Аутор Тема: Генетско поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)  (Прочитано 10422 пута)

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Генетско поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
« Одговор #20 послато: октобар 16, 2017, 12:51:01 поподне »
27.Хајдук Вељко Петровић би требало да је био огранак Радовића R1b.
Или Влаховића I2a - PH908.

симо

  • Гост
Одг: Генетско поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
« Одговор #21 послато: октобар 16, 2017, 01:08:43 поподне »
Писах и ја раније нешто на тему Арсенијевог порекла:

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=771.0

Да, сјећам се да сам читао. Јел немамо још никог тестираног од пиперских Црнаца?

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Генетско поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
« Одговор #22 послато: октобар 16, 2017, 01:11:24 поподне »
27.Хајдук Вељко Петровић би требало да је био огранак Радовића R1b.

Власи из источне Србије говоре да је он био влашког порекла, али они говоре и да пола Србије има влашко порекло.

Постоји верзија да био херцеговачког порекла, као и већина истакнутих устаника.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3749
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Генетско поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
« Одговор #23 послато: октобар 16, 2017, 02:01:08 поподне »
Постоје потомци Хајдук Вељка, Хајдук-Вељковићи код Младеновца. Кад сам радио тамо у музичкој школи, један ђак је имао то презиме. Вељков син Радивоје (1807-1850) је имао синове Милана и Милована Хајдук-Вељковића. Милован-Мида Хајдук-Вељковић је био народни посланик у Народној скупшити за јасенички срез. Имао је синове Стевана и Спасоја. Стеван Хајдук-Вељковић је био председник  општине у Дубони (Младеновац) и чиновник у Смедереву. У Дубони је имао 60 ланаца земље. Стеван Хајдук-Вељковић је имао синове Владимира, Божидара, Данила и Вељка. Владимир Хајдук-Вељковић је био мајор , бан вардарске бановине, начелник МУПа, народни посланик за јасенички срез. Божидар је био економиста, 1925. је објавио једну књигу о економији. Данило је био највећи земљопоседник у Дубони, имао је 50 хектара ораница и шума...итд. до данашњих потомака се наводе...
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B8_%D0%B8%D0%B7_%D0%9D%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Генетско поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
« Одговор #24 послато: октобар 16, 2017, 02:15:50 поподне »
Власи из источне Србије говоре да је он био влашког порекла, али они говоре и да пола Србије има влашко порекло.

Постоји верзија да био херцеговачког порекла, као и већина истакнутих устаника.
То ''херцеговачко'' вероватно се односи на област Мораче пошто је некадашња граница те области досезала управо до тамо.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3749
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Генетско поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
« Одговор #25 послато: октобар 16, 2017, 02:19:01 поподне »
Постоје потомци Хајдук Вељка, Хајдук-Вељковићи код Младеновца. Кад сам радио тамо у музичкој школи, један ђак је имао то презиме. Вељков син Радивоје (1807-1850) је имао синове Милана и Милована Хајдук-Вељковића. Милован-Мида Хајдук-Вељковић је био народни посланик у Народној скупшити за јасенички срез. Имао је синове Стевана и Спасоја. Стеван Хајдук-Вељковић је био председник  општине у Дубони (Младеновац) и чиновник у Смедереву. У Дубони је имао 60 ланаца земље. Стеван Хајдук-Вељковић је имао синове Владимира, Божидара, Данила и Вељка. Владимир Хајдук-Вељковић је био мајор , бан вардарске бановине, начелник МУПа, народни посланик за јасенички срез. Божидар је био економиста, 1925. је објавио једну књигу о економији. Данило је био највећи земљопоседник у Дубони, имао је 50 хектара ораница и шума...итд. до данашњих потомака се наводе...
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B8_%D0%B8%D0%B7_%D0%9D%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0

"Отац Хајдук-Вељка је био Петар Влаховић из Андријева код Колашина. Настанио се у Ленову код Неготина и био је најпознатији одгајивач оваца и произвођач сира, због чега је назван Петар Сирењар. Вељку је име наводно било Веко, али је промењено у Вељко.Петар је имао и синове Милутина и Миљка и ћерку Миланку. Вељко, као најстарији, је службовао код богатих Турака у Видину. После је ступио у хајдучку чету Станоја Главаша."
Једино што ме буни , што је навадена слава Св. Никола
« Последња измена: октобар 16, 2017, 02:20:42 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Генетско поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
« Одговор #26 послато: октобар 16, 2017, 02:22:01 поподне »
То ''херцеговачко'' вероватно се односи на област Мораче пошто је некадашња граница те области досезала управо до тамо.

