Аутор Тема: Травничка мисија војводе Хлапца Косовчића  (Прочитано 2360 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7978
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Травничка мисија војводе Хлапца Косовчића
« послато: јун 27, 2017, 10:25:59 поподне »
Покрећем тему за размишљање, а у вези предања Дробњака-Новљана о пореклу из Босне, односно из околине Травника.

Мада нам много тога недостаје да бисмо било какву хипотезу скројили, опет мислим да је боље отворити неку дискусију, него у старту одустати од размишљања на ту тему.

Под неком реалном претпоставком да су Дробњаци-Новљани порекла норманског, те да су на Балкан дошли вероватно током 11. века, поставља се питање откуда у околини Травника, и када су оданде могли доћи тако скупно у Дробњак?

Лубурић у свом делу износи претпоставку да су Новљани у околину Травника дошли у време сеобе Словена, а да су се из околине Травника преселили у Дробњак током 8. века, али за све те претпоставке Лубурић не износи никакве аргументе и не даје било каква објашњења.

Овде стоји отвореним и питање да ли су и ко су били остали Дробњаци у односу на Новљане?

Предање каже да је Новљане из Босне довео војвода Хлапац Косовчић, али и да их је тај исти Хлапац Косовчић довео и у Босну.

Сачувано име и презиме даје простора могућности да се у неком даљем периоду можда одгонетне и само време сеобе, под претпоставком да је Хлапац Косовчић заиста постојао и предводио ту сеобу, а самим тим што је остало сачувано име и презиме једне личности, чије се презиме сачувало до данас, као и сродство тог рода са осталим Новљанима, милим да има основа размишљати у правцу идентификације војводе и утврђивања времена његовог живљења.

Што се тиче самог Травника, тај град се у изворима први пут помиње 1464. године, дакле у време пада Босне под Турке, када га Турци освајају и након чега дограђују градску тврђаву. Претпоставке су да је старији део Тврђаве обнављан и у време краља Твртка, те краља Стефана Дабише, а претпоставља се да је у Травнику боравио и тепчија Батало Шантића (+1404), чија је породица у околини имала своје поседе.

Оно што би тај простор могао представљати у Бодиновој држави 11. века, јесте граница према Хрватској, односно од 1097. године према Краљевини Угарској.

Ако су Новљани и били у каквој мисији у Травнику, они су одатле могли већ почетком 12. века бити повучени, и трајно насељени на простор Дробњака. Тада је отприлике могао живети и поменути Хлапац Косовчић, који је поред осталог, одговоран и за смрт сина кричког војводе Калоке, што је морало бити у време првих додира - да кажемо Дробњака и Крича.

До првог помена самог имена Дробњак, протећи ће бар још век и по, али можда такав период и одговара формирању заједнице, која би могла убрзо затим постати основом будућег племена Дробњака.

Оно што би ишло у прилог чињеници да Новљани нису дуже остали у Травнику, јесте чињеница да бар за сада немамо неку видљиву лепезу новљанског хаплотипа, коме би корен био у околини Травника, наравно, искључујући оне сродне хаплотипове који су исувише удаљени од новљанских, да бисмо говорили и о неком ранијем времену од 11/12. века.

У ранија имена која се везују за Новљане, убрајају се још и Страхиња и Орлибан, отац и син, за које се временски подаци не поклапају (бар не из наше данашње визуре), јер се за Орлибана каже да је живео у време градње манастира Мораче (1252), а да је Страхиња био учесник ратова које је водио цар Душан (осим ако неко није доцније спојио ликове овог Страхиње и епског Страхињића бана, који је могао живети некада у то време, ако не и мало касније).

Да не идем даље у ширину, поновићу још једном основна питања ове теме, а то су: историчност војводе Хлапца Косовчића, време његовог живота, улога Травника или његове околине у 11/12. века, повратак из мисије и насељење у Дробњак?

