Аутор Тема: Poreklo prezimena Milisavljevici (Valjevo)  (Прочитано 2035 пута)

Ван мреже Zex85

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Poreklo prezimena Milisavljevici (Valjevo)
« послато: август 01, 2013, 10:46:40 пре подне »
Imala bih par pitanja ako neko moze da mi pomogne..Naime, posedujem porodicno stablo od 1766 godine pa na ovamo (krajem 80-ih godina ga je sastavio otac na osnovu spomenika na groblju u selu), radi se o prezimenu Milisavljevic u selu Dupljaj okolina Valjeva.
Postoji prica da je postojao neki predak koji se zvao Lazar (pretpostavka) koji je imao dva sina Milisav Lazarevic i Radovan Lazarevic (od ovog prvog postoji spomenik u selu za drugog ne znam) koji je selo Dupljaj podelio na 2 dela, pa jedan deo sela danas nastanjuju Milisavljevici a drugi deo Radovanovici. Najbrojniji su u selu i obe porodice slave Sv. Luku.
Davno sam citala knjigu "KOLUBARA I PODGORINA" gde se kaze da smo se doselili iz okoline Mostara. Medjutim, na jednom forumu nadjoh da je slava Sv. Luka karakteristicna za okolinu Niksica u CG (mada sam i ranije cula da je neko pominjao da smo negde iz okoline Niksica).
Mene sada zanima sta je od toga istina, Mostar ili Niksic? Da li su se mozda neki iz okoline Niksica raselili u okolinu Mostara ili je bilo obrnuto? I taj predak po kome Milisav i Radovan nose prezime, da li je moguce da se nije uopste zvao Lazar vec da je i on bio Lazarevic? Jer ako je i on mozda bio Lazarevic da li je moguce da ti Lazarevici poticu od Hrebeljanovica? Da li postoje uopste neki Lazarevici u okolini Niksica koji slave Sv. Luku? Znacila bi mi svaka pomoc.. :)

Hvala unapred..

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Poreklo prezimena Milisavljevici (Valjevo)
« Одговор #1 послато: август 01, 2013, 12:50:15 поподне »
Поздрав. :)



Што се тиче села Дупљај и Милисављевића, у књизи "Колубара и Подгорина" пише:

"Најстарија породица јесу Радовановићи, досељена из околине Мостара, из оног места одакле је бивши мостарски митрополити Радуловић. Она је старином из Риђана, из Никшићке Жупе, из братства Радуловића. У ово се село доселила као свештеничка кућа и из ње дуго времена бивало је свештеника, трговаца, адвоката и чиновника, као што има тога и данас. По причању потомака попа Жуће, највиђенијег представника ове породице, она се доселила тачно 1681. године. Радовановића има расељених по целој Србији и овој области, а у селу их има под два презимена: Радовановићи и Милисављевићи, 14 кућа, славе Светог Луку."

Од тога је 10 кућа Радовановића у засеоку Брђани и 4 куће Милисављевића у засеоку Пимићи.

По овим подацима, поријекло вам је из братства Радуловића, од племена Риђана из Никшићке Жупе. Досељени сте из Херцеговине 1681. године, као Радуловићи. Претпостављам да сте по Радовану Радуловићу добили презиме Радовановић, а онда су се временом из Радовановића издвојили Милисављевићи.
Значи: Радуловић - Радовановић - Милисављевић.



Е сад, да се вратимо на мирополита захумско-херцеговачког Леонтија Радуловића.
Леонтије Радуловић (Туље, 1835 — 12. октобар 1888) је био митрополит херцеговачко-захумски 1888. године.



