Аутор Тема: Прасловенска деклинација  (Прочитано 2269 пута)

Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 665
Прасловенска деклинација
« послато: август 13, 2017, 05:08:09 поподне »
Крећемо дакле са такозваном О-основом. Именице ове деклинацијске групе могу се подијелити у сљедеће подгрупе:

1. Именице мушког рода тврде основе које означавају жива бића (БАНЪ)
2. Именице мушког рода тврде основе које означавају неживо (ГОРДЪ)
3. Именице мушког рода меке основе (ЕЖЬ)
4. Именице средњег рода тврде основе (СЕЛО)
5. Именице средњег рода меке основе (ПОЉЕ)

Једнина

Именитељни: БАНЪ, ГОРДЪ, ЕЖЬ, СЕЛО, ПОЉЕ
Родитељни: БАНА, ГОРДА, ЕЖА, СЕЛА, ПОЉА
Датељни: БАНУ, ГОРДУ, ЕЖУ, СЕЛУ, ПОЉУ
Винитељни: БАНА, код осталих је винитељни облик једнак именитељному
Зватељни: БАНЕ, ГОРДЕ, ЕЖУ, СЕЛО, ПОЉЕ
Творитељни: БАНОМЬ, ГОРДОМЬ, ЕЖЕМЬ, СЕЛОМЬ, ПОЉЕМЬ
Местни: БАНѢ, ГОРДѢ, ЕЖИ, СЕЛѢ, ПОЉИ

Двојина

Именитељни, винитељни и зватељни: БАНА, ГОРДА, ЕЖА, СЕЛѢ, ПОЉИ
Датељни и творитељни: БАНОМА, ГОРДОМА, ЕЖЕМА, СЕЛОМА, ПОЉЕМА
Родитељни и местни: БАНУ, ГОРДУ, ЕЖУ, СЕЛУ, ПОЉУ

Множина

Именитељни: БАНИ, ГОРДИ, ЕЖИ, СЕЛА, ПОЉА
Родитељни: БАНЪ, ГОРДЪ, ЕЖЬ, СЕЛЪ, ПОЉЬ
Датељни: БАНОМЪ, ГОРДОМЪ, ЕЖЕМЪ, СЕЛОМЪ, ПОЉЕМЪ
Винитељни: БАНЫ, ГОРДЫ, ЕЖѦ, код именица средњег рода винитељни облик једнак је именитељному
Зватељни: код свих именица О-основе зватељни и именитељни имају исти облик
Творитељни: БАНЫ, ГОРДЫ, ЕЖИ, СЕЛЫ, ПОЉИ
Местни: БАНѢХ, ГОРДѢХ, ЕЖИХ, СЕЛѢХЪ, ПОЉИХЪ
« Последња измена: август 16, 2017, 05:27:14 пре подне Александар Невски »

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 993
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Прасловенска деклинација
« Одговор #1 послато: август 13, 2017, 06:15:57 поподне »
Одисейу, хвала за прилог. Могао би људим бити од велике користи.

Али, би ли могао имена падежев навести и на нашем йезику? Ми нѣсмо тикве без корѣна па да све мора бити на страном.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 665
Одг: Прасловенска деклинација
« Одговор #2 послато: август 13, 2017, 08:57:09 поподне »
Може. Пошто више не могу измијенити моју поруку, уради то умјесто мене. :)
Дакле, можемо користити прилагођене руске називе за падеже, тј. именитељски, родитељски, даватељски, винитељски (од "винити", што значи "кривити", "оптужити"), дозиватељски, творитељски и мјесни падеж. :)

И да, прије него пређем на друге основе, да напоменем нешто. Меке О-основе мушког рода увијек се завршавају меким сугласником (й, ш, ж, љ, ћ, ђ, р', ц, ѕ) праћеним јером, тј. Ь. Једини изузетак је именица МЕДВѢДЬ, која се мијења као ЕЖЬ, тј. као мека О-основа мушког рода, иако је највјероватније то некад била именица И-основе, јер се Д не јотује.
Именице средњег рода меке О-основе завршавају се на -Ѥ (чита се ЈЕ), -ЋЕ, -ЂЕ, -ЉЕ, -ЊЕ и -ЦЕ.
Тврде О-основе мушког рода увијек се завршавају на тврди сугласник (сваки осим горе наведених меких сугласника) праћен јором, тј. Ъ.
Тврде О-основе средњег рода увијек се завршавају на -О.