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1139
  • I1 P109
Одг: Травничка мисија војводе Хлапца Косовчића
« Одговор #1 послато: јун 27, 2017, 11:31:43 поподне »
Гледам тему и не знам шта да ти одговорим, а писао бих. Питање је комплексно и тешко. Ми никаквих историјских извора немамо о Новљанима, нити о Травнику у том периоду. За Новљане смо већ апсолвирали, они се под тим именом јављају тек код Андрије Лубурића. Код Светозара Томића се јавља група породица, коју он не назива Новљанима али у суштини то је то. Е, сад, не слажу се подаци код њих двојице о времену доласку Новљана на простор данашњег Дробњака. Моје је мишљење да Лубурић досељавање смешта сувише рано а Томић сувише касно. Обојица тврде да су дошли из Босне/Травника у Рудине, па онда на простор који данас сматрамо Дробњаком, а тада се звао жупа Комарница. Генетика је за сада потврдила да сви тестирани Новљани имају заједничког претка који је вероватно живео у 11. веку и да је предање о заједничком пореклу свих Новљана истинито.
Што се тиче (Х)Лапца Косовчића, ја бих веровао у предање, не зато што је то један од основних елемената предања који је држао моје племе на окупу, већ зато што се један део предања показао истинитим, па био и овај могао бити. Можда се он није баш звао Хлапац, нити се можда презивао Косовчић али верујем да је био историјска личност и ако немам никакав историјски извор који би то потврдио. Племе/влашка дружина/катун, шта год да су били Новљани у периоду насељавања под Дурмитор, свакако је имало свог вођу. Тај вођа је вероватно и водио сукоб са староседеоцима који су држали најбољу испашу на Сињајевини и Језерима. Атрибути тог вође придодати су Хлапцу Косовчићу а можда је то баш и био човек са тим именом и презименом, ми то не знамо. Што се мене тиче ја не бих у потпуности одбацио теорију досељавања из правца Босне, јер можда је Босна била само успутна станица. Ми немамо ниједан доказа да је хаплогрупа I1 P109 дошла баш са Норманима. То је само једна теза коју не бих одбацио. Колико сам схватио у одређеној мери се I1 P109 може везати и за Лангобарде који су такође населили простор преко мора, раније него Нормани а и у својој сеоби прошли су кроз наше крајеве.
Све у свему, много сам написао, а ништа нисам рекао, значи могу да будем политичар  :D
« Последња измена: јун 27, 2017, 11:36:34 поподне Дробњак »
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

симо

  • Гост
Одг: Травничка мисија војводе Хлапца Косовчића
« Одговор #2 послато: јун 27, 2017, 11:41:34 поподне »
Гледам тему и не знам шта да ти одговорим, а писао бих. Питање је комплексно и тешко. Ми никаквих историјских извора немамо о Новљанима, нити о Травнику у том периоду. За Новљане смо већ апсолвирали, они се под тим именом јављају тек код Андрије Лубурића. Код Светозара Томића се јавља група породица, коју он не назива Новљанима али у суштини то је то. Е, сад, не слажу се подаци код њих двојице о времену доласку Новљана на простор данашњег Дробњака. Моје је мишљење да Лубурић досељавање смешта сувише рано а Томић сувише касно. Обојица тврде да су дошли из Босне/Травника у Рудине, па онда на простор који данас сматрамо Дробњаком, а тада се звао жупа Комарница. Генетика је за сада потврдила да сви тестирани Новљани имају заједничког претка који је вероватно живео у 11. веку и да је предање о заједничком пореклу свих Новљана истинито.
Што се тиче (Х)Лапца Косовчића, ја бих веровао у предање, не зато што је то један од основних елемената предања који је држао моје племе на окупу, већ зато што се један део предања показао истинитим, па био и овај могао бити. Можда се он није баш звао Хлапац, нити се можда презивао Косовчић али верујем да је био историјска личност и ако немам никакав историјски извор који би то потврдио. Племе/влашка дружина/катун, шта год да су били Новљани у периоду насељавања под Дурмитор, свакако је имало свог вођу. Тај вођа је вероватно и водио сукоб са староседеоцима који су држали најбољу испашу на Сињајевини и Језерима. Атрибути тог вође придодати су Хлапцу Косовчићу а можда је то баш и био човек са тим именом и презименом, ми то не знамо. Што се мене тиче ја не бих у потпуности одбацио теорију досељавања из правца Босне, јер можда је Босна била само успутна станица. Ми немамо ниједан доказа да је хаплогрупа I1 P109 дошла баш са Норманима. То је само једна теза коју не бих одбацио. Колико сам схватио у одређеној мери се I1 P109 може везати и за Лангобарде који су такође населили простор преко мора, раније него Нормани а и у својој сеоби прошли су кроз наше крајеве.
Све у свему, много сам написао, а ништа нисам рекао, значи могу да будем политичар  :D

