Аутор Тема: Трговина српским робљем - ко су робовласници, ко трговци, а ко купује робље?  (Прочитано 741 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7174
  • I1 P109 FGC22045
Ова тема ме одувек занимала. Током средњег века, а и касније, извори често помињу овај моменат, можда га понекад и преувеличавајући, али стицања робља на овим просторима, било је кроз целу историју, све до времена његовог коначног укидања на нашим просторима, а што је био отприлике позни 19. век.

Колико је овај прилив страног становништва у неке области могао имати утицаја на генетичку структуру домородаца, питање је, али имајући на уму велике бројке одведеног становништва са ових простора, очекивало би се да је то оставило неког утицаја и на том пољу.

У овој теми не бисмо се бавили масовним пресељењима словенског и српског становништва, попут оних о пресељењу 200.000 Словена у Битинију у време цара Јустинијана II, или пресељења 200.000 Срба у Турску након пада Деспотовине 1459. године, јер се ту вероватно не ради о класичном одвођењу становништва у ропство, већ о присилном пресељењу или насељавању становништва једног краја, у неке друге крајеве.

Али она жива трговина робљем, која се одвијала по трговима Дубровника, Котора, Венеције, Барселони, Истанбула, продавала је робље по целом Медитерану.

У том правцу сам одлучио и покренути ову тему, у намери да покушамо доћи до одговора на питања, да ли данас нилазимо на трагове те трговине, и наше домаћу генетику на просторима земаља Средоземља?

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4826
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Занимљиво је да је било строго забрањено трговати хришћанским становништвом, а ту су спадали и православци и католици. Припадници Цркве босанске нису сматрани хришћанима већ јеретицима, те су они чинили највећи број робља које је продавано у Дубровнику и можда још неким источнојадранским градовима. Ова средњовековна трговина робљем се, међутим, разликовала од оне античке по томе што робови нису продавани и куповани јер су представљали кичму економског развитка, већ су углавном имали улогу личних робова или извршитеља тешких послова за које није била потребна специјализација, него само физичка снага (нпр. као галиоти на лађама); главни носилац економског развитка је у ово време било слободно и зависно сеоско становништво. Чини ми се да су више продаване жене и деца него мушкарци, што има смисла јер као што је напоменуто углавном се овде радило о личним робовима. С обзиром да је било дозвољено трговати "неверницима", било би добро проучити колико се у хришћанским градовима трговало заробљеним муслиманским и чак јеврејским становништвом. Можда неке необичне хаплогрупе које се повремено појаве код нас потичу управо од таквих случајева.
Чињеницама против самоувереног незнања.

симо

  • Гост
Малтешки витезови су били једни од главних трговаца робљем на Медитерану. Робови су кориштени и као веслачи на галијама. Махом су то били муслимани и црнци, али управо на Малти на галијама, одведени као робље, завршили су и српски монаси из славонског манастира Марче који су се противили унијаћењу крајем 17. вијека.

Било би занимљиво сазнати њихову даљу судбину, да ли је неко од њих успио да се извуче и преживи.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7174
  • I1 P109 FGC22045
Босанско робље је било предметом више радова, а ради се управо о босанским јеретицима, који нису потпадали ни на који начин под хришћане, те је трговина истима била дозвољена.

О трговини босанским робљем у Барселони, писао је Ненад Фејић у свом раду управо на ту тему: Трговина босанским робљем у Барселони крајем 14. и почетком 15. века.

Проучавајући доступну грађу, примећује да су Каталонци већином куповали женско робље, те проучених 40 исправа закључује да се њих 35 се односе на робиње, а само пет на робове.

На крају рада дата је и табела, са именима робова/робиња, те њиховим подацима о земљи порекла, продавцима и купцима, те ценама по којима је робље купљено.

О трговини босанским робљем писао је и Александар Соловјев, тај рад имамо у ГЗМ (1946), а на ову тему писали су и Ћиро Трухелка и Јорјо Тадић, претпостављам да је последњи посветио пажњу овом питању и у својм делима Шпанија и Дубровник у XVI веку и Јевреји у Дубровнику до половине XVII столећа.