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 993
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Прасловенска деклинација
« Одговор #3 послато: август 14, 2017, 05:49:52 пре подне »
Може. Пошто више не могу измијенити моју поруку, уради то умјесто мене. :)
Дакле, можемо користити прилагођене руске називе за падеже, тј. именитељски, родитељски, даватељски, винитељски (од "винити", што значи "кривити", "оптужити"), дозиватељски, творитељски и мјесни падеж. :)

И да, прије него пређем на друге основе, да напоменем нешто. Меке О-основе мушког рода увијек се завршавају меким сугласником (й, ш, ж, љ, ћ, ђ, р', ц, ѕ) праћеним јером, тј. Ь. Једини изузетак је именица МЕДВѢДЬ, која се мијења као ЕЖЬ, тј. као мека О-основа мушког рода, иако је највјероватније то некад била именица И-основе, јер се Д не јотује.
Именице средњег рода меке О-основе завршавају се на -Ѥ (чита се ЈЕ), -ЋЕ, -ЂЕ, -ЉЕ, -ЊЕ и -ЦЕ.
Тврде О-основе мушког рода увијек се завршавају на тврди сугласник (сваки осим горе наведених меких сугласника) праћен јором, тј. Ъ.
Тврде О-основе средњег рода увијек се завршавају на -О.

Можда йе боље с наставком -н-и него -ск-и:

именитељни, родитељни, датељни, винитељни, зватељни, творитељни и мѣстни.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Петровић Мађер

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 111
  • I2-PH908
Одг: Прасловенска деклинација
« Одговор #4 послато: август 16, 2017, 04:45:45 поподне »
Множина

Именитељни: БАНИ, ГОРДИ, ЕЖИ, СЕЛА, ПОЉА
Родитељни: БАНЪ, ГОРДЪ, ЕЖЬ, СЕЛЪ, ПОЉЬ
Датељни: БАНОМЪ, ГОРДОМЪ, ЕЖЕМЪ, СЕЛОМЪ, ПОЉЕМЪ
Винитељни: БАНЫ, ГОРДЫ, ЕЖѦ, код именица средњег рода винитељни облик једнак је именитељному
Зватељни: код свих именица О-основе зватељни и именитељни имају исти облик
Творитељни: БАНЫ, ГОРДЫ, ЕЖИ, СЕЛЫ, ПОЉИ
Местни: БАНѢХ, ГОРДѢХ, ЕЖИХ, СЕЛѢХЪ, ПОЉИХЪ

Како би изгледала акцентуација на нашем четвороакценатском систему?

Местни: БАНѢХ, ГОРДѢХ, ЕЖИХ, СЕЛѢХЪ, ПОЉИХЪ
Бањех или бањах, горђех или горђах, сељех или сељах?

Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 665
Одг: Прасловенска деклинација
« Одговор #5 послато: август 21, 2017, 01:10:06 пре подне »
Како би изгледала акцентуација на нашем четвороакценатском систему?
Бањех или бањах, горђех или горђах, сељех или сељах?

Извињавам се на кашњењу.

Не знамо тачан изговор јата, јер се овдје ради о касном прасловенском језику, који иначе није посвједочен већ реконструисан поређењем посвједочених словенских језика. У ијекавским говорима, одраз би сигурно био ГРАЂЕХ или ГРАДЈЕХ (*ГОРД даје ГРАД у нашем језику), док би у екавским и икавским јат нормално постао Е, односно И.
Што се тиче прасловенског нагласка, о томе ћу отворити посебну тему, чим довршим ову. Иначе, погријешио сам што иза неких примјера нисам ставио Ъ. У мјестном падежу, послије Х увијек стоји Ъ. :)

Идемо сад са У-деклинацијом. Њој припада само 13 именица мушког рода - МЕДЪ, ДОМЪ, БЕРГЪ, ДѪБЪ, КРЬСТЪ, ЛЕДЪ, НОСЪ, ОЛЪ, СЫНЪ, ТЪРГЪ, ВОЛЪ, ВЬРХЪ и ДЪЛГЪ.

