Аутор Тема: Доганџићи  (Прочитано 9543 пута)

Ван мреже Be like Bill

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 655
Одг: Доганџићи
« Одговор #60 послато: децембар 30, 2017, 08:50:01 пре подне »
Jučer popodne malo sam se zabavio haplotipom Dogandžića iz Štrpca na Kosovu. Nešto mi se ne da ponovo sastavljati poruku pa ću samo kopirati ono što sam napisao na Krstarici:

Цитат
Pozdrav Skarduse i čestitam na rezultatu. Pretpostavljam da je na testiranju u DNK centru u Beogradu GATA H4 bio 12. S tim rezultatom postoji sedam potpunih poklapanja (na 17 markera) na YHRD pretraživaču, 1/359 na Sardiniji, 1/202 u Zaragosi (Spain), 1/199 Basque country (etnički Španac), 1/98 Cantabria (Spain), 1/2492 Spain, i dva u Latinskoj Americi, u Čileu. Ukoliko se iskoristi opcija da se pretraže oni koji imaju +/- 1 vrednst dobija se bliskost sa sledećim haplotipovima: 1/2069 u Štutgartu, 1/359 Na Sardiniji, 1/216 u Alikanteu, 1/155 Andaluzija, 1/202 Saragosa, 1/302 među Baskima u Baskiji, 1/199 među Špancima u Baskiji, 1/273 u Asturiji i 14/2492 u Španiji.

Na Ysearch-u najbliži su izvesni Hustet (17/1), još neki pripadnici porodice Husted/Hustet iz Engleske (Dorseta) i Amerike (16/1-2), Meyo iz Italije (16/1), Miera i Zaballa iz Španije (16/1) itd

Skinuo sam i neke zaslone SA YHRD.

Ovo su potpuna poklapanja na 17 markera

https://drive.google.com/file/d/1nniYv04o346mNsjBb4dPgNoKGYwxjBdV/view?usp=sharing

Ovo su haplotipovi sa +/-1 opcijom

https://drive.google.com/file/d/1Rg8br93N6BxW53cZ0OXLSvtsXyonJVS4/view?usp=sharing

Ovo je slika sa minimalnim hapolotipom (DYS456, DYS389I, DYS389II, DYS 390, DYS458, DYS19, DYS385ab)

https://drive.google.com/file/d/18aewWVgoN2MljsAVsuuPv49Nsh5cgDHE/view?usp=sharing

Ovo mi ne izgleda kao trag saskih imigranata već pre kao trag Katalonske kompanije. Što jeste malo iznenađenje :)

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4679
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Доганџићи
« Одговор #61 послато: децембар 30, 2017, 10:04:49 пре подне »

Ovo mi ne izgleda kao trag saskih imigranata već pre kao trag Katalonske kompanije. Što jeste malo iznenađenje :)

A мoждa и нeмaчкиx coкoлapa, нa штa укaзуje и пpeзимe...

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4679
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Доганџићи
« Одговор #62 послато: децембар 30, 2017, 10:42:34 пре подне »

Ovo mi ne izgleda kao trag saskih imigranata već pre kao trag Katalonske kompanije. Što jeste malo iznenađenje :)

Maдa caдa кaдa caм ишчитao, мopaм пpизнaти дa имa лoгикe...

https://drive.google.com/file/d/1nniYv04o346mNsjBb4dPgNoKGYwxjBdV/view?usp=sharing

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 618
Одг: Доганџићи
« Одговор #63 послато: децембар 30, 2017, 10:56:28 пре подне »
Jučer popodne malo sam se zabavio haplotipom Dogandžića iz Štrpca na Kosovu. Nešto mi se ne da ponovo sastavljati poruku pa ću samo kopirati ono što sam napisao na Krstarici:

Skinuo sam i neke zaslone SA YHRD.

