Већина Срба говори изворно источно-херцеговачким дијалектом, а не косовско-ресавским или торлачким.
Тако је, а торлачки у правом смислу, тј. онај дијалект у којем постоји само номинатив и гдје се јављају одређени чланови (књигата, човекот) није ништа друго осим штокавско-бугарски хибрид настао интензивним додирима тих двију популација. И такви се говори јављају само уз границу. Природни дијалекатски континуум какав повезује словеначке и хрватске кајкавске говоре између српских и бугарских говора не постоји. Торлачки је хибрид настао интензивним додиром Срба и Бугара, а не природни прелаз.
Друго, појам "торлачки" су популаризовали (иако је и прије кориштен) управо хрватски лингвисти како би доказали двојезичност Срба. И не само то, него су у "торлачки" утрпали све говоре у којима постоји какав-такав бугарско-македонски утицај, као што су староштокавски говор Ниша, Лесковца и Врања. У тим говорима постоји источни утицај, али не толико јак да би нарушио њихову штокавску физиономију, с обзиром да ти говори чувају барем 2 падежа, немају чланове итд... "Прави" торлачки говор би био само говор тимочко-лужничке зоне.
Смешно је што то говори онај у чијој се породици до пре пар деценија говорио албански језик.
Жестоко се је он сукобљавао са људима који су му рекли истину у лице. Штовише, чим је видио да на тестирањима Клименте доминирају (а већина Санџаклија које ја познајем и које припадају јаким родовима потичу од тог фиса), одмах су почели искакати Кучи као што нама искаче Вучић из фрижидера. Он мисли да преко Куча обори проценат албанских хаплогрупа у источном Санџаку, чиме само прави још гору ствар, јер премда Кучи нису Малисори, њихов је удио у етногенези босанских муслимана скоро 0%. Свакако су више Малисори него Босанци, ако би морали бити класификовани у једну од поменутих група.
Иначе, логика бошњачких националиста је сљедећа - доласком Османлија, ислам само примају богумили (човјече, још увијек не знају да крстјани нису богумили), те сви муслимани потичу од њих. Ниједан Србин или Хрват не прима ислам, већ само богумили, који вјерују у једног Бога (дискутабилно), моле се пет пута и немају заређено свештенство (очајан покушај да теолошки приближе крстјанску јерес исламу).