Што се тиче имена Новљана, скоро ми је један сарадник рекао да је анализирао добар дио необјављених турских пописа из 16. вијека и да је анализирајући те пописе закључио да  су постојале двије групе влаха Дробњака и да је једна боравила на подручју Рудина. Спомињао је, колико се сјећам и позиционираност истих уз неку путну комуникацију. С обзиром да су Рудине улазиле у састав Новске казе, његова је претпоставка да су остали Дробњаци ову групу Дробњака у Рудинама звали једноставно Новљанима. Ово је у једну руку у складу са дробњачким предањима о боравку једне групе дробњачких родова у Рудинама, а објашњење ми дјелује смислено.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1139
  • I1 P109
Одг: Травничка мисија војводе Хлапца Косовчића
« Одговор #3 послато: јун 27, 2017, 11:53:12 поподне »
Што се тиче имена Новљана, скоро ми је један сарадник рекао да је анализирао добар дио необјављених турских пописа из 16. вијека и да је анализирајући те пописе закључио да  су постојале двије групе влаха Дробњака и да је једна боравила на подручју Рудина. Спомињао је, колико се сјећам и позиционираност истих уз неку путну комуникацију. С обзиром да су Рудине улазиле у састав Новске казе, његова је претпоставка да су остали Дробњаци ову групу Дробњака у Рудинама звали једноставно Новљанима. Ово је у једну руку у складу са дробњачким предањима о боравку једне групе дробњачких родова у Рудинама, а објашњење ми дјелује смислено.
Ово нисам знао али као што кажеш делује смислено. Који би били ти други Дробњаци који се нису сматрали Новљанима? Да ли су то неки староседеоци или су истог порекла а делили су се само по месту становања? Ово што си горе написао о турским пописима из 16. века више иде у прилог Томићевој теорији о времену досељавања а и поклапа се са подацима у родословима дробњачких/новљанских братстава.
« Последња измена: јун 27, 2017, 11:55:09 поподне Дробњак »
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

симо

  • Гост
Одг: Травничка мисија војводе Хлапца Косовчића
« Одговор #4 послато: јун 28, 2017, 12:00:20 пре подне »
Ово нисам знао али као што кажеш делује смислено. Који би били ти други Дробњаци који се нису сматрали Новљанима? Да ли су то неки староседеоци или су истог порекла а делили су се само по месту становања? Ово што си горе написао о турским пописима из 16. века више иде у прилог Томићевој теорији о времену досељавања а и поклапа се са подацима у родословима дробњачких/новљанских братстава.

Па колико сам схватио ради се о истим Дробњацима, али настањеним на различитим локацијама. Не треба заборавити да су Дробњаци доста рано кренули да се растурају по разним мјестима, ту је и самоборско-гатачка грана.

Рецимо, братство Милешевића-Мандића се не сматра новљанским, већ стариначким у Дробњаку, а тестирано је као I1-P109. Резултати за гатачку грану су показали исте резултате. Све то иде у прилог истородности групе, али смјештеној на различитим локацијама.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1139
  • I1 P109
Одг: Травничка мисија војводе Хлапца Косовчића
« Одговор #5 послато: јун 28, 2017, 12:09:42 пре подне »
Па колико сам схватио ради се о истим Дробњацима, али настањеним на различитим локацијама. Не треба заборавити да су Дробњаци доста рано кренули да се растурају по разним мјестима, ту је и самоборско-гатачка грана.
Ово хтедох да напишем малочас али пропустих, умор ради своје. За Косовчиће имамо опречне податке. Једни веле да су дошли из Рудина у 16. веку, а једни да су из Пошћења ишли на Косово. Ово друго је можда вероватније. А можда је сеоба текла и овако: Босна или неки друга област (Зета, јужна Италија...) - Дробњак -Рудине -Дробњак (Пошћење).
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7978
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Травничка мисија војводе Хлапца Косовчића
« Одговор #6 послато: јун 28, 2017, 12:33:57 пре подне »
Разумем ја да је идеја за дискусију чардак ни на небу ни на земљи, али вуче ме већ другу вече да томе пишем, па дадох себи слободу да отворим тему.