Ovo su potpuna poklapanja na 17 markera

https://drive.google.com/file/d/1nniYv04o346mNsjBb4dPgNoKGYwxjBdV/view?usp=sharing

Ovo su haplotipovi sa +/-1 opcijom

https://drive.google.com/file/d/1Rg8br93N6BxW53cZ0OXLSvtsXyonJVS4/view?usp=sharing

Ovo je slika sa minimalnim hapolotipom (DYS456, DYS389I, DYS389II, DYS 390, DYS458, DYS19, DYS385ab)

https://drive.google.com/file/d/18aewWVgoN2MljsAVsuuPv49Nsh5cgDHE/view?usp=sharing

Ovo mi ne izgleda kao trag saskih imigranata već pre kao trag Katalonske kompanije. Što jeste malo iznenađenje :)

Иначе за Доганџиће из Штрпца се наводи да су из Полога пореклом досељени почетком 19. века. Док у Ономастици се нешто прецизније наводи њихово порекло из Гостивара у Пологу, не знам колико је то тачно. Има извесан број родова у Сиринићу пореклом из Полога и то су досељеници из данашње тетовске општине погранична села са општином Штрпце и Призрен, прелазили су у суседном Сиринићу и Средској. Мада и за њих Урошевић само наводи да су из Полога, али знам из приче да су пореклом из тетовских села, неки од њих су у мојем селу дошли 1913. добили су имања. То су Грбићи, Кецићи, Доганџићи и др. Међутим недавно сам сазнао да у мојем селу нису прави Доганџићи, већ да потичу од призетка Ивана досељеног из Тетова у род Доганџића у Штрпцу преузели су и славу Доганџића. Они носе презиме Јаковљевић. Нисам обраћао пажњу на ово. Чуо сам се са тестираним Доганџићем и он ми је рекао да Доганџић у мојем селу немају исто порекло са њим и заиста то и пише у Ономастици.

Што се тиче Доганџићевог резултата тешко да ће да се појави неко са овим хаплотипом међу 400 тестираних. Све указује да су преци Доганџића странци врло је вероватно да су дошли пре 500 до 1000. година, можда као трговци и остали су да живе на ове просторе.

Ван мреже Be like Bill

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 655
Одг: Доганџићи
« Одговор #64 послато: децембар 30, 2017, 01:50:31 поподне »
Иначе за Доганџиће из Штрпца се наводи да су из Полога пореклом досељени почетком 19. века. Док у Ономастици се нешто прецизније наводи њихово порекло из Гостивара у Пологу, не знам колико је то тачно. Има извесан број родова у Сиринићу пореклом из Полога и то су досељеници из данашње тетовске општине погранична села са општином Штрпце и Призрен, прелазили су у суседном Сиринићу и Средској. Мада и за њих Урошевић само наводи да су из Полога, али знам из приче да су пореклом из тетовских села, неки од њих су у мојем селу дошли 1913. добили су имања. То су Грбићи, Кецићи, Доганџићи и др. Међутим недавно сам сазнао да у мојем селу нису прави Доганџићи, већ да потичу од призетка Ивана досељеног из Тетова у род Доганџића у Штрпцу преузели су и славу Доганџића. Они носе презиме Јаковљевић. Нисам обраћао пажњу на ово. Чуо сам се са тестираним Доганџићем и он ми је рекао да Доганџић у мојем селу немају исто порекло са њим и заиста то и пише у Ономастици.

Што се тиче Доганџићевог резултата тешко да ће да се појави неко са овим хаплотипом међу 400 тестираних. Све указује да су преци Доганџића странци врло је вероватно да су дошли пре 500 до 1000. година, можда као трговци и остали су да живе на ове просторе.

Iskreno, slabo poznajem istoriju stanovništva u tom delu Srbije. Bio mi je zanimljiv haplotip a nekako mi se učinilo da mu nije posvećeno dovoljno pažnje. Sa druge strane, ako su iz Pologa, negde sam čitao da su Položani naseljavani u današnjoj Srbiji nakon oslobođenja od Turaka, pa se ne bih iznenadio ako bi bili pronađeni bliski haplotipovi. O Dogandžićima znam ono što je napisao Stojan Dogandžić na stranici Porekla (https://www.poreklo.rs/2012/02/16/poreklo-prezimena-dogandzic/). Što se tiče rezultata Srba na Kosovu očekujem dosta raznolik genetski sastav pre svega zbog otvorenosti srpskog društva u periodu kraljevine i carstva.

