@Синиша
Данас ћу се махом ограничити на Клосовљеву и Томецолијеву студију (1) за коју си ми ти сам послао линк (као што је јуче био случај са оним чланком из Википедије. Као и, наравно, на нека претходна знања. Морамо се споразумјети хоћемо ли или нећемо да се позивамо на Википедију, јер ово што сам унио о прото-Келтима и Халштату је из истог извора. Или, ако се наводи, онда мораш знати је ли тачно или није. Као што си се три потрудио да провјериш у оба примјера и као што изгледа тачно, барем у случају Кљосова и Томецолија, јер ово друго нијесам провјеравао, али немам разлога да не вјерујем. Но, чак и ако је мјешавина у питању, не значи да су сви истог "културног" идентитета, укључујући лингвистички. У Шпанији, сјећаш се, имамо у оној пећини Е и Г, што значи да су се они некако споразумијевали, а видјећемо и (највјероватније) на ком језику...
@Κυριος
Не можемо, нажалост, сви бити експерти у свему, 21. је вијек. Али, само да употријебим мало лингвистичког апарата који су почели да развијају још Грци на које се толико позивате, што ми је лично веома драго. У лингвистици, што је такође општеприхваћено, постоји дисциплина која се зове семиологија - наука о знаковима. Према тој науци, угрубо, сваки знак се састоји од означитеља, означеног и референта. Означитељ је, узмимо, акустичка слика ријечи (у мозгу) или једна од ових низа графема - ријечи. Означено је појам са којим је означитељ повезан. А референт је оно на шта појам реферира - у стварности или у машти...
Ако се ја сматрам "нашим" и говорим "нашки" можеш ти колико хоћеш мене означавати као "варвара" тј. муцавца или "нијемца" који говори одговарајуће названим језиком када је мени мој језик најљепши и када ја себе зовем тако како се зовем (ово сам на некин начин покушао да објасним једном Мило-параноику са овог сајта, који, међутим, заслужује и неке опипљивије аргументе). Дакле, означитељ је оно што се зове - арбитраран, што показује чињеница да мрмак у једном дијелу српског народа значи "водењак" или "пуноглавац" а у другом "ровац", све различита бића, или да се пас у руском зове собака а у латинском канис. Чињенице да се неки народ први пут спомиње, тј. означава у литератури неког другог народа не значи да тај народ од тог тренутка почиње да постоји нити да се зове тако како је тај писац чуо да се зове, ма шта о томе говорио било који светац ове или оне дисциплине, у нас или другдје. Ако ти је име Младен то у Канади звучи, и англофонима и франкофонима, као Аладин а, од 2001. богами, и као Бин Ладен. Мислим да је ово довољно просто за схватити као извор конфузије, онда и сада.
А ево сада и Кљосова и Томецолија (2013):
In the new paradigm, three important groups of players have been identified: —R1a haplogroup bearers, conditionally identified as Aryans. They arose around 20,000 years before the present (ybp) in central Asia and the Altai Mountains; after their migration along the southern route, they arrived in Europe between 10,000 - 9000 ybp, bringing proto-Indo European (PIE) and Indo European (IE) languages. (стр. 101)
Дакле, у овом раздобљу, до 4800., не само ПИЕ него и ИЕ језике, што ће Кљосов послије поновити, у једном од аргумената против валидности палеолитске теорије континуитета:
—The notion that a few millennia in the Neolithic and a limited number of migrations to the Balkans and central Europe from Anatolia were not sufficient for the development and dif- ferentiation of the IE languages in Europe is questionable. In fact, IE speakers (R1a) were in Europe from about 10,000 to about 4500 ybp. Thus, it cannot be assumed that there was a too short time for “development” and “differentiation” of IE lan- guages. (стр. 108)
И онда, какав се закључак може из овога закључити? Када се диференцира, језик се диференцира у дијалекте и, ако се није развио из неког другог дијалекта па је под-дијалекат, тај дијалекат има потенцијал да се развије у посебан језик. Нема доказа да се келтски дијалекат развио из словенског или било ког другог. Можете их звати и прото-словенски и прото-келтски, у којем хоћете тренутку, јер се језик стално развија. Чак и у правцу одумирања, као келтски језици, наравно. Према томе, келтски етникум се почео развијати још прије десетак хиљада година и сасвим сигурно није почео да постоји онда када га је Грк у питању "спазио".
In 4800 ybp they migrated eastward from Europe to the Russian Plane and then to India. About 3000 - 2500 ybp they mi- grated with their IE languages from the Russian Plain back to central, western, and southern Europe, laying the genetic groundwork for peoples later called Celts, Germans, Italics, Greeks, Illyrians, and Balto-Slavs. (стр. 101)
"Касније звани", опет, не значи да они нијесу постојали, сваки понаособ, као етникум - напротив. А што се "генетичких основа" тиче, јасно је на шта Кљосов мисли, јер и сам каже да Русе (до 63%), као и остале Словене, карактерише Р1а.
Према томе, ако смо Кљосов и ја у праву, свако у својему, нити вам је хронологија добра нити терминологија, што је тренутно замјерка упућена мени. Наставак слиједи.
(1) Klyosov, Anatole А. and Tomezzoli, Giancarlo T. DNA Genealogy and Linguistics. Ancient Europe. Advances in Anthropology 2013. Vol.3, No.2, 101-111 Published Online May 2013 in SciRes (
http://www.scirp.org/journal/aa)