Једнина

Именитељни-МЕДЪ
Родитељни-МЕДУ
Датељни-МЕДОВИ
Винитељни-МЕДЪ (али код именица У-основе које означавају живо биће, као што је СЫНЪ, винитељни падеж није једнак именитељном, већ умјесто Ъ завршава на -А (у овом случају СЫНА), што је случај и код већ поменутих О-основа мушког рода које означавају жива бића.
Зватељни-МЕДУ
Творитељни-МЕДЪМЬ
Мјестни-МЕДУ (другачији нагласак него у родитељном падежу)

Двојина

Именитељни, винитељни и зватељни-МЕДЫ
Родитељни и мјестни-МЕДОВУ
Датељни и творитељни-МЕДЪМА

Множина

Именитељни и зватељни-МЕДОВЕ
Родитељни-МЕДОВЪ
Датељни-МЕДЪМЪ
Винитељни-МЕДЫ
Творитељни-МЕДЪМИ
Мјестни-МЕДЪХЪ

Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 665
Одг: Прасловенска деклинација
« Одговор #6 послато: септембар 10, 2017, 11:33:12 поподне »
Сада ћемо видјети како се мијењају именице тврде А-основе, меке А-основе и ИИ-основе. Ове именице најчешће су женског рода, али постоје и бројни изузеци. Именице меке А-основе завршавају на –Я, -Р'А, -ЊА -ЉА, -ЂА, -ЋА, -ЧА, -ЖА, -ША, -ЏА и –ЦА. Именице тврде А-основе завршавају на А пред којим стоји било који консонант осим ових поменутих у претходној реченици. Именице ИИ-основе увијек завршавају на –И. Као примјер тврде А-основе, меке А-основе и ИИ-основе узећемо ријечи ЖЕНА, МЕЂА и ОЛНИ.

Једнина

Именитељни:ЖЕНА, МЕЂА, ОЛНИ
Родитељни:ЖЕНЫ, МЕЂѦ, ОЛНѦ
Датељни:ЖЕНѢ, МЕЂИ, ОЛНИ
Винитељни: ЖЕНѪ, МЕЂѪ, ОЛНѪ
Зватељни:ЖЕНО, МЕЂЕ, ОЛНИ
Творитељни:ЖЕНОѬ, МЕЂЕѬ, ОЛНЕѬ
Мјестни:ЖЕНѢ, МЕЂИ, ОЛНИ

Двојина:

Имен., вин. и зват.:ЖЕНѢ, МЕЂИ, ОЛНИ
Родитељни и мјестни:ЖЕНУ, МЕЂУ, ОЛНУ
Датељни и творитељни:ЖЕНАМА, МЕЂАМА, ОЛНАМА



Множина
Именитељни, винитељни и зватељни:ЖЕНЫ, МЕЂѦ, ОЛНѦ (ова три множинска падежа су иста код именица које припадају овим основама)
Родитељни:ЖЕНЪ, МЕЂЬ, ОЛНЬ
Датељни:ЖЕНАМЪ, ДУШАМЪ, ОЛНАМЪ
Творитељни:ЖЕНАМИ, ДУШАМИ, ОЛНАМИ
Мјестни:ЖЕНАХЪ, ДУШАХЪ, ОЛНАХЪ

Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 665
Одг: Прасловенска деклинација
« Одговор #7 послато: новембар 07, 2017, 09:17:35 поподне »
Сада ћемо поменути И-основе, које су обично женског рода (КОСТЬ), рјеђе мушког (ГОСТЬ). Ове двије ријечи ће бити узете као примјер, јер се именице мушког рода мало другачије мијењају. И-основе се увијек завршавају на Ь у именитељном падежу.