S obzirom na mestu odakle potiču (Polog- po predaji) i s obzirom na karakterističan stil ratovanja, dosta blizak vlaškom i albanskom, palo mi je na pamet da su možda bili graničari ili nešto slično prema nemirrnim albanskim brdima. Čak i samo prezime ne mora biti po zanimanju nego po nekoj osobini (vidi kao soko itd) ili po mestu života (visoko na nekoj uzvisini). Ovde su neki tekstovi o Katalonskoj kompaniji i o španskim najamnicima u srpskoj službi (rad Mihajla Dinića uglavnom po dubrovačkim izvorima)

http://www.istorijskabiblioteka.com/art:almogaveri

http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2517/diniFR.pdf?sequence=1

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5914
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Доганџићи
« Одговор #65 послато: децембар 30, 2017, 03:29:09 поподне »
Iskreno, slabo poznajem istoriju stanovništva u tom delu Srbije. Bio mi je zanimljiv haplotip a nekako mi se učinilo da mu nije posvećeno dovoljno pažnje. Sa druge strane, ako su iz Pologa, negde sam čitao da su Položani naseljavani u današnjoj Srbiji nakon oslobođenja od Turaka, pa se ne bih iznenadio ako bi bili pronađeni bliski haplotipovi. O Dogandžićima znam ono što je napisao Stojan Dogandžić na stranici Porekla (https://www.poreklo.rs/2012/02/16/poreklo-prezimena-dogandzic/). Što se tiče rezultata Srba na Kosovu očekujem dosta raznolik genetski sastav pre svega zbog otvorenosti srpskog društva u periodu kraljevine i carstva.

S obzirom na mestu odakle potiču (Polog- po predaji) i s obzirom na karakterističan stil ratovanja, dosta blizak vlaškom i albanskom, palo mi je na pamet da su možda bili graničari ili nešto slično prema nemirrnim albanskim brdima. Čak i samo prezime ne mora biti po zanimanju nego po nekoj osobini (vidi kao soko itd) ili po mestu života (visoko na nekoj uzvisini). Ovde su neki tekstovi o Katalonskoj kompaniji i o španskim najamnicima u srpskoj službi (rad Mihajla Dinića uglavnom po dubrovačkim izvorima)

http://www.istorijskabiblioteka.com/art:almogaveri

http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2517/diniFR.pdf?sequence=1

Заиста занимљиво. Није немогуће да су Доганџићи потомци неких алмогавара, можда баш оних који нису стигли да учествују у Битки код Велбужда а вероватно су остали у српској служби, о којима је реч у Динићевом чланку. У "Сећањима Николе Поповића" је забележено следеће предање о Доганџићима (Дуганџићима) из Доње Гуштерице код Липљана (који су се ту доселили из Штрпца, дакле род су са тестираним Доганџићима):

"У Доњој Гуштерици, на Косову, постоји породица Дуганџићи. Они су староседеоци још од пре Косовске битке. Тада су, у српској држави, имали привилегије од српских владалаца да гаје и за лов обучавају соколе (турски: дукан). Један утврђени број од тих извежбаних сокола предавали су српским владаоцима. За ту услугу су добили у лични и наследни посед цео атар Доње Гуштерице, у износу око 1500 хектара. Када је пропала српска држава и Турци овладали Косовом, Дуганџићи су умели да се снађу и исте привилегије сачувају. Цар им је то и писменим ферманом потврдио. Ферман је гласио на једно лице у породици. Он је имао титулу капетан-паша.

Као такав имао је права да носи сабљу и скерлетну кабаницу. Такође да му све месне власти одају дужну почаст, као и штите породицу од сваког насиља. За те своје привилегије, пак, они су морали сваке године лично цару да предају по 100 дукана (сокола), лепо извежбаних за лов. Ту своју дужност они су вршили савесно, али не само из своје личне користи већ и за добро остале потлачене раје јер, имајући такву почаст код власти, они су колико-толико успевали ипак да и другу браћу Србе бар мало заштите од зла и насиља. То им је доносило поштовање и са српске стране, те су били видни и на гласу."

