Аутор Тема: Комани-Кроја култура  (Прочитано 2497 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4824
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Комани-Кроја култура
« послато: април 26, 2017, 09:52:58 поподне »
Једна од занимљивијих, али исто тако и врло енигматичних археолошких култура је раносредњовековна Комани-Кроја, која се обично датује у период од краја 6/почетка 7. до почетка 9. века, на простору који обухвата северну и средњу Албанију и рубна подручја суседних држава - Црне Горе, Македоније и Грчке. Истражена налазишта ове културе су готово искључиво некрополе, док насеља која су у вези са њима нису истраживана. Први локалитет који је истражен је Каљаја Далмацес (Тврђава Далматинаца у преводу са албанског) близу села Комани у северној Албанији (на обали Дрима); налазе са тог локалитета (које је пронашао 1898. године) је први објавио француски конзул у Скадру Александар Дегранд 1901. године у свом делу "Souvenirs de la Haute-Albanie". Након њега је више, углавном немачких и аустроугарских истраживача, ископавало некрополу на локалитету Каљаја Далмацес (Ипен, Трегер, Рајнах и Нопча). 60-тих година 20. века албански археолози крећу са великом кампањом ископавања некропола ове културе - завршили су ископавања на Каљаји Далмацес, а истражили су новооткривене некрополе у Кроји, Сарди (Shurdhah), Љешу, Букелу у Мирдитима, низ мањих некропола у долини реке Мати итд. Немачки археолог Буле је ископао једну некрополу ове културе на Крфу (локалитет Афион) 1934. године, док је најзападнији истражени локалитет Комани-Кроја културе, Мијеле код Вирпазара у ЦГ, ископаван 1966. године; од 1956. до 1983, у више кампања, истражена су и налазишта ове културе у Македонији, Цигански гробишта код Струге и Свети Еразмо код Охрида; поред ових археолошки истражених налазишта, констатовани су и случајни налази, тако нпр. најисточнији налаз Комани-Кроја културе потиче из села Караташ код Прилепа, случајно нађени материјал потиче и са локалитета "Над село" код Оровника близу Охрида, као и са источне јадранске обале (Кашић код Задра и Дрвеник код Макарске).

Локалитети ове културе су углавном лоцирани у залеђу Драча, отприлике на подручју средњовековног Арбанона и северније од њега (до Дрима), где се налази највећи број налазишта, међутим њени локалитети су проналажени и западније (Мијеле код Вирпазара), источније (Св. Еразмо код Охрида и Цигански гробишта код Струге) и јужније (Афион на Крфу). Некрополе се по правилу налазе у подножјима утврђених насеља, тј. на падинама узвишења, а гробови се обично групишу око црквене грађевине из ранијег (касноантичког/рановизантијског) периода. Гробови немају утврђену оријентацију, али најчешће су запад-исток, док су скелетима руке биле или опружене поред тела или прекрштене на грудима (хришћански обичај). Све ово говори у прилог тези да су сахрањени били хришћани; оно што одудара од овог утиска је да су покојници сахрањивани са мноштвом украса (као део ношње), уз прилоге у виду оружја, керамичких посуда, кресива, итд. Занимљива је чињеница да су налазишта груписана близу важних путних праваца (Драч - почетак Виа Егнације, затим македонски локалитети тик уз горепоменуту саобраћајницу, на обалама Охридског језера; Комани је такође у прошлости био један од важних прелаза преко Дрима) као и у областима богатим рудама и шумом (налази секира и косира су потврдили да су припадници ове културе експлоатисали околне шуме).