Једнина: именитељни и винитељни (КОСТЬ, ГОСТЬ); родитељни, датељни и мјестни (КОСТИ, ГОСТИ), али творитељни у женском роду гласи КОСТИѬ, а у мушком ГОСТЬМЬ.

Двојина: И, В и З (КОСТИ, ГОСТИ), Р и М (KOСТЮЬ, ГOСТЮЬ), Д и Т (КОСТЬМА, ГОСТЬМА)

Множина мушког рода: именитељни и зватељни (ГОСТЬѤ), родитељни (ГОСТЬЙЬ), датељни (ГОСТЬМЪ), творитељни (ГОСТЬМИ), мјестни (ГОСТЬХЪ).
Множина женског рода: именитељни и зватељни (КОСТИ), родитељни (КОСТЬЙЬ), датељни (КОСТЬМЪ), творитељни (КОСТЬМИ), мјестни (КОСТЬХЪ)


Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 665
Одг: Прасловенска деклинација
« Одговор #8 послато: новембар 13, 2017, 12:45:58 поподне »
Слиједе именице мушког рода Н-основе. Подијелићу их у двије групе:

1. Именица ДЬНЬ, која чува завршни консонант Н и у именитељном падежу
2. Именице СТРУМЫ, ПОЛМЫ, КОРЫ, СЬРХЫ, КАМЫ, ЕЛЫ

1. Именица ДЬНЬ

Једнина: именитељни, винитељни и зватељни: ДЬНЬ, родитељни и мјестни ДЬНЕ, датељни ДЬНИ, творитељни ДЬНЬМЪ
Двојина: именитељни, винитељни и зватељни: ДЬНИ, родитељни и мјестни: ДЬНУ, датељни и творитељни ДЬНЬМА
Множина: именитељни и зватељни: ДЬНЕ, родитељни ДЬНЪ, датељни ДЬНЬМЪ, винитељни ДЬНИ, творитељни ДЬНЬМИ, мјестни ДЬНЬМЪ

Наставиће се.....

Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 665
Одг: Прасловенска деклинација
« Одговор #9 послато: новембар 13, 2017, 12:59:09 поподне »
2. Именице СТРУМЫ, ПОЛМЫ, КОРЫ, СЬРХЫ, КАМЫ, ЕЛЫ. За примјер ћемо узети КАМЫ. Ове именице имају исте наставке као ДЬНЬ, али губе Н у именитељном падежу.

Једнина: именитељнии зватељни: КАМЫ, винитељни КАМЕНЬ, родитељни и мјестни KAMEНЕ, датељни КАМЕНИ, творитељни КАМЕНЬМЪ
Двојина: именитељни, винитељни и зватељни: КАМЕНИ, родитељни и мјестни: КАМЕНУ, датељни и творитељни КАМЕНЬМА
Множина: именитељни и зватељни: КАМЕНЕ, родитељни КАМЕНЪ, датељни КАМЕНЬМЪ, винитељни КАМЕНИ, творитељни КАМЕНЬМИ, мјестни КАМЕНЬХЪ

Напомена, у горњем тексту сам грешком мјестни падеж у множини именице ДЬНЬ забиљежио као ДЬНЬМЪ (што је датељни облик), а треба ДЬНЬХЪ.
« Последња измена: новембар 13, 2017, 01:00:58 поподне Одисеј »

Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 665
Одг: Прасловенска деклинација
« Одговор #10 послато: новембар 20, 2017, 11:12:29 поподне »
Сада обрађујемо В-основу, ради се о именицама женског рода које у именитељном падежу завршавају на –Ы. Све именице које завршавају на –Ы, осим оних пар горе поменутих именица мушког рода Н-деклинације, припадају овој основи и женског су рода. У нашем језику су оне углавном прешле у А-основу (СВЕКРВА, ЛОКВА, МРКВА, ТИКВА), рјеђе у И-основу (ЉУБАВ, КРВ). За примјер ћемо узети именицу ЛОКЫ.