Занимљиво је да се овде не помиње ни досељавање из Полога ни досељавање из Сиринића, већ старина "још од пре Косовске битке" и посед села Доње Гуштерице још из времена српских владара, али ипак мислим да је то касније "дотеривање" предања. У сваком случају, изгледа сасвим могуће да је соколарска традиција код њих врло дуга, можда још из времена српског средњег века (која се потом наставила и под Турцима).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Скардус

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 131
  • I2а1а-М26/L-158
Одг: Доганџићи
« Одговор #66 послато: децембар 30, 2017, 05:35:44 поподне »
Све похвале за уложен труд око хаплогрупе Доганџића из Штрпца, са Шар - планине (Скардус), као и за расправу по тој теми. Оно што је сигурно је да је И2а1а М26 изузетно ретка хаплогрупа код Срба.
Да нешто кажем о Пологу (котлина између Тетова и Гостивара). Општина Штрпце (Сиринићка Жупа) где и сада живим је ''преко планине'' Пологу. Некада су се између Сиринићке Жупе и Полога одржавале веома живе везе (у летњем периоду). Било је и досељавања и одсељавања, женидби, удаје... Оно што је важно рећи да са обе стране живе Срби и имају веома снажно Српско осећање. Упркос снажној македонизацији, у селима око Тетова још увек се носи шајкача и грађани се изјашњавају као Срби.
Ово наводим као важно јер је то земља Српских Брсјака и Мијака а Бранковићи чији је Полог био један од поседа  на ову територију су досељавали Српско становништво из Херцеговине и шире.
Даље, Брсјаци или Березити су Српска племена из садашње источне Немачке, западне Чешке и југозападне Пољске, одакле видим могућег претка Доганџића (Према Radonu).
Друга могућност за претка Доганџића је неко од преживелих Каталонских витезова па чак и Немачих витезова на двору Немањића.
Трећа могућност је да је предак Доганџића неко од  Млечана (Венецијанаца - Венета) који су до Полога стигли из Скадра и Љеша, дакле са Албанског (или чак Црногорског) приморја које је само до пре двеста година било насељено скоро искључиво Србима.
Сви наведени су могући носиоци И2 а1а М 26 хаплогрупе који називају и западном И хаплогрупом.


Ван мреже Be like Bill

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 655
Одг: Доганџићи
« Одговор #67 послато: децембар 30, 2017, 08:57:25 поподне »
Све похвале за уложен труд око хаплогрупе Доганџића из Штрпца, са Шар - планине (Скардус), као и за расправу по тој теми. Оно што је сигурно је да је И2а1а М26 изузетно ретка хаплогрупа код Срба.
Да нешто кажем о Пологу (котлина између Тетова и Гостивара). Општина Штрпце (Сиринићка Жупа) где и сада живим је ''преко планине'' Пологу. Некада су се између Сиринићке Жупе и Полога одржавале веома живе везе (у летњем периоду). Било је и досељавања и одсељавања, женидби, удаје... Оно што је важно рећи да са обе стране живе Срби и имају веома снажно Српско осећање. Упркос снажној македонизацији, у селима око Тетова још увек се носи шајкача и грађани се изјашњавају као Срби.
Ово наводим као важно јер је то земља Српских Брсјака и Мијака а Бранковићи чији је Полог био један од поседа  на ову територију су досељавали Српско становништво из Херцеговине и шире.
Даље, Брсјаци или Березити су Српска племена из садашње источне Немачке, западне Чешке и југозападне Пољске, одакле видим могућег претка Доганџића (Према Radonu).
Друга могућност за претка Доганџића је неко од преживелих Каталонских витезова па чак и Немачих витезова на двору Немањића.
Трећа могућност је да је предак Доганџића неко од  Млечана (Венецијанаца - Венета) који су до Полога стигли из Скадра и Љеша, дакле са Албанског (или чак Црногорског) приморја које је само до пре двеста година било насељено скоро искључиво Србима.
Сви наведени су могући носиоци И2 а1а М 26 хаплогрупе који називају и западном И хаплогрупом.