Наравно, слажем се са свим написаним, с тим да Томићево смештање догађаја просипања дроба Реџеп-паши у 16. век, битно каска за самим првим поменом овог антропонима, а коју предање везује управо за такву једну причу.

Чак је можда заиста тако и било, да је Реџеп-паша ту страдао, али у овом контексту мислим да није ни први ни последњи, који је дроб оставио под неком главицом у Дробњаку.

Помен Босне и Травника у овом контексту, ако је вероватни предању, био је апсолутно успутна станица. Ако предање каже да је Хлапац довео Новљане у Травник, и да их је он одатле и одвео, дакле то је био неки кратак боравак, али који је остао упамћен, и на њега се често позивало, али до Лубурића је остало сачувано, да је Хлапац довео и одвео Новљане у и из Травника.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1139
  • I1 P109
Одг: Травничка мисија војводе Хлапца Косовчића
« Одговор #7 послато: јун 28, 2017, 01:14:45 пре подне »
Усмена предања су проблематична категорија, а нарочито када се односе на тако даван временски период. Средњи век и већи део Новог века има, може се рећи две историје. Покушаћу да ово објасним једноставно и повежем са овом причом. Наши преци из средњег века, били су у 99,99% случајева неписмени пољопривредници и сточари. Њихова историја је сасвим другачија од учене историје средњег века, коју ми до данас имамо сачувану, па тако можемо да читамо житија, Геста разних европских народа и сл. Они су у својим причама из којих су настале епске песме, причали о јунацима, краљевима и ратницима из давнине. Њихова прошлост је усмена и без хронологије за разлику од званичне, учене историографије тог периода која у себи спаја највише класичну и хришћанску традицију. Њихова историја није праволинијска попут званичне, него је циклична. Време не тече ка једном циљу, што је у хришћанској средњовековној Европи био други долазак Христов, већ је време циклично - свет се рађа и нестаје изнова сваке године. Тако се и предања и понављају и поклапају. Видесмо на примеру Дробњака, који ми овде разматрамо, да се нигде у предању не помиње година или век сеобе, чак ни владавина актуелног владара, што би можда било у складу са колективним народним сећањем. Ми имао податак да су Новљани дошли, када не зна се. Исто тако имамо и име Хлапца Косовчића за кога се не зна када их је довео и да ли је то заиста био он или је само на легенду о њему залепљена нека много старија легенда. Што се тиче Травника, који је Амико поменуо и то може бити касније прилепљено предању. Откуд баш Травник, може се објаснити тиме што је од 17. века, када крећу устанци међу херцеговачким и брдским племенима, Травник био седиште везира, па су племенске вође - војводе и кнезови ишли у Травник по берат, а богами многи су тамо завршили са главом на пању. Дробњачки прваци су ишли у Босну у Травник по берат, па се можда Травник уклопио у старо предање о доласку из Босне, а Травник као значајно место у Босни, је додат на предање да би оно добило на тежини или је тај град био најјача асоцијација на Босну. Ово не би био први случај у прошлости а нарочито када су народна предања у питању и таквих случајева има у раним историјама германских народа где су епитети савремених краљева и њихова дела и личности прилепљивани на старе полу-легендарне владаре. Помињем историје германских народа, не зато што, како неки овде на форуму тврде, волимо да потенцирамо германско порекло одређених делова српске нације, него због тога што су те германске историје, које су писане у раном средњем веку, најближе народним предањима и полу-легендарним историјама које су се у народу живеле до модерног доба. Хоћу да кажем, да без званичних историјских извора не можемо ништа да тврдимо. Можемо само да развијамо тезу и пробамо да дођемо до неке теорије која би могла бити најближа истини. Тема је занимљива и изискује доста велико познавање националне средњовековне историје али и упућеност у предање, наравно уз помоћ драгих нам Лубурића и Томића.
« Последња измена: јун 28, 2017, 01:17:57 пре подне Дробњак »
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7978
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Травничка мисија војводе Хлапца Косовчића
« Одговор #8 послато: јун 28, 2017, 01:55:39 поподне »
Покушајмо приступити проблему из другог угла.

