Аутор Тема: Порекло становништва Стрмице код Книна  (Прочитано 6239 пута)

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Порекло становништва Стрмице код Книна
« послато: Октобар 03, 2017, 06:38:44 поподне »
Одувек ме је интригирало порекло становништва у Стримици код Книна зато што је било неких родова који су имали предање о пореклу из неких да кажем "егзотичних" крајева као што су Скопље, Скадар, Сењ, Италија и Банат, кажем "егзотичних" зато што Срби из северне Далмације у 99% случајева имају предање о пореклу из Босне, Херцеговине и Црне Горе.  За разлику од суседног Плавна које је насељено углавном из Бјелајског Поља код Босанског Петровца 1692. године, становништво Стрмице нема везе са Бјелајским Пољем и много је шареније по пореклу.
Осим ових неколико "егозотичних" локација велики део родова у Стримици потиче из околних села као што су Жагровић, Плавно, Радљевац, Голубић, као и из Буковице, Равних Котара и Промине, дакле из других делова Далмације

Ово су родови у Стрмици према Сави Накићеновићу, њихово порекло и време досељавања, треба додати на те бројке још 100 година зато што је Накићеновић своју студију о Книнској крајини радио измеђе 1920 и 1924. године, дакле пре скоро 100 година (родови за које није написано одакле су пореклом су пореклом из Босне)

Бијелић - славе светог Василија

Батас - славе Јовањдан

Даничић - славе Јовањдан

Драгаш - славе Јовањдан

Кнежевић - алаве Јовањдан

Крнета -славе Јовањдан

Курбалија - славе Јовањдан

Дамјановић, истрачили се славили Јовањдан

Бачкоња - ово су Веровци-Бачкоње, који су дошли из Баната назад 300 година, славе Ђурђевдан

Радош - дошли из Лике у 18-ом веку, славе Ђурђевдан

Вранковић - дошли из Сења у 18-ом веку, славе Ђурђевдан

Вржина - дошли из Баната у 18-ом веку, славе Ђурђевдан

Драгојевић - дошли из Братишковаца у 18-ом в., славе Ђурђевдан

Дедеић - били су Радићи, а прозвани Дедеићи по неком Деди, славе Ђурђевдан

Кошчица - славе Ђурђевдан

Драгојарац - славе Ђурђевдан

Радић - славе Ђурђевдан

Смуђа - дошли из Пађена назад 180 година, славе Ђурђевдан

Церовац - славе Ђурђевдан

Ђурица - дошли из Голубића назад 200 година, славе Ђурђевдан

Лакић - дошли из Котара, славе Ђурђевдан

Живковић - дошли из Котара, славе Ђурђевдан

Кесић - дошли из Голубића назад 60 година, славе Ђурђевдан

Миздрак - поријеклом су Поповићи из Скопља, у 16-ом в. дошли у Котаре те обољели и присиљени били да са благом избјегну у ова здрава планинска мјеста назад 300 година. Прво се прегањали са Турцима те једном Турчину отели оружје (миздраке) и по томе прозвани Миздраци , славе Лучиндан

Шева - дошли из Плавна назад 200 година, славе Лучиндан

Куруц - то су Миздраци, славе Лучиндан

Марић - дошли из Голубића назад 30 година, славе Лучиндан

Личанин - дошли из Лике назад 80 година, славе Лучиндан

Видовић - дошли из Котара назад 180 година, славе Никољдан

Карабува - дошли из Италије назад 300 година, славе Никољдан

Дељо - дошли из Скадра, побјегли од крви назад 240 година, јер неки манастир Турцима издали , славе Никољдан

Радиновић - дошли из Голубића назад 100 година, славе Никољдан

Стојковић - дошли из Лике назад 260 година, славе Никољдан

Момић - дошли из Голубића назад 40 година, славе Аранђеловдан

Миљевић - дошли из Радљевца назад 80 година, славе Стевањдан

Матас - дошли из Промине у 18-ом в. били прије католици а данс православни, славе Стевањдан

Триван - дошли из Далмације назад 200 година, славе Стевањдан

Дроњак - дошли из Лике у 16-ом в., славе Стевањдан

Матијаш - били некад римокатолици те прешли у православну веру, славе Стевањдан

Лежаић - дошли из Ђеврсака има 100 година, славе Лучиндан

Чакармиш дошли из Босне има 15 година, славе Ђурђевдан

Клицов - дошли из Голубића има 40 година, славе Ђурђевдан

Ширко - дошли из Книна има 22 године, славе Ђурђевдан

Сабљић - изумрли, дошли из Жагровића у 18-ом в., славили Ђурђевдан

Плавшић - дошли из Голубића има 70 година, а у Голубић из Босне у 16-ом в., славе Ђурђевдан