Pozdrav Skarduse i dobro došao :)

Da budem iskren, ja verujem u verovatno poreklo iz današnje Španije. Uzorci iz Gdanjska imaju poklpanje na devet markera a to mi je ipak premalo za čvršći zaključak o poreklu. Sa druge strane, sa Zapadnim Sredozemljem postoji veća genetska sličnost i samim tim i čvršća veza. S obzirom na baš tu bliskost ne verujem da je veza starija od nekih hiljadu godina, čak bih joj i 500 godina teško dao. S obzirom na to nekako mi se poreklo od strane Katalana čini najverovatnijim, bar s obzirom na ono s čim sad raspolažem. Prisustvo katalonskih boraca nije ni neko čudo s obzirom na to da se pojavljuju taman na početku velike ekspanzije srpske države prema jugu, na prostoru na kojem su operisali Katalonci. Naši kraljevi su ih sasvim sigurno unajmljivali pa su neki vrlo verovatno ostali na ovim prostorima, bilo kao niže plemstvo, bilo kao najamni vojnici. Zašto i kako su se našli u Pologu, da li igrom slučaja ili su planski naseljeni ne znam i nešto ne verujem da ćemo ikad i saznati. Mnogo je dokumenata uništeno tokom istorije. Za neke stvari ostao nam je samo DNK naših predaka u nama
Voleo bih da ima više testiranih iz Pologa. Zanima me koliko je ta sredina genetski složena, da li se sastoji od jednog, dva ili najviše tri genetske linije ili je složenija. Sigurno bi bili zanimljivi i rezultati Brsjaka i Mijaka, i kobinovani sa rezultatima sa Kosaova dali bi potpuniju sliku stare srpske države.

Još jednom pozdrav i dobrodošao

@Nikola- zanimljivo je svedočenje o Dogandžićima kraj Lipljana, kao da se ne radi o istoj porodici. Ako se doseljavanje desilo u 19 veku verujem da bi ipak moralo postojati neko istorijsko pamćenje o tom događaju. Ako su tu od srednjeg veka možda bi trebali postojati neki turski dokumenti o njihovom statusu i obavezama. Tako različite predaje o poreklu ostavljaju neka pitanja otvorenima, pre svega oko zajedničkog porekla

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5914
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Доганџићи
« Одговор #68 послато: децембар 30, 2017, 10:25:30 поподне »
@Nikola- zanimljivo je svedočenje o Dogandžićima kraj Lipljana, kao da se ne radi o istoj porodici. Ako se doseljavanje desilo u 19 veku verujem da bi ipak moralo postojati neko istorijsko pamćenje o tom događaju. Ako su tu od srednjeg veka možda bi trebali postojati neki turski dokumenti o njihovom statusu i obavezama. Tako različite predaje o poreklu ostavljaju neka pitanja otvorenima, pre svega oko zajedničkog porekla

У етнографској литератури они имају исто предање о Пологу као и Доганџићи из Штрпца, додуше ови из Доње Гуштерице су се тамо доселили век раније. Цитат из чланка Милете Букумирића, "Ономастика липљанске околине" у Ономатолошким прилозима бр. 21:

"Доганџић, раније презиме Благића, Вучића, Здравковића, Капетановића, Костића, Токића, Томића, Филића, осамнаест кућа Лазића, две куће Максимовића и четири куће Ристића. Преци су им се доселили из околине Тетова у првој половини XVIII века. Славили су Светог Јована, а сада славе Светог Николу зимског и летњег. Информатор Војин Максимовић, 1905."

Такође Атанасије Урошевић у својој књизи "Косово" доноси ове податке о гуштеричким Доганџићима:

"Средњовековни помени Гуштерице односе се, изгледа, на Горњу Гуштерицу, јер се из предања зна да су Доњу Гуштерицу основали Доганџићи. Помени из турског времена, из 18. века, у вези са соколарством, односе се на ову (Доњу) Гуштерицу, јер су то соколарство обављали ти Доганџићи, по чему им је дошло и презиме (соко турски: тоган). Само су ти Доганџићи имали своју земљу у селу, што је сигурно дошло од привилегије коју су имали као соколари, јер су били дужни да соколове шаљу на двор; остали родови су били чифчије у Џинића из Приштине."

