Аутор Тема: Ресава  (Прочитано 991 пута)

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1106
  • I1 P109
Ресава
« послато: јун 23, 2017, 06:52:16 поподне »
Јуче је било приче на форуму како се углавном пишу, коментаришу и отварају теме везане за порекло нашег народа из динарских крајева, док су остали запостављени. То донекле и може бити истина али само зато што на форуму има више учесника који су динарци, него оних који то нису. Чини се да динарци више пажње обраћају на порекло и корене од других Срба. То може бити зато што су у динарским крајевима, пре свега оних који су племенски устројени, породична, племенска и братственичка традиција изузетно важни и имали су изузетан значај за очување јединства. Стога се реших да отворим тему везану за Ресаву, крај који познајем мада ипак недовољно. И сам једним добрим делом имам порекло из Ресаве. У следећим постовима писаћу мало о Ресави и њеном становништву, мало из главе, а много више уз помоћ монографије Станоја Мијатовића "Ресава". Волео бих да се укључе и остали форумаши који знају нешто о овом крају, била то историја или нешто о пореклу становништва. Најбоље би било да се неки Ресавац укључи у расправу.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1106
  • I1 P109
Одг: Ресава
« Одговор #1 послато: јун 23, 2017, 06:56:42 поподне »
Ресава или Ресавски крај је област у Централној Србији, источно од Велике Мораве. Област Ресаве обухвата данашње општине Деспотовац и Свилајнац и део општине Јагодина, као и два села општине Ћуприја. Део је Поморавског округа. Праву Ресаву чине села у долини истоимене реке, која је највећа десна притока Велике Мораве. Име Ресава се у прошлости проширило и на насеља која немају непосредни географски контакт са реком Ресавом али и на планински крај Јужног Кучаја и Бељанице. Ресава се дели на Горњу и Доњу Ресаву. Угрубо речено Горња Ресава би била општина Деспотовац, а Доња територија општине Свилајнац. Села која се налазе у на десној страни Велике Мораве, у општинима Јагодина и Ћуприја, неки убрајају у Горњу Ресаву а неки у Ћупријско Поморавље. Станоје Мијатовић, који је писао о Ресави и њеном становништву ова села убраја у Ресаву. Ресава је данас најпознатија по природним лепотама и манастиру Манасији крај Деспотовца.
Насеља и становништво Ресаве обрадио је поменути Станоје Мијатовић у својој монографији „Ресава“. Мијатовић је Ресаву обилазио и записивао податке у два наврата; 1907. и 1926. Године. Обрадио је 58 ресавских насеља, укључујући ту и вароши Свилајнац и Деспотовац. Ресавска насеља која Мијатовић није обрадио су варошица Ресавица и Равна Река, оба су била рударска насеља. Становништво Ресаве је српско (већина) и влашко (мањина). Сем Срба и Влаха у Ресави има и Рома, нарочито у селу Велики Поповић и Хрвата и Словенаца у насељима Равна Река и Ресавица, мада се већина њих временом асимиловала у Србе. По подацима из предходног пописа 95,78 % становништва општине Деспотовац чине Срби, док Власи чине 1,67% становништва. Што се тиче општине Свилајнац, по подацима са последњег пописа Власи чине мало више од 1%. Становништво говори косовско-ресавским дијалектом. У Горњој Ресави се још понегде чују фрагменти ијекавице и акцентовање типично за новоштокавске говоре, које је донело становништво некада давно насељено из динарских крајева.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1106
  • I1 P109
Одг: Ресава
« Одговор #2 послато: јун 23, 2017, 07:02:35 поподне »
Станоје Мијатовић је на простору Ресаве побројао 615 родова. По месту порекла Мијатовић је родове овако поделио:

Порекло                                                број родова

Старинци                                                                 101
из Тимочке Крајине                                                  104
Непознато порекло                                                   80
са Косова                                                                 68
из Јужне Србије                                                        12
из Македоније                                                           4
из Херцеговине                                                          1
из Црне Горе                                                              3
из Ердеља                                                                 18
из Хрватске                                                               1
из Срема                                                                   2
из Баната                                                                  1
из Мађарске                                                              4
из Албаније                                                               1
од Видина                                                                  5
из ћупријског округа                                                 83
из околине Параћина                                                 4
из јагодинског округа                                                 7
из смедервског округа                                                9
од Пожаревца и Хомоља                                            42
из околине Ниша                                                        5
из околине Врања и Лесковца                                    25
из крајинског округа                                                   2
из пиротског округа                                                    4
од Крушевца                                                               2
са Копаоника и из Ерских крајева                               5
из околине Алексинца                                                15
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1106
  • I1 P109
Одг: Ресава
« Одговор #3 послато: јун 23, 2017, 07:07:17 поподне »
Становништва из Тимочке Крајине, по Мијатовићевим подацима има највише, тј. највећи број родова. Мијатовић каже да их има по читавој Ресави али да су гушће концентрисани у Доњој Ресави. Чисто тимочко насеље је село Дубље, чији становници не говоре косовско-ресавским дијалектом, него архаичним дијалектом који су донели из села Велики Извор код Зајечара. Други Ресавци их зову Бугарима. Међу ових 80 родова за које се не зна место порекла Мијатовић држи да су то углавном Ере-Старовласи, а у мањем броју Пироћанци. Ере су досељене пре устанака, били су сточари и кириџије, док су Пироћанци дошли након устанка када је Ресава ушла у састав Кнежевине Србије, и углавном су били дунђери и занатлије. За становништво села Сладаје, Пањевца и Липовице, Мијатовић каже да у говору користе фрагменте ијекавице па их сматра за давнашње досељенике из Старог Влаха. За родове досељене из Ердеља, Пожаревца и Хомоља, њих укупно 60, Мијатовић каже да су Румуни и да говоре румунски, тј. влашки. Што се староседелаца тиче Мијатовић овај податак узима са резервом и сматра да су то неке старије сеобе које се не памте, па се потомци тих старијих досељеника сматрају староседоцима. За већински стариначка насеља се сматрају Глоговац (општина Јагодина), Дражмировац (општина Јагодина) и Стењевац (општина Деспотовац).
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1106
  • I1 P109
Одг: Ресава
« Одговор #4 послато: јун 23, 2017, 07:20:04 поподне »
Што се тиче порекла становништва два насеља која Мијатовић није обрадио у својој "Ресави", вароши Ресавице и Равне Реке, могу рећи следеће. Становништво ова два места потиче са разних страна прве Југославије. Разлог томе је јер су Ресавица и Равна Река биле рударска насеља. Равна Река је прво насељена влашким становништвом села Жидље, које је ту имало своја имања. Када је отворен рудник у Равну Реку се досељавају рудари са простора целе Краљевине Југославије. Међу њима је било највише Словенаца и Хрвата, потом Срба из Босне и Далмације, Немаца, Чеха, Руса и Албанаца. И данас се у Равној Реци чују презимена која су донели рудари пре скоро 100 година. Слично је и са Ресавицом. Она је насеље варошког типа и насељена је рударима из читаве Југославије. У Ресавицу се населио и један број Срба избеглих из НДХ. У Равној Реци постоји и католичка црква Св. Барбаре јер је некада већина становника била римокатоличке вероисповести. Данас потомци тих католика себе сматрају православцима и црква више није у функцији.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1106
  • I1 P109
Одг: Ресава
« Одговор #5 послато: јун 23, 2017, 08:11:19 поподне »
Што се тиче тестираних појединаца са простора Ресаве, имамо следеће резултате:
Деспотовић, Буковац, Деспотовац, I1-Z63
Милосављевић, Стењевац, Деспотовац I2DN
Васић, Роћевац, Свилајнац, I2-PH908
Панић, Дубока, Јагодина, J2b-M241

Имамо и тестираног Арсића из Кушиљева, који је носилац R1a хаплогрупе. Њега овде не бих ставио у Ресаву, јер је Мијатовић Кушиљево није рачунао као ресавско село, мада је оно данас у општини Свилајнац.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 839
  • R1b
Одг: Ресава
« Одговор #6 послато: јун 23, 2017, 09:53:17 поподне »
Кушиљево је свакако ресавско село, као такво је чак и у османском периоду било део Ресаве.

Кроз њега пролази Ресавчина, отока Ресаве, па је и по критеријуму слива ресавско село.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9056
Одг: Ресава
« Одговор #7 послато: јун 23, 2017, 09:58:05 поподне »
Што се тиче тестираних појединаца са простора Ресаве, имамо следеће резултате:
Деспотовић, Буковац, Деспотовац, I1-Z63
Милосављевић, Стењевац, Деспотовац I2DN
Васић, Роћевац, Свилајнац, I2-PH908
Панић, Дубока, Јагодина, J2b-M241

Имамо и тестираног Арсића из Кушиљева, који је носилац R1a хаплогрупе. Њега овде не бих ставио у Ресаву, јер је Мијатовић Кушиљево није рачунао као ресавско село, мада је оно данас у општини Свилајнац.