Шта кажу извори, када се у историјским документима први пут појављује презиме Косовчић?

По предању, доста материјала имамо у 14. веку, Страхињино војевање са царем Душаном, Ђурјаново учешће у Косовској бици, удаја Грлице удовице Мусића Стевана за Јовицу-Јока Косовчића, претка Омакаловића итд.

А када усмени родослов ставимо на проверу, бар по генерацијама гледано, показује се да су неки од актера, заиста могли живети у време 14. века.

Далеко од њих сигурно није био ни војвода Хлапац Косовчић.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8527
  • I2a S17250 A1328
Одг: Травничка мисија војводе Хлапца Косовчића
« Одговор #9 послато: јун 28, 2017, 02:24:08 поподне »
Што рече Марио - читам све ово синоћ написано и не знам шта бих рекао, а да није већ написано и на овој и другим темама о Дробњачком племену.

Опаске о предањима које Марио наводи су на месту, а писане историјске грађе има недовољно. Кад буду објављени пописни дефтери које Симо помиње, можда буде нешто јасније, ако буде могуће повезати неко од пописаних имена са именима из предања.
Генетика ту може да учини много на разјашњавању, као што у случају Дробњака већ поприлично и јесте, нарочито потврђујући везу самоборских Дробњака са матичним племеном, што је и те како значајно за праћење праваца расељавања Дробњака.

Дробњаке према изворима налазимо у области Рудина и другим крајевима северно од Боке већ у 13. веку (од 1285. надаље). Мислим да је ту било главно дробњачко упориште и да из њега следе излети према Гацку, према Оногошту, према Комарници и источној Босни, па зашто не и према Травнику. Ти излети у катуништа или поносничке туре, временом завршавају стварањем трајних настамби.

За Хлапца Косовчића не постоје никакви историјски трагови, али код свих предања морамо имати у виду да за сваког њиховог јунака постоји неки аутентични човек чије је житије уткано у предање. Можда се није звао баш Хлапац (премда и тог имена има по изворима тог времена, као и сличног имена Хлапен), можда је и Косовчић исконструисано презиме, али досељење у Комарницу, окршај с Кричима око планине, и други упечатљиви детаљи, вероватно нису тек плод маште ни магновење између митологије и стварности, већ народски испричани догађаји из повести.

У том контексту треба можда гледати и "травничку мисију". Ако су могли учествовати у Косовској бици, Дробњаци су могли бити ангажовани и као ратничка дружина у борбама између босанских владара и Турака средином 15. века (а и у турском дефтеру из 1477. године налазимо их као "војнике").

Враћамо се на почетни ниво: предање говори о петорици браће (или пет родова) који су из Рудина прешли у Комарницу. Лубурић пише о времену досељења Словена на Балкан, Томић о средини 15. века. Пада ми на памет могући сценарио:

Ако имамо више група истородних Дробњака на више места (што указује да су дуго присутни на Балкану и можда потврђује досељење у 11. веку), под претпоставком да им је област Боке и северно од залива матица, један крак се населио у Босни (у коју тада спада и Гацко - Самобор) и расељавао и другде, можда и у Травник (а можда су и Амикови преци овако стигли на север Босне?), можда су тамо били посадници. Након пада Босне под турску власт средином 15. века, неки од њих се враћају у матицу, јер знају одакле су дошли они или њихови преци. Враћа их се мањи број, они који су преживели ратна дејства (петорица браће / сродника са породицама и пратњом). У Рудинама вероватно затичу неке своје сроднике, а даље се склањајући од турских освајања, након пада Моштанице и Оногошта, селе се у Комарницу, опет код својих племеника (успут покупивши и још неке иноплеменике, нпр. Тепчане).

Они су Новљани, и ту би се могла уклопити прича о досељењу из Босне. Они Дробњаци који су већ били у Комарници су старији родови, које Лубурић не сврстава у Новљане, а генетика данас и међу њима налази Р109.