"Родови: Доганџићи (32 к., Св. Јован). Управо имају две славе, јер, поред старе славе Св. Јована, завели доцније и славу Св. Николе. Стари су досељеници и оснивачи села. Доселили се од Тетова да избегну освету, јер су „поубијали арамије у својој кући“. Досељење им је старије од оних помена соколарства у овом селу средином 18. века."

С друге стране, тестирани Доганџићи имају овакво предање (из чланка Милете Букумирића "Ономастика Сиринићке жупе", Ономастички прилози 9):

"Доганџ'ић, шест кућа. Чувају предање да су им се преци доселили из околине Гостивара почетком 19. века. Једна кућа има породични надимак Тирини, а једна секундарно презиме Јаковл*еви. Слава Свети Никола, мала слава Свети Никола летњи. Међутим, једна кућа, уместо Светог Николе, од 1942. године славе Аранђеловдан. Информатор Станојко Доганџић (1942)."

Дакле не подудара се време доласка, гуштерички Доганџићи су цео век старији од сиринићких на Косову (и оснивачи су Доње Гуштерице), али по славама се на занимљив начин подударају, старија слава гуштеричких је Јовањдан али су касније почели да славе и Никољдан (летњи Никољдан као преславу), док сиринићки славе само Никољдан (и опет летњи Никољдан као преславу). Напоменуо бих да ова комбинација слава (Јовањдан и Никољдан) постоји код малтене свих бањанско-пивљанских N2 родова, можда је чиста случајност, а можда и не (узимајући у обзир њихово предање о пореклу из Старе Србије). Било би интересантно пронаћи у оквиру планског тестирања Косоваца и неке Доганџиће из Доње Гуштерице, да би се разрешила ова недоумица око њихових веза са већ тестираним сиринићким Доганџићима.
« Последња измена: децембар 30, 2017, 10:28:54 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4679
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Доганџићи
« Одговор #69 послато: децембар 31, 2017, 09:59:44 пре подне »

"Доганџ'ић, шест кућа. Чувају предање да су им се преци доселили из околине Гостивара почетком 19. века. Једна кућа има породични надимак Тирини, а једна секундарно презиме Јаковл*еви. Слава Свети Никола, мала слава Свети Никола летњи. Међутим, једна кућа, уместо Светог Николе, од 1942. године славе Аранђеловдан. Информатор Станојко Доганџић (1942)."

Било би интересантно пронаћи у оквиру планског тестирања Косоваца и неке Доганџиће из Доње Гуштерице, да би се разрешила ова недоумица око њихових веза са већ тестираним сиринићким Доганџићима.

Бићe пpиopитeт у нapeднoм пepиoду...

Ван мреже Милица Доганџић

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 37
Одг: Доганџићи
« Одговор #70 послато: јануар 06, 2018, 10:39:10 пре подне »
Супер!  :) Не могу да дочекам резултат мојих Доганџића, надам се да ће ускоро.  :)

Ван мреже Be like Bill

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 655
Одг: Доганџићи
« Одговор #71 послато: мај 16, 2020, 04:32:26 поподне »
Ne znam da li je Milica nastavila sa istraživanjem svog prezimena ali na academia.edu može se pronaći zanimljiv rad Dragane Ahmedoski:"Sokolari sandžaka Kruševac, Vučitrn, Prizren i Skadar 1673. godine" objavljen u Vojno-istorijskom glasniku 2014. godine. Tu je spomenut sokolar iz sela Svraca/Svraka Selak Radič, sokolar sa beratom

https://www.academia.edu/17524429/Sokolari_sand%C5%BEaka_Kru%C5%A1evac_Vu%C4%8Ditrn_Prizren_i_Skadar_1673._godine

