Тешко вама усташама
Тешко вама усташама
Кад устане крв из јама,
Кад станете пред жртвама
Разапетим на врбама.
Хоћете ли покушати
Опет мртву дјецу клати
У мајчинским утробама,
Тешко вама ... тешко вама...
Како ћете очи вадит`
Кад су давно извађене
Виљушкама и камама,
Тешко вама усташама...
Тешко вама усташама
Кад устану покојници
На Кордуну и у Лици,
Славонији, Мајевици...
Тешко вама усташама!
Кад зазвоне звона сама
Из Клепаца и из Глине,
Далмације и Крајине,
Тешко вама, тешко вама...
Кад поново кам` заплаче
Из Книна и Голибњаче,
Са Козаре и Мањаче,
Тешко вама усташама...
Знате л` да над Јасеновцем
Никад сунце гранут` неће,
Јер из глава мученичких
Још гробљанско ниче цвијеће.
И страдалне Пребиловце
Још паклена мори тама,
Опростит вам мртви неће,
Тешко вама... тешко вама...
Тешко вама усташама!
Уздате л` се у Степица
И проклетог фра сотону,
Хоће ли вам моћ` помоћи
Јеретик из Ватикана
Кад вам душе погубљене
У најдубљи ад потону,
Кад вас лелеком оптуже
Сва дјечица недоклана...
Тешко вама усташама!
Тешко вама усташама,
У пакленом огњу страшном
Горјећете довијека,
Тешко вама, тешко вама...
Кад се Страшни Суд огласи,
Кад се вјечни плам разгори
И у њему сви злотвори,
Тешко вама усташама...
Ко ће да вас, безумници,
Из бездана смрадног спаси,
Тешко вама усташама
Кад се Страшни Суд огласи!
Када се нађете међу утварама
И црне вам душе ђаволи окруже,
И ви ћете рећи: Тешко... тешко нама...
Сад се наше жртве с анђелима друже.
Невен Милаковић