Археолошки материјал је разноврстан и представљен налазима оруђа, оружја, керамичких посуда и накита/делова ношње (најзначајнијег сегмента који је у великој мери и дефинисао ову културу). Од накита и делова ношње се могу издвојити специфичне фибуле, копче, метални делови појаса (нарочито карактеристични привесци), наушнице, торквеси, огрлице од перли и крстови; они показују правце више утицаја - преосмишљени касноантички провинцијални облици (нпр. масивне фибуле са посувраћеном ногом), импорт из већих византијских градских центара (нпр. копче типа Коринт, Балгота, Кестхељ-Печуј итд.), ранословенски облици (прстасте лучне фибуле са маском), аварски и утицаји салтовско-мајацке културе (нпр. полукружни и кружни појасни привесци, појасни језичци, итд.). С обзиром на оволики број разноликих утицаја, и хипотезе о пореклу ове сложене културе су биле разноврсне.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4824
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Комани-Кроја култура
« Одговор #1 послато: април 26, 2017, 09:54:36 поподне »
Први истраживачи са почетка 20. века су ову културу повезивали са гвозденим добом и Илирима. Касније, када су кренула ископавања 60-тих година 20. века, албански археолози (Спахиу, Анамали, Комата, Курти, Пренди) су једногласно (могло би се рећи по политичкој директиви) прогласили Комани-Кроја културу за "арберску", тј. археолошку културу раносредњовековних Арбанаса која је била "карика која недостаје" између праисторијских и античких Илира и средњовековних и нововековних Албанаца, тиме демонстрирајући непрекинути континуитет албанског етноса на подручју модерне Албаније. Тадашњи југословенски археолози се са тим нису слагали и указивали су да она има и ранословенске и ромејске/романске карактеристике. Накнадно је код југословенских археолога преовладало мишљење да је у питању култура романизованих староседелаца, можда појачаних избеглицама из севернијих и западнијих крајева (Панонија, Подунавље, Дарданија, Далмација); ту тезу је одлично образложио Владислав Поповић у свом чланку "Албанија у касној антици" са симпозијума САНУ "Илири и Албанци" 1986. године, где је овако описао њене главне карактеристике: "урбана, постантичка, ретардирана римско-византијска и превасходно хришћанска". Мишљење да је у питању превасходно ромејска староседелачка култура, са одређеним словенским утицајима, су делили и Зденко Вински и Јован Ковачевић.

Због очигледне словенско-аварске компоненте, више истраживача је изнело претпоставке о словенском пореклу ове културе, међу њима први Јосип Корошец (који је препознао и аварске елементе), затим Милутин Гарашанин, Оливера Велимировић-Жижић, Мирјана Ћоровић-Љубинковић, Бошко Бабић (који ју је конкретно повезао са словенским племеном Берзита-Брсјака) и Ђорђе Јанковић (који је датује касније од свих осталих истраживача, у прву половину 9. века, и повезује са Црвеним Хрватима).

Група македонских археолога је указивала на степске компоненте ове културе и њену повезаност са салтовско-мајацком културном групом; тако је Никос Чаусидис повезао комански накит са словенским елементима салтовско-мајацке културе, Влада Маленко је носиоце те културе довео у везу са популацијама Словена и Анта, док је врло занимљиву тезу поставила Љубинка Џидрова, која је сматрала да се ту ради о популацији Анта (досељених из области средњег Дњепра и северног Доњеца, део Пенковка културе), византијских федерата насељених у опустошеној драчкој архонтији, који су чували виталне комуникације (посебно Виа Егнацију) и обезбеђивали снабдевање дрветом и металима, којих је у области Комани-Кроја културе било у изобиљу. Елица Манева је проширила наратив Владислава Поповића о Куверовим Сермезијанцима и помишљала да због мешовитог карактера ове културе (романско-хришћанског и паганског словенског и аварско-протобугарског) она може да се доведе у везу са њиховом сеобом у Керамесијско поље-Пелагонију (једина фалинка је што се централна област ове културе налази у северној и средњој Албанији, а не у Пелагонији, а и датовање је раније од краја 7. века када се ова сеоба догодила). У новије време је Тони Филипоски изнео нешто измењену верзију порекла Џидрове и Маневе, говорећи о дефинитивном федератском и досељеничком карактеру припадника ове културе (досељени међу староседеоце, надгледани од стране византијских власти, са обавезом одбране драчке архонтије и путних праваца, пре свега Виа Егнације, од словенских племена), наглашавајући честе трансфере популација које је Византија у то време спроводила, и доводећи у везу носиоце ове културе са Малом Азијом. Ту је илустративан пример Мардаита, блискоисточног племена непознатог порекла (персијског, јерменског, семитског?) из планинских области око Антиохије, које је Јустинијан II крајем 7. века населио као федерате на јужну обалу Мале Азије, као и у обалским деловима Пелопонеза и Епира (где су служили као поморска одбрана Царства од упада арабљанских гусара). У сваком случају, до гашења Комани-Кроја културе долази са почетком 9. века и оснивањем Драчке теме од стране Нићифора I, када је очигледно дошло до веће централизације византијске власти, што је довело до промена околности у којима се ова култура развијала и последично њеног опадања и гашења. Једна од видљивијих последица њеног постојања је та што је она успела у својој функцији заустављања словенске навале и насељавања на подручју средњовековног Арбанона (залеђа Драча), а питање етничког порекла њених носилаца и даље остаје отворено.
« Последња измена: април 26, 2017, 09:58:17 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4824
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Комани-Кроја култура
« Одговор #2 послато: април 26, 2017, 10:00:12 поподне »
uploading picturescertificity.com