Осврнувши се на почетак свих ових тестирања и анализа резултата, - ко би тада помислио да ће бити оволико непознаница о Дробњацима...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8527
  • I2a S17250 A1328
Одг: Травничка мисија војводе Хлапца Косовчића
« Одговор #10 послато: јун 28, 2017, 02:37:17 поподне »
Ђурјаново учешће у Косовској бици

Ако узмемо да је Никола син Ђуренов, тако уписан као старешина свог џемата 1477. године, син Ђурјана Косовчића, Ђурјан би могао бити учесник Косовске битке, "на мишиће" (да је тада био прилично млад, а да је Никола при попису био много стар).

А можда је овај Ђурен из дефтера син или унук Ђурјановог брата Јока: један Јоков син носио је стричево име, а један унук је био Ђурица. Уколико за Ђурена из дефтера узмемо да је један од ове двојице, онда се учешће њиховог стрица или деда стрица Ђурјана Косовчића у Косовској бици временски сасвим добро уклапа. 
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8527
  • I2a S17250 A1328
Одг: Травничка мисија војводе Хлапца Косовчића
« Одговор #11 послато: јун 28, 2017, 02:39:07 поподне »
Заборавих само да напишем шта је у овом последњем проблем: што, према предању Косовчића, у родослову не постоји ни један Никола у то доба.
« Последња измена: јун 29, 2017, 09:10:52 пре подне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9769
Одг: Травничка мисија војводе Хлапца Косовчића
« Одговор #12 послато: јун 28, 2017, 03:25:37 поподне »
Ако су Новљани и били у каквој мисији у Травнику, они су одатле могли већ почетком 12. века бити повучени, и трајно насељени на простор Дробњака. Тада је отприлике могао живети и поменути Хлапац Косовчић, који је поред осталог, одговоран и за смрт сина кричког војводе Калоке, што је морало бити у време првих додира - да кажемо Дробњака и Крича.

У 12., или 13. веку, ако је судити по предањима и неким изворима. Кричак се као област помиње већ 1260. године, што може значити да су Кричи пре тога протерани са Језера. Први помен Дробњака пада пред крај 13. века (Братиња Дробњак, 1285. год.), па делује да је до окршаја са Кричима и настанка имена (по дробу?) дошло почетком 13. века.

Ван мреже Кос

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 50
Одг: Травничка мисија војводе Хлапца Косовчића
« Одговор #13 послато: јул 31, 2017, 09:59:19 поподне »
Заборавих само да напишем шта је у овом последњем проблем: што, према предању Косовчића, у родослову не постоји ни један Никола у то доба.


спомиње се Никола, и то као први Старовић , кога су по легенди звали ,,Стари,, , то би излазило по легенди почетак 16 века, ако не и крај 15.

Такође спомиње се да је поред Јока и Ђурјана био и још један брат који се одселио негде у Босну из незнаних разлога и гле чуда у данашњој околини , највише Зенице, постоје муслимани КОСОВЧИЋИ, пун их је фејсбук ...тако да ето засад финих ствари ..што се тиче данашњег презимена Косовчић, а можда и ономад..

Александар Лома, пише да је Косовчић старија верзија од Косанчић, на основу његових језичких исраживања..што иде у прилог развијању и ширењу косовског ,,мита,, ...у пар грбовника , потврдићее Амикус , грб истих је поред или близу Обилићевог.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1196
Одг: Травничка мисија војводе Хлапца Косовчића
« Одговор #14 послато: октобар 02, 2019, 06:22:35 поподне »
Хлапац Косовчић је можда - Хлап, брат Остоје (једна од четири гране првих Косача). Није за искључити, да зу презимена

-Косовчић
-Косорић (по Лубурићу: прастаро презиме, које су донели из земље непознатог имена)
-Косача &
-Cozarich de Rudine

из етнонима Хазара изведено.  Можда I1- P109 >FGC22045 и N2-P189.2>Y7310  и I2 -Y4882>A1328 -( и друге?), треба посматрати као потомке учесника хетерогеног мађарског похода из 1160. против Србије?


СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