« Последња измена: октобар 16, 2017, 02:26:34 поподне Свевлад »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3749
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Генетско поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
« Одговор #27 послато: октобар 16, 2017, 05:31:36 поподне »
Руђер Бошковић, И2 ПХ908 ?, (Шћепановић, Ровчани (Никшићи))

http://www.poreklo.rs/2013/07/08/poreklo-ru%C4%91era-bo%C5%A1kovi%C4%87a/

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Генетско поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
« Одговор #28 послато: октобар 16, 2017, 06:32:23 поподне »
Руђер Бошковић, И2 ПХ908 ?, (Шћепановић, Ровчани (Никшићи))

http://www.poreklo.rs/2013/07/08/poreklo-ru%C4%91era-bo%C5%A1kovi%C4%87a/

Teze da su Boškovići iz Orahovog Dola išta osim starosjedilaca u selu su neosnovane.  Kao i priče da su bili pravoslavne vjere.   
« Последња измена: октобар 16, 2017, 06:33:31 поподне Лука »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3749
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Генетско поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
« Одговор #29 послато: октобар 16, 2017, 07:08:26 поподне »
Teze da su Boškovići iz Orahovog Dola išta osim starosjedilaca u selu su neosnovane.  Kao i priče da su bili pravoslavne vjere.   
Отац Руђера Бошковића је био Никола Бошковић
Никола Бошковић
Датум рођења   1641.
Место рођења   Орахово
Датум смрти   18. септембар 1721.
Место смрти   Дубровник
 Дубровачка република
Никола Бошковић (Орахово[1] у Попову пољу, око 1641 — Дубровник, 18. септембар 1721) је био српски трговац и сакупљач реликвија.[1] Био је римокатоличке вјероисповијести.[2]



Као млад долази у Дубровник и ступа у службу богатог трговца Рада Глеђевића, код кога је службовао као „ђетић“.[1] У његовој служби је углавном у Новом Пазару учио трговачки занат, након чега постаје самосталан трговац.[1] Његов отац Бошко из Попова га посебним документом регистрованим у Дубровнику 8. јула 1690. осамостаљује и ослобађа очинског надзора.[1] Као већ угледан и богат трговац, жени се Павлом, ћерком богатог трговаца и пјесника Бара Бетере.[1] Током својих трговачких путовања је обилазио српске задужбине и манастире.[1] У манастиру Милешеви је од Турака купио сребрну кутију исписану ћирилицом (con lettere serviane), у којој се чувао комад Христовог крста који је монасима даровала султанија Мара, ћерка деспота Ђурђа.[1] Ова кутија се и данас чува у Дубровнику.[1] У Милешеви је купио и руку Светог Саве (дио моштију), која је изгубљена на путовањима.[1] Историчар Светог Илирика Филип Ричепути, који је у Дубровнику боравио почетком 18. вијека, га је замолио да му укратко опише Рашку и њене манастире. Тако је на основу његових казивања настало дјело (итал. Relatione dei monasterij della provincia di Rassia - Старорашка сјећања).[1]

Имао је деветоро дјеце: Марија, Марија друга, Божо, Баро, Игњат, Петар, Руђер, Антун и Аница.[1]

Бошковићи су племићка породица чије је поријекло из Источне Херцеговине - Орахов До код Требиња. Из овог краја крајем 18. вијека прешао је у Дубровник Никола Бошковић ради трговине. Тргујући Никола Бошковић се интересовао и за историју Срба па је тако настао његов спис Relazione dei Monasaterij della Provincia di Rassia.

У породици Бошковића значајне су две личности: Божо Бошковић и Руђер Бошковић. Божо Бошковић је био је угледан и имућан трговац. Оставио је дубровачкој општини 10.000 форинти за школовање запуштене дјеце „без разлике вјере“. По његовој жељи оснивају женску једноразредну школу за православне дјевојке „Заклада Боже Бошковића“.

У породици се посебно истиче Руђер Бошковић, светски познати математичар, физичар, астроном, дипломат и пјесник.










Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 664
Одг: Генетско поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
« Одговор #30 послато: октобар 16, 2017, 07:12:13 поподне »
Teze da su Boškovići iz Orahovog Dola išta osim starosjedilaca u selu su neosnovane.  Kao i priče da su bili pravoslavne vjere.   

Слажем се, и то је управо тежња одређених српских кругова да нечије српство доказују бившом припадношћу православној вјери. Као да бити католик нужно значи бити Хрват, поготово прије 19. вијека. А поготово је глупо то доказивати презименима, и то још патронимским. Ово са конвертитством Руђеровог оца је тако идиотски изведен потез, па управо због оваквих будалаштина испада да су Срби митомани који својатају припаднике других народа. Као да неки кругови намјерно то раде како би обесмислили било какав покушај да се заиста историјским доказима потврди нечији српски идентитет. Деретић је смијешан, али постоје и озбиљни "Деретићи", који су лукаво сакривени под плаштом озбиљности о објективности, а који раде на рушењу репутације српске научне сцене.
До 19. вијека, када већи дио њих улази у српски национални корпус, а мањи у хрватски, Дубровчани углавном свој идентитет дефинишу "словинским", како често и називају свој језик. Иако се неријетко у њиховој литератури могу наћи одреднице попут "српски" и "хрватски", нема никаквих назнака да су се Дубровчани до 19. вијека експлицитно и генерално називали Србима или Хрватима.

Језички, Дубровник чини једну цјелину са источном Херцеговином. Али је културолошки увијек нагињао римокатоличкој чакавској Далмацији.
« Последња измена: октобар 16, 2017, 07:17:51 поподне Одисеј »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3749
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Генетско поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
« Одговор #31 послато: октобар 16, 2017, 07:44:34 поподне »
Слажем се, и то је управо тежња одређених српских кругова да нечије српство доказују бившом припадношћу православној вјери. Као да бити католик нужно значи бити Хрват, поготово прије 19. вијека. А поготово је глупо то доказивати презименима, и то још патронимским. Ово са конвертитством Руђеровог оца је тако идиотски изведен потез, па управо због оваквих будалаштина испада да су Срби митомани који својатају припаднике других народа. Као да неки кругови намјерно то раде како би обесмислили било какав покушај да се заиста историјским доказима потврди нечији српски идентитет. Деретић је смијешан, али постоје и озбиљни "Деретићи", који су лукаво сакривени под плаштом озбиљности о објективности, а који раде на рушењу репутације српске научне сцене.
До 19. вијека, када већи дио њих улази у српски национални корпус, а мањи у хрватски, Дубровчани углавном свој идентитет дефинишу "словинским", како често и називају свој језик. Иако се неријетко у њиховој литератури могу наћи одреднице попут "српски" и "хрватски", нема никаквих назнака да су се Дубровчани до 19. вијека експлицитно и генерално називали Србима или Хрватима.

Језички, Дубровник чини једну цјелину са источном Херцеговином. Али је културолошки увијек нагињао римокатоличкој чакавској Далмацији.
Некад је добро изнети и упитну па и погрешну претпоставку, ја сам веровао у то што сам послао, а и демант нечега је корак ближе истини...Нисам то из било какве митоманије поставио :) Ако се докаже да није тако, може онај први пост да се проследи у рубрику митоманија :)
« Последња измена: октобар 16, 2017, 07:46:34 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Генетско поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
« Одговор #32 послато: октобар 16, 2017, 07:55:24 поподне »
Некад је добро изнети и упитну па и погрешну претпоставку, ја сам веровао у то што сам послао, а и демант нечега је корак ближе истини...Нисам то из било какве митоманије поставио :)

Naravno, niti sam ja odgovorio iz niskih pobuda. :)

Inače, nedavno je objavljen fantastičan članak Marijana Sivrića u kom on donosi podatke iz knjiga "Stati Liberi" dubrovačke nadbiskupije.  Kako se nakon potresa 1667. u Dubrovniku zbog žrtava pojavio manjak radne snage, taj manjak je popunjen dobrim dijelom Morlacima iz zaleđa.  Kao i svi drugi "stranci," ovi su morali pri vjenčanju dokazati da u starom zavičaju nisu bili vjenčani ili vjereni.  Ukoliko nisu imali pismenu potvrdu od župnika u Hercegovini, morali su pred Crkveni ženidbeni sud dovesti dva svjedoka koja su ih poznavala u rodnom kraju koji bi mogli posvjedočiti da nisu vjenčani ili da su udovci ili udovice. 

