Колико сам успио да видим, они полако излазе из концепта Санџачког пројекта и прелазе на општебошњачки пројекат, ту ће се ствари поприлично разводнити, па ће се у коначници вјероватно десити да укупан однос хаплогрупа буде приближан српском. Код Зукорлића је већ примјетна та теза: сви смо генетичка мјешавина. Чак и ако Срби буду даље инсистирали на албанској генетици санџачких муслимана или доминацији несловенских хаплогрупа међу истима, контраргумент ће бити, а шта је са Брђанима и Црногорцима и правиће се паралела изражене старобалканске генетике Брђана и Црногораца и Санџаклија наспрам претежно словенске генетике општих нација Срба и Бошњака. Бојим се да се ту нема шта приговорити. Чак је и та подјела на изразито албанске и изразито српске старобалканске родове прилично климава. Има рецимо старих српских R1b-BY611 родова, хоћемо ли и њих сматрати Албанцима како би Санџаклијама доказали да су Албанци? Мени није проблем да неко формира данашње нације као нову категорију, зато што тако налажу нове-старе околности. Проблем ми је кад неко почне да измишља и мијења историју да би је прилагадио садашњем тренутку. Приступ Зукорлића ми се у овом случају чини искрен, он прихвата процесе који су се десили у прошлости, али сматра да се нова бошњачка нација формира не на генетски идентичном поријеклу већ на другим факторима: вјери, културном обрасцу, заједничком историјском искуству. Бојим се да са оваквим приступом у Сарајеву неће имати прођу. Тамо и они који се сматрају врхунским бошњачким интелектуалцима пливају у митоманији.
Не може упориште идентитета данашњих муслимана у Босни и Рашкој области бити хришћанска средњовјековна Босна, кад су се они као културно-вјерска група, заметак нације, оформили тек у 17. и 18. вијеку, у периоду кад те хришћанске краљевине није било већ двјесто година. Упориште њиховог идентитета може бити само ислам и културни обрасци из њега проистекли, и заједнички проживљена историјска искуства као што су она из ратова у 19. и 20. вијеку.