Мапа локалитета Комани-Кроја културе.
« Последња измена: мај 17, 2018, 11:59:11 пре подне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4824
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Комани-Кроја култура
« Одговор #3 послато: април 26, 2017, 10:06:31 поподне »
how to take a screenshot on a pccertificity.com

upload a gifcertificity.com

Скице раносредњовековних утврђења у Љешу (горе) и Сарди (доле), са затамњеним површинама које представљају локације некропола.
« Последња измена: мај 17, 2018, 11:59:30 пре подне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4824
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Комани-Кроја култура
« Одговор #4 послато: април 26, 2017, 10:26:28 поподне »


Лонац карактеристичан за Комани-Кроја културу.



Масивне лучне фибуле са посувраћеном ногом.



Прстаста лучна фибула са маском (типична ранословенска).



Дискоидна фибула.



Копче типа "Коринт" (пример византијског импорта).



Копча типа "Балгота".



Копче типа "Гљатер"
« Последња измена: мај 17, 2018, 12:00:18 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4824
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Комани-Кроја култура
« Одговор #5 послато: април 26, 2017, 10:41:23 поподне »


Алке са задебљањима.



Двокраки привезак.



Кружни привесци.



Кружни привезак са антропоморфном представом.



Полукружни привесци.



Привезак у облику осмице.



Појасни језичци (реминисценција на аварске појасне језичке).



Торквеси.



Огрлица од перли.





« Последња измена: мај 17, 2018, 12:01:05 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

симо

  • Гост
Одг: Комани-Кроја култура
« Одговор #6 послато: април 26, 2017, 10:48:12 поподне »
Негдје прије сам писао, а и вјеровао да је Комани Крује култура повезана са Куберовим Бугарима, а да су они можда довели и Албанце. Међутим сјећам се оне једне реченице из рада : "Protivurečnost da je zanatski gledano nakit "Komani'"-kulture pa i šire nakit seobe naroda vizantijski, mogla bi rešiti činjenica da su ga izrađivali vizantijski majstori ali po ukusu pagana, da bi ga što uspešnije njima prodavali."
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=183.msg24699#msg24699

Ако одбацимо Албанце, остају мистериозни Сермезијанци. Хришћани Ромеји који су боравили један период са Словенима, Аварима и Бугарима у Панонији. Не знам да ли је неко помињао да би ови Сермезијанци лако могли бити и Цинцари? Мада сам једно вријеме помишљао да би могли имати везе и са напим херцеговачким власима.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4824
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Комани-Кроја култура
« Одговор #7 послато: април 26, 2017, 10:51:22 поподне »


Наушнице са петљама.



Наушнице са четири јагоде.



Лунуласта наушница.



Наушнице са стожцем.



Звездолике наушнице.



Крст као привезак.



« Последња измена: мај 17, 2018, 12:02:06 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4824
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Комани-Кроја култура
« Одговор #8 послато: април 26, 2017, 11:00:21 поподне »
Негдје прије сам писао, а и вјеровао да је Комани Крује култура повезана са Куберовим Бугарима, а да су они можда довели и Албанце. Међутим сјећам се оне једне реченице из рада : "Protivurečnost da je zanatski gledano nakit "Komani'"-kulture pa i šire nakit seobe naroda vizantijski, mogla bi rešiti činjenica da su ga izrađivali vizantijski majstori ali po ukusu pagana, da bi ga što uspešnije njima prodavali."
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=183.msg24699#msg24699

Ако одбацимо Албанце, остају мистериозни Сермезијанци. Хришћани Ромеји који су боравили један период са Словенима, Аварима и Бугарима у Панонији. Не знам да ли је неко помињао да би ови Сермезијанци лако могли бити и Цинцари? Мада сам једно вријеме помишљао да би могли имати везе и са напим херцеговачким власима.