1688. godine imamo upis svjedočenja 70-godišnjeg Boška Boškovića, oca don Ilije Boškovića, popovskog župnika.  Kako je Ilija brat Nikole Boškovića, ovim znamo da se djed Ruđerov pouzdano zvao Boško i da je rođen oko 1620.  To objašnjava i ime Ruđerovog brata Bože. 

Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 664
Одг: Генетско поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
« Одговор #33 послато: октобар 16, 2017, 08:00:18 поподне »
Некад је добро изнети и упитну па и погрешну претпоставку, ја сам веровао у то што сам послао, а и демант нечега је корак ближе истини...Нисам то из било какве митоманије поставио :) Ако се докаже да није тако, може онај први пост да се проследи у рубрику митоманија :)

Нисам на тебе ни мислио, него на ове којима је посао да буду објективни и да се не служе манипулацијама када се баве науком коју су одабрали као свој позив. :)
Нпр. свака необјективност у науци, поготово историји, помаже нашим непријатељима да нас оптуже како смо митомани који својатају све живо. У томе је проблем. Таква је и расправа око етничког идентитета Руђера Бошковића, непродуктивна, чак и контрапродуктивна. Једино што можемо да урадимо и на шта имамо право јесте да не дозволимо ни Хрватима да га својатају, јер се тај човјек никад није експлицитно назвао Хрватом. Али немамо никаквих вјеродостојних доказа да му је отац био православац, нити да се је он сам експлицитно изјаснио Србином.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3749
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Генетско поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
« Одговор #34 послато: октобар 16, 2017, 08:20:17 поподне »
Naravno, niti sam ja odgovorio iz niskih pobuda. :)

Inače, nedavno je objavljen fantastičan članak Marijana Sivrića u kom on donosi podatke iz knjiga "Stati Liberi" dubrovačke nadbiskupije.  Kako se nakon potresa 1667. u Dubrovniku zbog žrtava pojavio manjak radne snage, taj manjak je popunjen dobrim dijelom Morlacima iz zaleđa.  Kao i svi drugi "stranci," ovi su morali pri vjenčanju dokazati da u starom zavičaju nisu bili vjenčani ili vjereni.  Ukoliko nisu imali pismenu potvrdu od župnika u Hercegovini, morali su pred Crkveni ženidbeni sud dovesti dva svjedoka koja su ih poznavala u rodnom kraju koji bi mogli posvjedočiti da nisu vjenčani ili da su udovci ili udovice. 

1688. godine imamo upis svjedočenja 70-godišnjeg Boška Boškovića, oca don Ilije Boškovića, popovskog župnika.  Kako je Ilija brat Nikole Boškovića, ovim znamo da se djed Ruđerov pouzdano zvao Boško i da je rođen oko 1620.  To objašnjava i ime Ruđerovog brata Bože.
Занимљиво би било наћи тај спис Николе Бошковића "Relazione dei Monasaterij della Provincia di Rassia", а видим да је о Дон Илији Бошковићу писао Дон Ивица Пуљић "Мученик Бечког рата дон Илија Бошковић"



На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3749
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Генетско поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
« Одговор #35 послато: октобар 16, 2017, 08:34:46 поподне »
Нисам на тебе ни мислио, него на ове којима је посао да буду објективни и да се не служе манипулацијама када се баве науком коју су одабрали као свој позив. :)
Нпр. свака необјективност у науци, поготово историји, помаже нашим непријатељима да нас оптуже како смо митомани који својатају све живо. У томе је проблем. Таква је и расправа око етничког идентитета Руђера Бошковића, непродуктивна, чак и контрапродуктивна. Једино што можемо да урадимо и на шта имамо право јесте да не дозволимо ни Хрватима да га својатају, јер се тај човјек никад није експлицитно назвао Хрватом. Али немамо никаквих вјеродостојних доказа да му је отац био православац, нити да се је он сам експлицитно изјаснио Србином.
Да, опрез мора да буде сразмеран одговорности  :)
« Последња измена: октобар 16, 2017, 08:39:08 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Генетско поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
« Одговор #36 послато: октобар 16, 2017, 11:15:44 поподне »
Još u XIX stoljeću imamo slučajeve da potomci Ruđerove braće rabe grb Pokrajčića i tvrde da su se tako ranije prezivali.  Ljubo Mićević prije stotinjak godina bilježi sličnu usmenu predaju kod Kristića u samom Orahovom Dolu.  Prezime Bošković je kod Boškovića u Orahovom Dolu sredinom XIX stoljeća zamijenjeno prezimenom Kristić. 

