa o Cjeници-Биxopу-Биjeлoм Пoљу. Вepoвaтнo ce пoмepaњe Tapcкиx Никшићa и њиxoвa дeзинтeгpaциja дoгoдилa пpe пoмepaњa нapoдa кpajeм XVII вeкa, тaкo дa никo у пpeдaњe ниje пpeнeo нaзив Tapcкиx Никшићa. Ceoбa из 1690. иx je нajвepoвaтниje зaтeклa нa пoдpучjу измeђу Биjeлoг Пoљa и Cjeницe, oдaклe cу ce тoкoм XVIII вeкa paceљaвaли.  Имaмo у кaтacтику cпoмињaњe зeмљoтpeca и вeликe глaди 1625. Зaтим кугa 1647-1650 кoja je пoxapaлa jугoиcтoк Eвpoпe и зeмљoтpec у Дубpoвнику 1667. Jeдaн oд нajбитниjиx cтвapи je cвaкaкo изгpaдњa туpcкoг Koлaшинa 1648. кaдa ce мeњa дeмoгpaфcкa cликa тoгa кpaja. Дaклe вeћ у дpугoj пoлoвини XVII вeкa имaмo вepoвaтнo пoмepaњe и мoжeмo peћи "pacплeмeњaвaњa" Tapcкиx Никшићa. Oни мaлoбpojни кojи cу ocтaли,  пpибили cу ce уз jaчe poдoвe, бeз пpeдaњa вeзaнoг зa Tapcкe Никшићe.

Дaнac пoтoмкe Tapcкиx Никшићa, ocим мaтицe у Пoтapjу, нaлaзимo у cjeничкoм кpajу, И. Кoлaшину и Кoпaoнику, a пoceбнo у Jaceници, гдe cу ce у нajвeћeм бpojу дoceлили у вpeмe Koчинe Kpajнe, из cjeничкe oблacти...
« Последња измена: октобар 22, 2017, 06:11:34 поподне Милош »

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #26 послато: октобар 22, 2017, 09:55:22 поподне »
:)

Ако је тако, онда ево и основних података о Милатовићима (број 4.):

У области Комана раније су живели Милати или Милатовићи, по којима је назив још у 16. веку носило село. Очито је да се радило о већем братству, које се током столећа која су уследила раселило, закључно са првом половином 18. века. Од њих су до данас остали само топоними у Команима.

Део Милата се иселио северније, у Вражегрмце у Бјелопавлићима. Од другог огранка Милата су Росандићи и Пајовићи у Пјешивцима.

Занимљива појединост која се може наћи по литератури је једна од верзија презимена ових Милата – Чакмак. Милован Пејовић претке Милатовића налази у команском братству Пухач.

Вражегрначки Милатовићи славе Свету Петку, али памте да им је ранија слава била Аранђеловдан.
Било је Милатовића насељених и у Горњојабланичком селу Мркоњу до 1929. год. када су своје имање продали породици Андрејевић из села Црни Врх код Медвеђе, и одселили у Алексинац. Мој ђед је крштавао сву децу тих Милатовића, а занимљиво је и то да је крштавао и децу Андрејевића који су купили то имање од Милатовића. Управо пре пар дана сам и ја крстио једног од њих, малог Вукана Андрејевића. 
« Последња измена: октобар 22, 2017, 10:02:31 поподне vojinenad »

Ван мреже Чера

  • Гост
  • *
  • Поруке: 14
  • I2a1b Динарац Јужни
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #27 послато: јануар 03, 2018, 06:08:44 поподне »
2.  Са друге стране, у Жирчу код Тутина постоји велик муслимански род Журчана Шаљана, који је тестиран као I2- PH908. Њихов хаплотип је свакако различит од Черанског, али није толико далеко да није могуће да је нека веза у прошлости постојала. За ове Жирчане Шаљане, зна се сигурно да су били католици (бискупски извјештаји из 18 в.) ,али што је још значајније за њих се каже да су увијек говорили српски и да никад нису били албанојезични.