Сермезијанци би иначе много тога у вези ове културе објаснили, и није искључено да они имају неке везе са њом, али њена појава је старија од њихове појаве у Керамесијском пољу (крај 7. века, док се почетак Комани-Кроја културе везује за крај 6. и почетак 7. века, дакле мање-више слабљење и коначну пропаст ромејског лимеса на Дунаву), а и географски је она том пољу суседна, а њен центар се налази у залеђу Драча. Једини сигуран закључак који се може извући је да су њени припадници дефинитивно били неки федерати, задужени за заштиту Виа Егнације и драчке архонтије и њених ресурса; њена специфична материјална култура се изгледа иначе везује за пограничне византијске федерате, тј. није искључиво ограничена само на подручје Албаније и околних земаља, иако је ту добила неке локалне карактеристике. Као да је постојао неки систем пограничних византијских федерата и логистике везане за њихово снабдевање оружјем, оруђем, па и накитом и деловима ношње, који су можда били и ознака чина тј. део војне униформе (нарочито појасна гарнитура, која је у рановизантијској војсци била ознака чина/војног ранга).
Чињеницама против самоувереног незнања.

симо

  • Гост
Одг: Комани-Кроја култура
« Одговор #9 послато: април 26, 2017, 11:44:48 поподне »
Занимљиво је да се и у ANONYMI DESCRIPTIO EUROPAE ORIENTALIS из 13 в. за Влахе у сјеверној Грчкој и Албанији (а то су заправо Цинцари) каже да потичу из Угарске. Веза са путањом Сермезијанаца је прилично очита. Ево тог дијела:

"Овде треба
истаћи да се између Македоније,
Ахаје и Солуна, на великом
простору, налази један веома
бројан народ који се назива
Власима. Они су некада били
римски пастири и некада су
живели у Угарској где су се, због
изузетне плодности земље и
бујности зеленила, налазили
пашњаци Римљана.Али, када су их на крају Угри
одатле отерали, побегли су у ове
крајеве. Имају пуно одличног
сира, млека, меса, више од свих
народа.
 Земљу ових Влаха, која
је велика и богата, скоро целу је
заузела војска господина Карла
- која борави у грчким областима,
а одатле се упутила ка Солунском
краљевству и напавши са мора и
копна заузела је поменути град
Солун, заједно са околном
облашћу."

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4824
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Комани-Кроја култура
« Одговор #10 послато: април 27, 2017, 01:04:31 пре подне »
Занимљиво је да се и у ANONYMI DESCRIPTIO EUROPAE ORIENTALIS из 13 в. за Влахе у сјеверној Грчкој и Албанији (а то су заправо Цинцари) каже да потичу из Угарске. Веза са путањом Сермезијанаца је прилично очита. Ево тог дијела:

"Овде треба
истаћи да се између Македоније,
Ахаје и Солуна, на великом
простору, налази један веома
бројан народ који се назива
Власима. Они су некада били
римски пастири и некада су
живели у Угарској где су се, због
изузетне плодности земље и
бујности зеленила, налазили
пашњаци Римљана.Али, када су их на крају Угри
одатле отерали, побегли су у ове
крајеве. Имају пуно одличног
сира, млека, меса, више од свих
народа.
 Земљу ових Влаха, која
је велика и богата, скоро целу је
заузела војска господина Карла
- која борави у грчким областима,
а одатле се упутила ка Солунском
краљевству и напавши са мора и
копна заузела је поменути град
Солун, заједно са околном
облашћу."