Da se rod prezivao Bošković još krajem XVI stoljeća znamo iz spomena popovskog župnika 1624. godine.  Župnik je iz Orahova Dola i ime mu je latinski zabilježeno kao Marcus Natali.  Nema sumnje da se radi o nekom od Boškovića.  Zabilježen je i kao Marcus Georgii pa mu znamo i očevo ime. 

Ime Boško nose dvije osobe u Orahovu Dolu 1585., što nije neobično jer je ime jako često u to vrijeme u Popovu.  Ono što je zanimljivije je Petar sin Radoja koji živi na baštini Radoja sina Pokrajčevog(u izdanju deftera je tipfeler Okrajčevog).  Iz poredbe naselja u Popovu 1585. i 1477., vidi se da su baštine uglavnom dobile ime po vlasnicima koji su živjeli krajem XV stoljeća.  Osobe koje ih drže 1585. su većinom njihovi potomci.  1477. je u Orahovu Dolu zabilježen Pokrajac sin Radosala. 

Meni se čini vrlo moguće da su Boškovići potomci ovog Pokrajca.

Ван мреже Горштак

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 25
Одг: Генетско поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
« Одговор #37 послато: октобар 17, 2017, 08:29:09 поподне »
18.Арсеније III Црнојевић

Арсеније III Црнојевић (слсрп. Арсенїй Чарноевичь, лат. Arsenius Csernovich; 1633, Бајице — Беч, 27. октобар 1706) је био архиепископ пећки и патријарх српски од 1674. до 1690. године (под турском влашћу) и потом црквени поглавар православних Срба у Хабзбуршкој монархији од 1690. до 1706. године. На основу привилегија које је добио за српски народ од Леополда I (1690, 1691. и 1695) извршио је прву организацију Српске цркве на подручју Аустријског царства.



Поријеклом Арсенија III Чарнојевића бавио се Јован Ердељановић у студији "Стара Црна Гора". Ердељановић наводи низ извора који патријархово поријекло вежу за Бајице. Са друге стране наводи јасне доказе да су преци Арсенија III заправо од једног рода пиперских Црнаца. Наиме, у Дуљеву у Паштровићима постоји и кућа српског патријарха која је још била у добром стању кад је Накићеновић обрађивао Боку. По том предању Чарнојевић је из породице паштровских Кажанегри (у преводу Црнокућићи), који су досељени из Брда, од пиперског братства Милашевића из Црнаца. Сва пиперска црначка братства се рачунају да су од Лужана, па тако и Милашевићи и Кажанегри. Кажанегри славе Никољдан,а Ердељановић сматра да су раније славили Ђурђевдан, стару славу Милашевића.

Даље, Ердељановић наводи да ова два предања не морају нужно бити у супротности, већ да су преци Чарнојевића прије досељавања у Боку, боравили и у Бајицама. По томе би и облик презимена Чарнојевићи, Черни (што је био облик презимена при досељавању у Паштровиће) био изведен управо од назива пиперских Црнаца,а не од Црнојевића. Мада није искључено да га је Арсеније III прилагодио да подсјећа на Црнојевиће.

Дакле, међу пиперским Црнцима и међу слојем српског становништва Лужанима су највјероватније преци српског патријарха Арсенија III Чарнојевића.

