Аутор Тема: Матица српска  (Прочитано 1339 пута)

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8485
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Матица српска
« послато: август 23, 2017, 02:39:33 поподне »
МАТИЦА СРПСКА је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, основана у Пешти 4/16. фебруара 1826. године.

Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (каснијег Летописа Матице српске), најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење.

Иницијатор и главни оснивач Матице српске био је Јован Хаџић (1799-1869), коме су помогла шесторица богатих и добронамерних трговаца Срба из Пеште. Матица српска је одмах прихватила часопис Летопис, који је 1825 покренуо био Ђорђе Магарашевић. До 1835 Mатица српска издавала је по 4 књиге Летописа, и скоро сваке годние још по коју књигу.

Године 1835. Матица српска била je забрањена, због денунцијација, свађа и интрига у њој, да би 1836. заузимањем Теодора Павловића, иста била поново потврђена.

Од 1845. године, Матица српска је примила велико наслеђе, које јој је оставио добротвор Сава Текелија. Поред тога, завештали су Матици српској још неки добротвори извесне суме, те је могла да развије живљи рад. До 1864. године, Матица српска у Пешти издавала стално (изузев 1848) свој Летопис, потпомагала штампање књига појединих писаца, помагала питомце.

За то време стално се борила за свој опстанак. Од 1851. године, радила је енергично на томе, да се пресели
у Нови Сад. Одобрење је добила тек 6/7 1863, а 1864. се преселила. Том приликом је променила свој устав, по коме је од тада задатак Матице српске био: издавање и прештампавање књижевних дела, изворних и преведених,
саветовање о потребама побољшавања српске књижевности, расписивање награда за књижевна дела, издавање часописа, распростирање књига по народу, оснивање библиотеке.

Матица српска је тада поделила своје деловање на управни одбор и књижевни одбор.

До 1914. године деловала је према своме задатку у два правца: помагање књижевника, издавањем њихових дела, помагање сиромашних ђака стипендијама, и издавање Летописа. Тај њен рад био је великог значаја и од велике користи по целокупан живот Срба у Војводини, да би 1914. године рат прекинуо њен рад, чиме је и књижевни рад био сасвим обустављен.

Матица српска је била под непрестаном истрагом и надзором власти, а њена имаовина је великим делом морала
бити уписана у принудни државни зајам, док су поједини њени чланови били прогоњени.

После рата делатност Матице српске морала је да се ограничава, према смањеним средствима, којима је располагала. Према измењеним приликама, покушавала је да одреди своје деловање, па се 1920. реорганизовала се у Средишно Културно Удружење, са задатком, да духовно и материјално помаже сваку иницијативу за дизање културе. Тај задатак је: свестрано проучавање Војводине (географско, етнолошко, економоко, хигијенско и историско), оснивање и регулисање јавних читаоница, приређивање предавања и течајева, издавање научних
и књижевних дела, приређивање Уметнигчких изложби итд.

Ради извођења овога задатка Матица српска је подењена у научни, просветни и управни одбор. Просветни
одбор је деловао у три правца: оснивао је књижнице и читаонице, приређивао јавна предавања, издавао књиге.

До рата, Матица српска издала је 300 књига Летописа, 149 књига за народ, 46 књига Матице српске, 6 календара, и око 50 књига самостално издатих и помогнутих од Матице српске.

У оквиру Матице српске, до данас су се развиле још три значајне установе: Библиотека Матице српске, Галерија Матице српске (1847) и Издавачки центар Матице српске.

Њени председници од оснивања до данас су биле следеће личности: Јован Хаџић, Михаило Јовановић, Сава Текелија, Платон Атанацковић, Павле Трифунац, Павле Којић, Стеван Брановачки, Јован Суботић, Стеван Павловић, Ђорђе Натошевић, Лаза Станојевић, Милош Димитријевић, Антоније Хаџић, Гедеон Дунђерски, Радивоје Врховац, Васа Стајић, Александар Моч, Милан Петровић, Вељко Петровић, Радомир Радујков, Младен Лесковац, Миливој Николајевић, Живан Милисавац, Бошко Петровић, Божидар Ковачек, Чедомир Попов и Драган Станић.

По узору на Матицу српску, 1831. у Прагу се оснива Матица чешка, 1842. у Загребу Матица илирска, а 1847. Матица лужичкосрпска.

А занимљиво је поменути да је 7. априла 1909. године основана и Матица српска у Дубровнику, као културно–просветно друштво, с циљем: ширења српске наставе (искључиво ћирилицом), издавање изворних, посрбљених и преведених дела српских писаца, издавање периодичних листова, куповање рукописа и старина ради издавања, прештампавање важних српских дела, расписивање и додељивање награда за дела и чланке (ћирилицом), оснивање библиотеке, помагање српских ђака.

www.maticasrpska.org.rs