Срећна нова година свим форумашима. Због неких обавеза, нисам се одавно пријављивао на форуму. Видим да је Симо писао нешто о роду Черана-Шаљана из Велике, Плав. Он каже да у Жирчу код Тутина живе неки моји "рођаци", муслимани Журчани-Шаљани, чији хаплотип је свакако различит од Чериног, али да то није толико далеко, и да је могуће да је у прошлости постојала нека веза. До скоро нисам могао да отворим базу са маркерима на "Бошњачком ДНК пројекту". Пре неки дан сам успео да је отворим, и да упоредим моје маркере са маркерима тих мојих рођака. Са Муратовићем и Џемићем се разликујем на 8 маркера од 23, а са Хамзићем разликујем се на 9 од 23. Пошто се ја баш нешто не разумем у ту проблематику, да ли би ми неко објаснио колико смо то ми близу, или боље речено колико смо ми то далеко. На "Бошњачком ДНК пројекту", се каже да Жирчани (Хамзић, Муратовић, Џемић), према предању воде поријекло од Шаља. Ово ДНК истраживање показује да Хамзић, Муратовић, Џемић и остали Жирчани нису од изворних Шаља (R1b) хаплогрупе. Међутим, најближи рођаци су са тестираним Феризовићима из Рожаја-Никшића и Чичићима из Пријепоља. Преци Жирчана су доселили у Жирче 1721. године, а већ 1767. године су први пут доселили у Нови Пазар, што указује да су међу најстаријим породицама у Санџаку.Такође код Жирчана-Шаљана у бази са маркерима на "Бошњачком ДНК пројекту" унети су следећи подаци: Старије поријекло (предак, племе, мјесто) - Шаљићи - Ругова/Косово; Новије мјесто поријекла - Жирче/Тутин/Санџак/СРБ. Они су се у Жирче доделили из Ругове, а не из Шаље, тако да им порекло може лако бити од старих Величких родова. У време њиховог исељења из Ругове (око 1720. године), Ругову су почели насељавати Клименти. Не видим разлог зашто би се Шаљани исељавали кад су се њихови родови почели масовно насељавати у Ругову.
« Последња измена: јануар 03, 2018, 06:22:44 поподне НиколаВук »

симо

  • Гост
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #28 послато: јануар 03, 2018, 06:57:00 поподне »
Са Муратовићем и Џемићем се разликујем на 8 маркера од 23, а са Хамзићем разликујем се на 9 од 23. Пошто се ја баш нешто не разумем у ту проблематику, да ли би ми неко објаснио колико смо то ми близу, или боље речено колико смо ми то далеко.

Чера, проблем са I2-PH908 и уопште са I2-CTS10228 хаплогрупом јесте што не можемо тачно одредити блискост на основу мањег броја тестираних маркера. Понекад то није довољно ни са 111 маркера. Једини изузетак јесу родови код којих постоје једна или више карактеристичних вриједности, али и то све у комбинацији са другим подацима: славом, мјестом, предањем. У случају Жирчана и Величана, нема тих карактеристичних вриједности које би их могле повезати (једино можда 389-2=30), али то не значи да не би могли бити повезани. Оно што их повезује јесте близак географски простор, иста хаплогрупа, слично предање о поријеклу из Шаље, можда и нека ранија веза са католицима, у предањима се Чера помиње као католик, а Жирчани су били католици. Остају двије могућности, или су старије српско становништво Велике, или су старије српско становништво са подручја албанске Шаље. за ову другу претпоставку траг би био неки I2-PH908 у сјеверној Албанији којег засад нема.
« Последња измена: јануар 03, 2018, 07:00:53 поподне симо »

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1047
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #29 послато: јун 30, 2018, 02:39:06 поподне »
Имамо ли на пројекту још тестираних из братства Бјелош,осим Дапчевића?
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7793
  • I2a S17250 A1328
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #30 послато: јун 30, 2018, 04:57:03 поподне »
Мислим да немамо. Ако имаш неког, наговори га.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1047
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #31 послато: јун 30, 2018, 06:58:49 поподне »
Мислим да немамо. Ако имаш неког, наговори га.
Немам никога,макар за сада.Бјелоши као братство су део Цетињског племена?Каква је генетска слика у осталим братствима тог племена?
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7793
  • I2a S17250 A1328
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #32 послато: јун 30, 2018, 07:45:54 поподне »
Имамо до сада тестиране Иванишевића - Боројевића R1a и Шпадијера E V13.

https://www.poreklo.rs/2015/11/20/pleme-cetinje-poreklo-stanovnistva/
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7793
  • I2a S17250 A1328
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #33 послато: јун 30, 2018, 07:50:23 поподне »
Некако, верујем да су, осим Бјелоша, и Стари Бајице, Очинићи, Угњани и Врељани такође РН908.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1047
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #34 послато: јун 30, 2018, 10:00:32 поподне »
Имамо до сада тестиране Иванишевића - Боројевића R1a и Шпадијера E V13.

https://www.poreklo.rs/2015/11/20/pleme-cetinje-poreklo-stanovnistva/

Некако, верујем да су, осим Бјелоша, и Стари Бајице, Очинићи, Угњани и Врељани такође РН908.