Арсеније споменух јер би он могао да расвијетли и историјат моје породице, пошто је наводно по предању (вјероватно нетачном због временске разлике) он био старији брат мог претка Пајкана Чарнојевића који је оставио иза себе и писаније о свом доласку у сјевероисточну Босну. О црногорском поријеклу знамо из усменог предања али ништа више од тога. Занимљива ми је јако ова прича о Црнцима и има доста логике, ишчитах све на оној други теми, само што се не уклапа слава јер моја породица слави Јовањдан. Додуше, то су могли преузму од Мартиновића по селидби у Бајице, јер се дешавало да се услијед неког гоњења или пресељења промијени и слава. Чини ми се да и остали Црнојевићи данас славе Јовањдан. Било би добро знати и која је била слава патријарха или макар средњовјековних Црнојевића. Отишао сам у офтопик, ако смета нека администратори пребаце на адекватнију тему.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8019
  • I2a S17250 A1328
Одг: Генетско поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
« Одговор #38 послато: октобар 24, 2017, 12:38:06 поподне »
18.Арсеније III Црнојевић

Андрија Змајевић о пореклу Арсенија Чарнојевића:

Из црквеног љетописа - "Даржава света, славна и криепосна царковнога лиетописа" (1675) барског архибискупа Андрије Змајевића

„Оно госпоство које поче на Шћепану првому на четвртому (Шћепану), седмом у броју Црноевића, који владаше Црногором 93 године, пристаде (престаде). Који се тада од племена Црноевића у Млетке одходећи међу ону господу примљени и како госпоства и града њих властели држани доскоро бише. Када се диже из речене земљи исти Црноевић (Шћепан Четврти), за не остати под облашћу турском (малу циену чинећи од кућа, баштина и осталиех добара своиех) , предигоше с њим и наши стари Змаевићи к владању славне господе млетачке, и они придоше, од коијех милостиво примљени бише (како свједоче дукале које се у нас находе), у Котор... А који (Црнојевићи) осташе у Црнагори кршћани, и сада како кнезови в земље владају. Од њих се у Цетине роди Арсение Пећски, патријарка српске земље, Бугарске, Босне и Арбание, по начину србскоме свиех метрополита начелник, који сада речено државе духовнием начином угодно влада, будући од саме тридесет и два годишта, по старини земљак наш, драг пријатељ, и у владању реченога краљевства Сервие (кога се сада и ми недостојни начелник по обичају свете римске цркве находимо) како ја дружбеник. Дао бог да у послуху светога приестоља буде како и свети Сава, на мјесто кога ходи“.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8019
  • I2a S17250 A1328
Одг: Генетско поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
« Одговор #39 послато: октобар 24, 2017, 12:43:59 поподне »
10.Милош Обилић

И о Обилићу:

"Милош Кобилић, бан Тјентишта у Хлму, близу Новога Пазара, одхрањен у дворове кнеза Лазара, ожени се за кћер истога кнеза Вукосаву, која прегањајући се с Маром сестром својом, женом Вука Бранковића, зането хвалећи јунаштво Милоша, мужа свога, рече да је бољи витез од Вука, би од исте сестре заушницом ударена. Ради које ствари Кобилић позва (на двобој) Бранковића; и видјеше да Милош бољи јунак бјеше, када с коња обали Вука, и могаше га убити да хтје. Од свога таста Лазара и његових банова и премда бише ончас смирени, Вук не приста (преста) мислећи како би кнезу Лазару Милоша омразио. И када се ћаше удрити с Турцима исти кнез Лазар, нађе пригоду Бранковић и напомену потајно тасту да има опас (опрезно) наћ Милоша, говорећи му да се с Турцима договорио да га изда. Ту ствар хтјећи знати је ли истина, кнез Лазар дозва на вечеру своје банове и с њима Милоша Кобилића, кому кнез исти на гозби напи здравицу и поклоно златан пехар с вином, говорећи: "Даривам ти чашу и вино, зете Милошу, моја вјеро и невјеро!" Забушен на те ријечи Милош узе чашу, и без смутње икакве тасту одговори: "Фала ти, кнеже господине, на дару и здравици, а сјутра видјети ћеш ко ти је вјеран, ко ли невјеран; вечерас није потребно друге ствари говорити". Не заспа ону ноћ Милош; а у свануће скори (похита) на коња, обраћајући назад копје како да бјежи од Лазара; уљеже у турску војску. Оглашени јунак, одведен ончас к Мурату под шатор, како да му ћаше (хоцаше) руку пољубити, прегнут (сагнут) извади ханџар и у трбух Муратов замлати га. А пошто узе бјежати, смртно рањен с царем заједно погину. Рука му би отсјечена и у сребро окована над гробом Муратовијем објеси се. Од тада Турци држе по закону да свијема који дођу пољубит руку цару два дворанина његова буду руке држати да не би учинио што Милош на Косову учини".
"Наша мука ваља за причешћа"