Ovaj rad može biti zanimljiv i za našeg Dabižljevića pošto se u mestu Loćane kod Peći pominje sokolar Dabiživ Petro, sokolar sa beratom. Ako i nije direktan predak, pojava tog imena može ukazati na njegovu prisutnost na prostoru Metohije u tom vremenu

Ван мреже Дабижљевић Милан

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 26
Одг: Доганџићи
« Одговор #72 послато: мај 16, 2020, 11:14:40 поподне »
Хвала радон што сте ме се сетили! Прочитао сам и ништа не могу да повежем. Хоће ли бити ускоро објављена студија о становништву Косова и Метохије укључујући и за сада необјављене резултате?
Надам се да ће ме објава студије бар упутити на неки правац где бих могао да тражим своје корене!
Срдачан поздрав!
Милан Дабижљевић

Ван мреже Be like Bill

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 655
Одг: Доганџићи
« Одговор #73 послато: мај 17, 2020, 09:30:32 пре подне »
Nema na čemu Milane :)

Ovaj rad je zanimljiv za Dogandžiće pošto pretpostavljamo da njihovo prezime ima vezu sa profesijom sokolarenja. Posebno je zanimljiv za Dogandžiće iz Svrake pošto se spominje jedan sokolar u tom selu i s razlogom pretostavljam da se radi o jednom njihovom pretku.

Što se tiče Dabižljevića, ovaj rad je zanimljiv samo radi spominjanja imena Dabiživ na prostoru Metohije u periodu 17. veka. Svojevremeno sam dosta čitao o istoriji Hercegovine i ime Dabiživ je bilo dosta često u 14 i 15 veku da bi kasnije nestalo. Iznenadila me njegova pojava na prostoru Metohije u 17 veku. Pošto se na temi o Dabižljevićima govorilo o starosti prezimena ovo mi je izgledalo kao dobar trag za ustanovljenje nekog zadnjeg datuma kad je prezime moglo nastati. Ne znam da li se nakon kraja 17 veka pojavljuje u izvorima kao ime, ali čini mi se da je moglo nastati oko vremena velike seobe Srba . Znam da je to malo diskutabilana ideja ali s druge strane možda neko ima neku informaciju više o spominjaju imena Dabiživ i nakon tog perioda.

Meni su zanimljiva ta višesložna imena kao što su Dabiživ ("Da bude živ"), Radmuž ("Da bude sretan"), Milis(l)av, Miodrag itd u kojima se zaziva određen blagodar za pojedinca koji ga nosi (tzv votivna imena). Uglavnom su to starija imena koja su postepeno nestajala, zamenjna biblijskim ili stranim imenima. Ona, kao koreni prezimena mogu poslužiti kao putokaz prema vremnu kad su nastala i kad je živeo predak koji ga je nosio.

Što se tiče same studije na žalost nisam u toku, tu je potrebno uputiti pitanje nadležnim institucijama Porekla. Ja lično mislim da ste starosedeoci na području Metohije i da van tog prostora neće biti mnogo srodnika, osim verovatno u užoj Srbiji. Što se tiče dubljih analiza ne znam koliko ste daleko otišli s njima ali bi i one mogle biti od pomoći kod traganja za starijim korenima iz vremena Seobe naroda.

Pozdrav i svako dobro!

Ван мреже Be like Bill

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 655
Одг: Доганџићи
« Одговор #74 послато: август 08, 2020, 09:24:31 поподне »
Izgleda da bi legenda o doseljavanju iz Pologa Dogandžića iz Štrpca mogla biti tačna. U YHRD bazi podataka, među 304 Makedonca nalazi se i haplotip blizak Dogandžićevom. Jedina razlika na 17 markera je na DYS439 gde Dogandžić ima 11 a pomenuti Makedonac 12.

https://drive.google.com/file/d/1IbNIOptdN9Eh94cXgDBJrlIwP9i2VlYM/view?usp=sharing

