ПОРОДИЦА БУЛАТ
Булатови су досељени у Трнаву 1948. године из Драготиња (Банија).
А. – ДМИТАР (1926–2003), жена Анка Штула (1928–2000), из села Трнаве, имали су четворо деце: Милку, Петра, Зорку и Ђурђицу.
1. МИЛКА (1949), била удата за Слободана Дајића у Медаре, имали су двоје деце: Слободанку (1967) и Александра (1979), живе у Босанској Градишки.
2. ПЕТАР (1951–1995), жена Вера (1954) из Слатине, имају троје деце: Данијелу (1973), Биљану (1975) и Митра (1979).
Петар је трактором повредио обе ноге, и живот је наставио у инвалидским колицима. Као избеглица 1991–1995. године, живео је са породицом у Дубовцу. Умро је 1995. године, и као избеглица сахрањен у Босанској Градишки
3. ЗОРА (1953), удата за Фрању из Церника, има двоје деце и живи у Новој Градишки.
4. ЂУРЂИЦА (1956), удата, има двоје деце, живи у Новој Градишки.
Дмитар је био столар, радио до пензије у фабрици намештаја „Стјепан Секулић“. Живео до 1991. године, у својој кући у Трнави. На узурпираном земљишту СЗЗ Трнаве, на Јанковачи подигао је кућу 1966. године, која је комасацијом 1988. године, уведена у земљишне књиге, као власништво Дмитра Булата. Кућа је током рата (1992), минирана и потпуно срушена.
Дмитар и Анка су избеглице од 1991. године. Анка је умрла у новембру 2000. године, сахрањена на гробљу у Трнави, а Дмитар је умро 2003. године.
Син Петар је такође на узурпираном земљишту СЗЗ Јанковача подигао кућу 1970. године и одвојио се од оца Дмитра, а комасацијом 1988. године, постао власник.
Деда Никола се вратио из Инђије у Трнаву, где се био иселио 1966. године, унук Петар је проширио кућу 1976. године и примио деду и бабу по мајци Николу и Милку Штула да живе као подстанари у дозиданом делу куће све до смрти, деде Николе 1987. године.
Жену Милку рат је затекао у Трнави и она је 1991. године, била избеглица. Вратила се у Трнаву 1998. године и била привремено у кући Раде Љубишића. Милка је умрла 16. фебруара 2000. године, сахрањена на гробљу у Трнави. Дмитар и жена Анка били су скромни људи, цењени и уважавани у Трнави. Кућа, која је била подигнута 1966. године, из скромних радничких средстава, порушена је минирањем 1992. године до темеља. Дмитар се налазио код ћерки у Новој Градишки, умро је 2003. године и сахрањен на гробљу у Трнави.