Бурсаћ - дошли из Плавна има 70 година, славе Јовањдан

Накићеновић каже: Из овог се види да је стрмичко становништво доста старо.  Назад близу 400 година доселило их се највише из Босне, из Босне је досељено 16 јачих племена, из Далмације назад 30-200 година 19 племена а они су из Босне сашли те се овамо ради болести, глади, множења персељавали.  Из Лике 3, из Баната 2, из Хрватске 1, из Старе Србије 1, из Италије 1, и из Албаније 1 племе.

https://sr.wikisource.org/sr-el/Книнска_крајина#17._.D0.A1.D0.A2.D0.A0.D0.9C.D0.98.D0.A6.D0.90     
 
« Последња измена: Октобар 03, 2017, 06:42:28 поподне Свевлад »

Ван мреже argo

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 88
Одг: Порекло становништва Стрмице код Книна
« Одговор #1 послато: Октобар 03, 2017, 08:47:59 поподне »
Većina ovih prezimena spominje se u jednom arhivskom dokumentu iz 1792. godine u kojem su popisani stanovnici Strmice i Tiškovca koji obrađuju zemlju u posjedu Idris Bega Halipašića i Mehmed Bega Manojlovića. Zanimljivo da se već tada u Strmici spominju Sava Ležajić i Riste Momić pa izgleda da su ovi rodovi došli ipak malo ranije nego što navodi Nakićenović.
 

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Порекло становништва Стрмице код Книна
« Одговор #2 послато: Октобар 03, 2017, 09:02:21 поподне »
Većina ovih prezimena spominje se u jednom arhivskom dokumentu iz 1792. godine u kojem su popisani stanovnici Strmice i Tiškovca koji obrađuju zemlju u posjedu Idris Bega Halipašića i Mehmed Bega Manojlovića. Zanimljivo da se već tada u Strmici spominju Sava Ležajić i Riste Momić pa izgleda da su ovi rodovi došli ipak malo ranije nego što navodi Nakićenović.

У Стрмици и Плавну турска власт је окончана 1712. године, а тај део Далмације је званично постао део Млетачке републике Пожаревачким миром 1718. године, године 1792 Стрмица је била под Млечанима.

 

Ван мреже argo

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 88
Одг: Порекло становништва Стрмице код Книна
« Одговор #3 послато: Октобар 03, 2017, 10:18:41 поподне »
Naravno, Strmica je bila pod Mlečanima, a Tiškovac pod Austrijom. Ljudi iz tih sela dobili su na obradu zemlju preko granice, u Turskom carstvu od tamošnjih begova uz isplatu naknade.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9199
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Порекло становништва Стрмице код Книна
« Одговор #4 послато: Октобар 03, 2017, 11:29:39 поподне »
Да ли се зна нешто више о Лошићима, слава Ђурђевдан? Требало би да их је било у Стрмици, иако им је матица село Оћестово. По литератури су се ту доселили крајем 17. века са Бјелајског поља, да ли постоје још неки подаци осим тог?
Чињеницама против самоувереног незнања.

Jelic

  • Гост
Одг: Порекло становништва Стрмице код Книна
« Одговор #5 послато: Октобар 03, 2017, 11:32:07 поподне »
Да ли се зна нешто више о Лошићима, слава Ђурђевдан? Требало би да их је било у Стрмици, иако им је матица село Оћестово. По литератури су се ту доселили крајем 17. века са Бјелајског поља, да ли постоје још неки подаци осим тог?

Негде сам прочитао, не сећам се где, да су наводно по предању род са породицом Чеко из Плавна код Книна, али то не мора бити тачно с обзиром на то да се не могу сетити извора. Иначе Чеке у Плавну исто славе Ђурђевдан.
« Последња измена: Октобар 03, 2017, 11:35:57 поподне Лука »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9199
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Порекло становништва Стрмице код Книна
« Одговор #6 послато: Октобар 03, 2017, 11:35:53 поподне »
Негде сам прочитао, не сећам се где, да су наводно по предању род са породицом Чеко из Плавна код Книна, али то не мора бити тачно с обзиром на то да се не могу сетити извора. Иначе Чеке у Плавну исто славе Ђурђевдан.

Занимљиво...хвала на податку.  ;)
« Последња измена: Октобар 03, 2017, 11:36:10 поподне Лука »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Порекло становништва Стрмице код Книна
« Одговор #7 послато: Октобар 04, 2017, 02:09:08 пре подне »
Што се тиче хаплогрупа стрмичких родова оно што се за сад наслућује је следеће: Бурсаћи, Грубори и Кесићи су готово извесно R1a (Бурсаћи и Кесићи M-458, а Грубори Z-280),  Миљевићи су највероватније R1b-U152,  а Дроњци J1.
« Последња измена: Октобар 04, 2017, 02:15:15 пре подне Свевлад »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Порекло становништва Стрмице код Книна
« Одговор #8 послато: Октобар 04, 2017, 10:47:52 пре подне »
Бачкоње и Вржине су изгледа дошли у Стрмицу из Баната, Накићеновић је за Бачкоње написао да су дошли пре 300 година што је заправо пре близу 400 година, значи негде почетком 17-ог века, за Вржине каже да су дошли у 18-ом веку.
То ми је интересантно зато што ми је необично да неко из Баната долази у динарске крајеве, обрнут случај да становништво долази из динарских крајева у Панонску низију се дешавао вековима уназад (не само у колонизацији после Другог светског рата).