Једнина: именитељни и зватељни (ЛОКЫ), родитељни и мјестни (ЛОКЪВЕ), датељни (ЛОКЪВИ), винитељни (ЛОКЪВЬ), творитељни (ЛОКЪВЬѬ).

Двојина: И, В и З (ЛОКЪВИ), Р и М (ЛОКЪВУ), Д и Т (ЛОКЪВЬМА)

Множина: И, В и З (ЛОКЪВИ), Д (ЛОКЪВЬМЪ), В (ЛОКЪВЪ), Т (ЛОКЪВЬМИ), М (ЛОКЪВЬХЪ)

Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 665
Одг: Прасловенска деклинација
« Одговор #11 послато: новембар 22, 2017, 07:48:26 поподне »
Сада идемо са Р-основом. Само двије именице припадају овој основи, а то су МАТИ и ДЪЋИ. Имају исте наставке као В-основе, само што се разликују у наставку у именитељном падежу. Наравно, обије именице су женског рода, јер мати и кћи могу бити само жене. :)

Једнина: И и З (МАТИ), Р и М (МАТЕРЕ), В (МАТЕРЬ), Д (МАТЕРИ), Т (МАТЕРЬѬ)
Двојина: И, В и З (МАТЕРИ), Р и М (МАТЕРУ), Д и Т (МАТЕРЬМА)
Множина:  И, В и З (МАТЕРИ), Д (МАТЕРЬМЪ), В (МАТЕРЪ), Т (МАТЕРЬМИ), М (МАТЕРЬХЪ)


Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 685
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Прасловенска деклинација
« Одговор #12 послато: новембар 23, 2017, 09:04:13 пре подне »
Одисеју, похвала за накану. Мним, да је предмет (тема) пребитан, али не могу неуочити беспоредачност (хаос) и нетачности овога прилога.
Морамо се постарати уредно и достојно представити устројство (систем) овако значајнога предмета (теме). Мним и да је удобнеје и прегледнеје
склонбе (деклинације) по врстам и редовом лепим посложењем уредити, те правилним правописом записати, у слике претворити, те подкључити их к беседишту (форуму).


Савети о том како називати падеже

Ваља настојати на словенским коренима, али не ваља слепо заимати све русско, јере има србски језик своје душесложење (механизам).
У русском језику приставак -телен, тельна, тельно, који има мисаону везу вршитеља радње, веома је плодотворан, док србски језик на истих местих употребљава -ан, -ован, -ит или -ућ, -ећ
значителен - значајан, внимателен - послушан, зрителен - видљив, влиятелен - утицајан, смерттелен - смртан, бдителен - бдећи, возбудителен - узбудљив, узбуђујућ.
С друге стране и србски може имети -тељан на крају придева, али оно има инаку мисаону везу (ассоциацију) од русскога приставка -телен. Само ако имамо неку реч вршитеља на -тељ, напр. родитељ, пријатељ, учитељ, пак оно што се веже за њих је родитељно, пријатељно, учитељно, мада је и то веома натегнуто и каже се чешће родитељски, учитељски, пријатељски. Приставак -тељ налази се у србском тек у црквенословенских заимицах, а наспрам њему домаћи плодовит наставак је -ац које се накачи на корен (писац, ломац, творац)  или на тзв. л-партицип крмил, хранил, знал (крмилац, хранилац, зналац), дужности или работе-ач (певач, копач, возач), занимања -ар (писар, тесар, стругар, владар, ратар, врачар), вршитељ неке непријатне радње-ица (убијица, издајица, улизица), -ја (судија, писмоноша)

Србски језик је довољно гибак (флексибилан) и плодовит (ресурсан), да би се могле изобрести речи пригодне (адекватне)и саморазумне.

Пошто је реч падеж мужкога рода, ваља одредити и да су називи падежа мужкога рода.
Вршитељ, дејатељ или нарицатељ је само nominativ, а остали су падежи они над којима се врши, дијa или који су наречени (Agans vs. Pacients; Subjekt vs Objekt).
Непосредни падежи су nominativ и akkuzativ. Номинатив је непосредни agens, а аккузатив непосредни paciens. Genitiv, Dativ, Instrumental, Locativ су посдредни pacienti.