Pošto se ovaj haplotip nije ranije pojavljivao pretpostavljam da je otkriven u najnovijem radu koji se tiče genetike naroda koji žive u današnjoj Makedoniji:"Y-chromosome diversity of the three major ethno-linguistic groups in the Republic of North Macedonia"

https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S1872497319301097

Ne znam da li neko od članova ima pristup rezultatima tog istraživanja i da li može otkriti i neku informaciju više, pošto je testiranje vršeno regionalno.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10265
Одг: Доганџићи
« Одговор #75 послато: август 08, 2020, 09:43:38 поподне »
Izgleda da bi legenda o doseljavanju iz Pologa Dogandžića iz Štrpca mogla biti tačna. U YHRD bazi podataka, među 304 Makedonca nalazi se i haplotip blizak Dogandžićevom. Jedina razlika na 17 markera je na DYS439 gde Dogandžić ima 11 a pomenuti Makedonac 12.

https://drive.google.com/file/d/1IbNIOptdN9Eh94cXgDBJrlIwP9i2VlYM/view?usp=sharing

Pošto se ovaj haplotip nije ranije pojavljivao pretpostavljam da je otkriven u najnovijem radu koji se tiče genetike naroda koji žive u današnjoj Makedoniji:"Y-chromosome diversity of the three major ethno-linguistic groups in the Republic of North Macedonia"

https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S1872497319301097

Ne znam da li neko od članova ima pristup rezultatima tog istraživanja i da li može otkriti i neku informaciju više, pošto je testiranje vršeno regionalno.

Проверио сам, овакав хаплотип не постоји у том истраживању. А не нађох га ни у другим Y-STR студијама за Македонију. Остаје да је тестирани из студије "Genetic data for 17 Y-chromosomal STR loci in Macedonians in the Republic of Macedonia", која не садржи фајл са Y-STR резултатима, али су исти (део) прослеђени YHRD бази.

У сваком случају, важан податак за Доганџиће.

Ван мреже Be like Bill

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 655
Одг: Доганџићи
« Одговор #76 послато: август 09, 2020, 07:13:08 пре подне »
Проверио сам, овакав хаплотип не постоји у том истраживању. А не нађох га ни у другим Y-STR студијама за Македонију. Остаје да је тестирани из студије "Genetic data for 17 Y-chromosomal STR loci in Macedonians in the Republic of Macedonia", која не садржи фајл са Y-STR резултатима, али су исти (део) прослеђени YHRD бази.

У сваком случају, важан податак за Доганџиће.

Hvala Nebojša

Koliko vidim, ovaj rad je iz 2011 i čini mi se da su njegovi rezultati već bili u bazi podataka YHRD. Zato sam pomislio da se možda radi o ovom novijem radu. Da su bili ranije, sigurno bih ga pronašao 2017 kad je to bilo aktuelno

I ja se slažem da je ovo važan podatak za Dogandžiće. :)

Ван мреже Скардус

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 131
  • I2а1а-М26/L-158
Одг: Доганџићи
« Одговор #77 послато: август 09, 2020, 07:39:44 поподне »
Hvala Nebojša

Koliko vidim, ovaj rad je iz 2011 i čini mi se da su njegovi rezultati već bili u bazi podataka YHRD. Zato sam pomislio da se možda radi o ovom novijem radu. Da su bili ranije, sigurno bih ga pronašao 2017 kad je to bilo aktuelno

I ja se slažem da je ovo važan podatak za Dogandžiće. :)
Поздрав свима!
У међувремену су у Штрпцу пронађене још две велике породице са потпуним поклапањем са мојим резултатом и још једна у Драјковцу.
Значи, четири велике породице са више стотина чланова с можда и близу 1000 чланова. Рецимо рода из Драјковца је 1934 године било више од стотину. Родова из Штрпца би по мом рачуну било више од 300-400.
Данас од ових породица има житеља Београда, Новог Сада, Смедерева и појединаца широм Србије.
За Милицу информација да Доганџићи из Сврка и Доње Гуштерице нису уопште сродни.
Сетио сам се приче миг покојног оца да је чуо да су наши преци у ове крајеве дошли из Херцег Новог и да је Штрпце била крајња дестинација. Пре тога су изгледа лутали Пологом и Албанијом а можда и још ниже до Солуна.
« Последња измена: август 10, 2020, 12:43:57 пре подне НиколаВук »