За Деље Накићеновић каже да су дошли из Скадра пре 240 година што пре близу 340 година а то је средина друге половине 17-ог века.  За њих каже да су у Скадру издали неки манастир Турцима те да су побегли од "крви", односно од освете. 
Намеће се питање да ли су они били Срби или Албанци, ако су били Срби нема логике да издају Турцима неки манастир, мада је и то могуће.  У време кад су они дошли из Скадра у северној Албанији је било пуно Срба, усуђујем се да кажем да су Срби у то време били већина у северној Албанији.  Требало би сазнати да ли то презиме постоји данас у северној Албанији, а ДНК тест би најбоље решио питање њиховог порекла.
Накићеновић је уписао Дељо, а мој деда каже да је то грешка, да није Дељо него Деља.

Матаси су дошли из Промине из села Матасе https://sr.wikipedia.org/wiki/Матасе у 18-ом веку и изгледа да су некад били католици па да су прешли у православље, што је врло необично зато што је у историји много много чешће било да православци прелазе у католичку веру. Они су то сигурно урадили јер су дошли у православно село, што је исто врло необично да се католичка породица или појединац насели у чисто православно село. Можда у питању нека крвна освета или је неки Матас направио злочин у свом селу па побегао у православно село да не би одговарао, то ми има највише смисла.

Матијаши су такође некад били католици па су прешли у православље, али није наведено одакле су дошли.  Матијаша има у Трогиру и околини https://actacroatica.com/hr/surname/Matijaš па је највероватније да су дошли из тог правца.

За Драгаше се сматра да су дошли из Босне, од ових Драгаша је економиста Бранко Драгаш https://youtu.be/EOS7rghCHsE?t=4m28s, он тврди да потиче од српске средњовековне племићке породице Драгаш која је имала поседе у данашњој Македонији и југозападној Бугарској.  ;D

За Карабуве пише да су дошли из Италије пре око 400 година (300 година пре Накићеновићеве студије), то ми нема ни мало смисла да неко из Италије дође у Стрмицу почетком 17-ог века кад је Стрмица била под Османском влашћу, осим ако се под Италијом не мисли на нешто друго, можда на приморски део Далмације који је у то време био под млетачком влашћу.   


 
 
« Последња измена: Октобар 04, 2017, 10:51:00 пре подне Свевлад »

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4556
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Порекло становништва Стрмице код Книна
« Одговор #9 послато: Октобар 04, 2017, 11:43:16 пре подне »
Бачкоње и Вржине су изгледа дошли у Стрмицу из Баната, Накићеновић је за Бачкоње написао да су дошли пре 300 година што је заправо пре близу 400 година, значи негде почетком 17-ог века, за Вржине каже да су дошли у 18-ом веку.
То ми је интересантно зато што ми је необично да неко из Баната долази у динарске крајеве, обрнут случај да становништво долази из динарских крајева у Панонску низију се дешавао вековима уназад (не само у колонизацији после Другог светског рата).

До краја године ћемо имати једног тестираног Бачкоњу из суседног Дрвара.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Порекло становништва Стрмице код Книна
« Одговор #10 послато: Октобар 05, 2017, 04:48:25 поподне »
Деље из Стрмице можда имају везе са Црном Гором тј. са Племеном Цетиње.

Нађох податак да су Деље братство у цетињском Доњем Крају  www.montenegro.org.au/D.html


Братство Деље (једн: Деља) живи у Доњем Крају.  Потомци су Дељана који је са Косова побегао Ивану Црнојевићу у Ријеку, и би његов перјаник.  Кад је двор Иванов пресељен на Цетиње, Дељан се населио у Доњем Крају на земљи који му је дао син Ивана Боројевића, Владислав.

www.poreklo.rs/2015/11/20/pleme-cetinje-poreklo-stanovnistva/ 

« Последња измена: Октобар 05, 2017, 04:50:30 поподне Свевлад »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Порекло становништва Стрмице код Книна
« Одговор #11 послато: Април 10, 2018, 01:06:24 пре подне »
Што се тиче хаплогрупа стрмичких родова оно што се за сад наслућује је следеће: Бурсаћи, Грубори и Кесићи су готово извесно R1a (Бурсаћи и Кесићи M-458, а Грубори Z-280),  Миљевићи су највероватније R1b-U152,  а Дроњци J1.

Бачкоње су највероватније I2a.

Тестирани Бачкоња из Дрвара је I2a, а зна се да су Бачкоње у Дрвар дошле из Стрмице.  Крсна слава и једнима и другима је Ђурђевдан.