Јесте да имамо тек шесторицу тестираних, али - велика разноврсност. :)

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1106
  • I1 P109
Одг: Ресава
« Одговор #8 послато: јун 23, 2017, 10:29:53 поподне »
Јесте да имамо тек шесторицу тестираних, али - велика разноврсност. :)
Ко је шести?
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1106
  • I1 P109
Одг: Ресава
« Одговор #9 послато: јун 23, 2017, 11:42:35 поподне »
Од знаменитих људи из Ресаве истакао бих следеће људе и рекао нешто о њиховом пореклу:
Стеван Синђелић - Синђелић је рођен у селу Војска (општина Свилајнац) око 1770. године. Био је војвода у Првом српском устанку. На Карађорђев знак подигао је устанак у Ресави. Истакао се у бојевима на Иванковцу и ослобађању Ћуприје, Параћина и Ражња. Страдао је у знаменитом Боју на Чегру. Синђелић је био син Радована Ракића и Синђелије. По очевој смрти, када је Стеван имао 10 година, мајка му се преудала и одвела га из Војске у Грабовац. Потицао је из фамилије Гроздић, који се сматрају старинцима у Војсци. Ова фамилија слави Ђурђевдан и Ђурђиц. Потомци Стевана Синђелића су Синђелићи из Грабовца.
 
Милосав Здравковић Ресавац - Ресавац је био ресавски војвода, после погибије Стевана Синђелића, најзначајнији човек у Ресави. Био је и кнез Ћупријске нахије. У своје време сматрали су га за десну руку кнеза Милоша Обреновића. Родом је био из Ломнице (Деспотовац), а старином из околине Пирота, одакле му се доселио деда. Заслужан је за подизање Свилајнца и његово претварање из села у варош. Заслужан је за оснивање магистрата, школе и болнице и трасирање улица у Свилајнцу. У Ресави га народ није упамтио по добру, него по батинашима који су истеривали задњи динар из сиротињских џепова. Говорило се да је боље у Ресави било за време дахија него за Здравковићеве страховладе. Заслужан је за насељавање већег броја нових становника које је довео из родног краја свога деде, тј. Шоплука. 

Татар Богдан Ђорђевић -  Татар Богдан је био татарин у служби кнеза Милоша. Остао је упамћен као човек који је донео копију хатишерифа из 1830. кнезу Милошу. Био је ратни друг кнеза Милоша и Милосава Здравковића Ресавца. Због сукоба са кнезом Милошем једно време је тамновао у Гургусовачкој кули. Био судија у ћупријском магистрату и градоначелник Параћина. У Параћину је основао први парни млин. Татар Богдан је рођен '90-их година 18. века у Глоговцу (општина Јагодина) у фамилији Јокића-Крвараца. Јокићи су старинци у Глоговцу и славе Св. Ђорђа и Ђурђиц. Потомци Татар Богдана носе углавном презиме Маринковић и живе у Глоговцу, Јагодини, Ћуприји, Параћину и Београду и веома су бројни и разгранати.

Стојан Рибарац - Стојан Рибарац је рођен у Свилајнцу 1855. године. Био је правник по струци, политичар, министар и члан Либералне странке. У влади Стојана Новаковића био је министар правде, а у Протићевој влади министар министар трговине и индустрије. Његова породица је у Свилајнац досељена из села Рибаре надомак Јагодине, а старином су били пореклом са југа Србије. Потомци му живе у Београду.

Милош Савчић - Савчић је у своје време био један од најбогатијих људи у Европи, народни посланик и министар грађевине. Завршио је високу техничку школу у Минхену. После школовања отворио је у Београду стругару, потом фабрику вагона (данас 14. октобар), кланицу и фабрику цемента. Први је основао осигуравајуће друштво у Србији. Био је градоначелник Београда и својим личним новцем је исплатио кредит који је град узео. Ктитор је цркве у Свилајнцу. Кућа породице Савчић као и сва имовина национализовани су после 1945. а његова кућа је била резиденција Јосипа Броза, чувена вила у Ужичкој 15. Породица Савчић је вероватно потицала из околине Пирота. Потомци Милоша Савчића живе у Београду. Потомци по женској линији носе презимена Лешић и Ацовић.

Момир Коруновић - Коруновић је рођен 1883. године у Глоговцу, општина Јагодина. Био је један од најчувенијих архитеката Србије. Студирао је у Београду, Прагу и Паризу. Развио је особени стил са елементима народног и византијског градитељства. Био је истакнути члан Соколоског друштва. Пројектовао је око 30 соколских домова, 20 црква и небројано много вила, кућа и стамбених зграда широм Југославије. Најпознатија његова дела су Стари ДИФ, зграда поште код железничке станице у Београду, црква Покрова пресвете Богородице у Београду, црква св. Ћирила и Методија у Марибору, спомен обележје на Зебрњаку, црква св. Петке на Калемегдану и многа друга. Сахрањен је у родном Глоговцу. Породица Коруновић потиче из села Војске у Ресави. Отац му је био свештеник у Глоговцу, а мајка му је била из познате глоговачке фамилије Јокић, потомкиња Татар Богдана. Коруновића данас има у Београду, Војсци, Свилајнцу, Јагодини и Глоговцу. Славе Св. Арханђела. Вероватно су старинци у Војсци, мада постоји и теорија да су од Златибора.

« Последња измена: јун 23, 2017, 11:46:38 поподне Дробњак »
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.