Ако је то за поменутог Мацу тачно, слажем се. То су озбиљне ствари.
Што се тиче услова за канонизацију, свакако да у њих не улазе политички мотиви, као што и сам кажеш. Дакле, то што је Јоаникије био на том сабору не мора сметати, јер се ради о политици. Стварност је много шира од тога, светитељство се тиме не мери. Патриотска логика ту нема превише места, па чак ни етичка, а то потврђује и пракса Цркве, прилично дуга. Али то није за ову тему.
Немам намеру да оправдавам митрополита што је тамо седео нити да га окривљујем, јер не знам с којом је намером тамо био, да ли је морао или није морао, као ни то што је осудио сутрашњи устанак (мотиве могу претпоставити). Има ситуација да ће човек погрешити шта год да уради. У рату је нарочито увек тако.
А пекодапчевићевски критеријуми нису баш за широку примену, јер онда већину очас посла уписасмо у издајнике, док не останемо сами са својом праведношћу.