Ја углавном знам људе који су пореклом Дробњаци и Кучи..било би добро управо та братства која си поменуо обухватити у неким од наредних акција..е сад предак Бјелоша је дошао у Цетињско Поље  око 1400. године из Грла (Греља) у Зети,па вероватно не би били довољно блиски са другим братствима чија је претпостављена хаплогрупа ПХ908.
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1735
  • Васојевић
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #35 послато: јул 09, 2018, 10:53:15 поподне »
Испод је допуњено стабло са свим I2-CTS10228 родовима у Црној Гори међу којима су I2-PH908 родови, као и у другим нашим областима, огромна већина.


Ван мреже Romanijski

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 412
  • I2 DS PH908>A5913>A22312>BY152858
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #36 послато: јул 09, 2018, 11:45:25 поподне »
Испод је допуњено стабло са свим I2-CTS10228 родовима у Црној Гори међу којима су I2-PH908 родови, као и у другим нашим областима, огромна већина.



Gdje su testirani Žariić i Radeč te su u ovoj tabeli svrstani pod oznaku A-22312 ???????

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3543
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #37 послато: јул 10, 2018, 12:01:50 пре подне »
Први пут видим да су Азанци и Никшићи један род...није било неке приче о томе раније? Иначе, свака част!

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1047
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #38 послато: јул 10, 2018, 12:15:19 пре подне »
Мене интересује за Фуштиће пошто су као и Бјелоши Z16983 G+ ,а за Фуштиће се и због славе и презимена + СНП-а каже да су саског порекла...да ли би то значило да је овај СНП и све испод(у ствари А493) одредница за саско порекло или је то напуптена теорија..пошто се за Бјелоше или друге са обђвум позитивним СНП-ом нигде не говори у том.контексту.
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3543
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: I2-PH908 родови на подручју данашње Црне Горе
« Одговор #39 послато: јул 10, 2018, 12:28:49 пре подне »
Мене интересује за Фуштиће пошто су као и Бјелоши Z16983 G+ ,а за Фуштиће се и због славе и презимена + СНП-а каже да су саског порекла...да ли би то значило да је овај СНП и све испод(у ствари А493) одредница за саско порекло или је то напуптена теорија..пошто се за Бјелоше или друге са обђвум позитивним СНП-ом нигде не говори у том.контексту.
Ово је Симина поруке за резултат Пајкића од прошле године:
"Пајкић, Мратиндан, Голубац/СРБ

Припада хаплогрупи I2 Динарик Југ, а сасвим могуће и ужој грани Z16983+, не само због карактеристичне вриједности 391=10, већ и прилично блиског поклапања са Нијемцем Роедером који је тестиран Z16983+ (3/19). По тој вриједности Пајкић се приближава и роду Мратинштака, Текићу и Фуштићу, за које би се могло претпоставити и рударско поријекло. Такође остаје отворена веза, на основу славе са Кулизама. Ту је још и Вуковић из Белог Манастира, који слави Мратиндан, а није по маркерима толико далеко од Пајкића.
У сваком случају користан би био СНП тест на Z16983"


Е сад, питање је да ли је део Z16983 дошао раније са Србима на Балкан, а део касније са Сасима...То што постоје и у Немачкој позитивни на овај СНП, не мора да значи да ови наши нису дошли са сеобом Срба, као и код СНПа Тарских Никшића, где постоје позитивни на њихов СНП и у Пољској, али преци Тарских су дошли са сеобом Срба...Да ли баш наши припадници ове гране , који славе Св. Мрату, имају везе са Сасима, то се вероватно још не зна, без обзира што постоје позитивни на тај СНП и у Немачкој...
« Последња измена: јул 10, 2018, 12:32:30 пре подне ДушанВучко »