номинатив - падеж који именује, назива или нариче (ко, што) - падеж именовник или називник или наричник или нарицатељ
аккузатив - падеж којега именују, називају или наричу (кога, што) - падеж нареченник
генетив - указује на онога којему припада или родствено с неким (кога, чега, чији) -  падеж родовник
датив - указује на предмет или особу којему је дато, а не који сам даје. Датељ је онај који сам даје, а дановник је неко којему је дато. Зато предлажем  дановник.
инстументал - указује на речено да служи некому оруђем. Зато оруђавник.
локатив - падееж који указује на место, местовни падеж или местовник.
вокатив - падеж којим се дозива, призива, кличе - дакле дозивник, кличник

дакле наричник, нареченник, родовник, дановник, оруђајник, местовник, дозивник.




« Последња измена: новембар 23, 2017, 09:06:03 пре подне сунце »

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4915
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Прасловенска деклинација
« Одговор #13 послато: новембар 25, 2017, 07:09:28 поподне »
Мало шале није наодмет:

« Последња измена: јун 25, 2018, 10:03:35 пре подне Селаковић »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 665
Одг: Прасловенска деклинација
« Одговор #14 послато: новембар 30, 2017, 02:27:13 поподне »
За крај, обрађујемо Н-основе средњег рода, С-основе средњег рода и НТ-основе средњег рода. Ове именице се у именитељном, зватељном и винитељном падежу једнине завршавају на -О, као и именице средњег рода О-основе, али се у осталим падежима на крају основе јавља, тј. обнавља сугласник који је гласовним промјенама кроз историју изгубљен у горе поменутим падежима (нпр. НЕБО је некад било НЕБОС, ВРИЈЕМЕ/ВРЕМЕ је било ВЕРТМЕН итд.)

И, З и В (ВЕРМѦ, НЕБО, ТЕЛѦ), Р (ВЕРМЕНЕ, НЕБЕСЕ, ТЕЛѦСЕ), Д и М (ВЕРМЕНИ, НЕБЕСИ, ТЕЛѦТИ), Т (ВЕРМЕНЬМЬ, НЕБЕСЬМЬ, ТЕЛѦТЬМЬ)
Двојина: И, З и В (ВЕРМЕНИ, НЕБЕСИ, ТЕЛѦТИ), Р и М (ВЕРМЕНУ, НЕБЕСУ, ТЕЛѦТУ), Д и Т (ВЕРМЕНЬМА, НЕБЕСЬМА, ТЕЛѦТЬМА)
Множина: И, З и В (ВЕРМЕНА, НЕБЕСА, ТЕЛѦТА), Р (ВЕРМЕНЪ, НЕБЕСЪ, ТЕЛѦТЪ), Д (ТЕЛѦТЬМЪ, НЕБЕСЬМЪ, ВЕРМЕНЬМЪ), Т (ТЕЛѦТЫ, НЕБЕСЫ, ВЕРМЕНЫ), М (ТЕЛѦТЬХЪ, НЕБЕСЬХЪ, ВЕРМЬХЪ)
« Последња измена: новембар 30, 2017, 02:30:20 поподне Одисеј »

Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 665
Одг: Прасловенска деклинација
« Одговор #15 послато: новембар 30, 2017, 02:32:49 поподне »
Овим завршавам тему, само још нешто морам напоменути. Када се К, Г или Х нађу пред Е или И, увијек дају Ч, Ж и Ш (прва палатализација је општесловенска промјена), па тако имамо ОЧЕСЕ умјесто *ОКЕСЕ, ЧЕЛОВѢЧЕ умјесто *ЧЕЛОВѢКЕ итд.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1831
  • I2-Z17855*
Одг: Прасловенска деклинација
« Одговор #16 послато: јун 25, 2018, 10:06:37 пре подне »
Неки ресурси за учење старо(црквено)словенског:

курс: https://www.memrise.com/course/1989894/linglot-old-church-slavonic/

неки текстови тј књиге: http://lexicity.com/resources/churchslavonic/texts/