Рођен је у селу Туље у Попову пољу у српској породици Радуловић 1835. године, крштен је под именом Лука. Школу је учио код свог ујака Јоаникија Памучине у Мостару 1844-49, а потом у манастиру Дужима. Започео је богословију у Београду, али је морао због болести напустити.
Замонашио се 1856. године под именом Леонтије и исте године рукоположен је за јерођакона и јеромонаха. У току устанка Срба у Херцеговини под вођством Луке Вукаловића био му је писар, а кад је Лука дошао у сукоб са Цетињским двором, Леонтије је тада отишао у Дубровник, а затим је у Задру допунио своје школовање. После смиривања Херцеговачког устанка постао је парох у Мостару, али је ухапшен 1870. од турских власти и послан у заточеништво у Африку. У заробљеништву дугом шест година био је заједно са архимандритом Серафимом Перовићем, каснијим митрополитом. Када се вратио из заточеништва 1876. године, пребегао је у Дубровник и остао тамо три године. У Мостар се вратио 1879. и постао архимандрит и секретар митрополита Игњатија, али је 1882. године поново ухапшен, овога пута од аустријских власти.
За митрополита херцеговачко-захумског изабран је 16. фебруара 1888. и посвећен 1. маја 1888. године у Мостару. Посветили су митрополит дабробосански Георгије Николајевић, зворнички Дионисије и умировљени бивши митрополит херцеговачки Игњатије. Претходни митрополит Игњатије био је пореклом Грк, пензионисан је 15. фебруара 1888. и отпутовао из Мостара за Цариград 2. маја 1888. О митрополиту Леонтију биограф је записао „Цео живот му је био пун борбе, немира и напора, који су му, врло рано, скршили здравље, које после никада није могао опоравити“. Умро је од туберкулозе 12. октобра 1888. и сахрањен у Саборној цркви у Мостару. Опело је извршио митрополит дабробосански Георгије Николајевић. Приликом постављења новог митрополита, „Дабро-босански гласник“ је на насловној страни написао „Након толико туге и жалости за преминулим, општељубљеним и непрежаљеним нашим пастиром Леонтијем Радуловићем, дочекасмо...“

У Саборној цркви у Мостару над његовим гробом је стајао споменик са натписом:

     „Стопама мученика за вјеру и слободу
   Ступаше храбром душом прегорев земна блага
   Спасење и блаженство искаше Српском роду
   Голготу за се прими, она му бјеше драга.
   Патничком праху спомен, а вјечност својој души
   Сљедбеник Спаса стече и ово хладно стијење
   Строшиће љуто вријеме, ал' Српство док устраје
   Његово име свијетло славиће Васкрсење
        БЛАГОДАРНА ХЕРЦЕГОВИНА“

Саборна црква у Мостару је минирана 1992. године. Њена обнова почела 2009. године, приликом припрема есхумиран је гроб митрополита Леонтија у петак 13. новембра 2009. Тада је утврђено да је тело митрополита Леонтија у потпуности сачувано као нетрулежно и са почастима је пренето у стару цркву Рођења пресвете Богородице где ће почивати док се не обнови Саборни храм.

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.70.html:271192-Sacuvane-mosti-i-odezda



- Село Туље припада Требињу, а не Мостару. Значи, овако би ишло ваше поријекло: братство Радуловићи, племе Риђани, Никшићка Жупа (и слава Свети Лука упућује на Никшић). Одатле у село Туље, Попово Поље, Требиње и вјероватно одатле у ваљевски крај 1681. године. Мислим да долази до забуне око Мостара, пошто је митрополит тамо службовао, а био је родом из села Туље код Требиња ("Најстарија породица јесу Радовановићи, досељена из околине Мостара, из оног места одакле је бивши мостарски митрополити Радуловић").



Што се тиче Хребељановића (Лазаревића), мушка линија је изумрла 1427. године са деспотом Стефаном.
« Последња измена: август 01, 2013, 01:40:29 поподне Петар М. Демић »

Ван мреже Zex85

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Poreklo prezimena Milisavljevici (Valjevo)
« Одговор #2 послато: фебруар 15, 2015, 11:52:10 пре подне »
Hvala veliko na ovako iscrpnom odgovoru.. :) Ovime suu resene moje nedoumice vezane za Mostar i Niksic.. ;) Hvala ti jos jednom veliko.. :)