Цинцари се јесу први одвојили из источнобалканског романског континуума, то се утврдило лингвистичком анализом њиховог језика; када су се тачно одвојили и какве су им биле даље путешествије, то је већ сложеније и енигматичније питање. Могуће је да су управо они Куверови Сермезијанци, али и даље је ту превише непознатих; не слаже се такође историјски след догађаја у вези са сермезијанском сеобом и генеза Комани-Кроја културе, осим ако су археолози за цео један век омашили њен настанак, а ни наратив о Пелагонији са оним што до сад знамо о овој култури; постоји ту још нешто што нам измиче, али сам сигуран да су на неки начин и Цинцари и Албанци "уплетени" у ову причу (али на који тачно начин је добро питање).  ;) Чак сам у једном тренутку помислио да су можда албански археолози били у праву (на известан начин), али не онако како су они мислили (илирско-албански континуитет), већ да носиоци Комани-Кроја културе заиста јесу били рани Арбанаси, али не староседеоци, већ досељеници-федерати из Родопа (Беси).  :) Међутим, и даље ми ипак делује логичније Шрамова теза о њиховом доласку почетком 9. века (дакле када се Комани-Кроја култура гаси), јер је Нићифор I био познат по "тумбању" различитих народа по Царству, нарочито када се оснивала нека нова тема (као што је тада новооснована Драчка тема), а и Прво бугарско царство у то време заузима Сердику (809. године) и шири се даље ка западу, што је можда био окидач за сеобу Беса/раних Арбанаса. Време ће показати истину, надам се. Напоменуо бих још и загонетне Мардаите...некако ми је увек несувисло звучала етимологија племена Мирдите од албанске фразе "добар дан"...можда су ипак Мардаити ту умешали прсте током раног средњег века?  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1614
  • Z3660>Y34637
Одг: Комани-Кроја култура
« Одговор #11 послато: април 28, 2017, 06:05:28 поподне »
У првом тому "Историје Црне Горе" наиђох на помињање налаза аварског порекла на локалитету Каљаја Далмацес:

Цитат
Баш у области која се током средњег вијека назива Monti delli Spani y Мирдитима, на локалитету Каљаја Далмацес (Комани) дуже времена истраживана је велика некропола, на жалост несистематски, која показује да сви предмети нађени у овим гробовима нису међу собом синхрони, чему је узрок накнадно сахрањивање y старе, каменом озидане гробнице. Мањи дио познатог инвентара са некрополе Каљаја Далмацес може се везати за Аваре. Појава ове, макар и дјелимично аварске некрополе y Миридитима може се објаснити кнежевским гробом из Врана (Пеклин) код Елбасана гдје је сахрањен неки аварски клански великодостојник, капкан или тархан. На основу кланског знака–тамге на његовом златном појасу зна се коме је клану припадао и да је кланско средиште ове велике некрополе било у Панонији, у Озори (Мађарска), гдје је седамдесетих–осамдесетих година VII вијека био сахрањен још један великодостојник истог клана који је употребљавао такође златан појас са истим кланским знаком. Овај аварски налаз може се историјски објаснити на основу података из Монемвасијске хронике (грчке хронике о оснивању града Монемвасије), која је писана крајем Х или почетком ХI вијека. Писац Монемвасијске хронике спаја у континуелном излагању два догађаја: аварско освојење Пелопонеза 584. године и догађаје из 805. године, када је византијски стратег Склир ослободио источни дио Пелопонеза „од словенског народа“. У првом дијелу излагања Монемвасијска хроника даје податке да је каган „у другом нападу заузео цијелу Тесалију и цијелу Хеладу и Стари Епир и Атику и Евбеју“. Историјска вијест да су Авари заузели Епир одговара и објашњава појаву аварског налаза у Пеклину.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4824
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Комани-Кроја култура
« Одговор #12 послато: април 28, 2017, 06:22:05 поподне »
У првом тому "Историје Црне Горе" наиђох на помињање налаза аварског порекла на локалитету Каљаја Далмацес:

То је вероватно један од предмета који припада Комани-Кроја култури, а који има своје узоре у аварској материјалној култури, или чак салтовско-мајацкој. Могуће је да се овде ради о кружним или полукружним привесцима, али нисам сигуран. Иначе, Историја Црне Горе је писана 60-тих или 70-тих колико се сећам, а тада се још увек није много тога знало о овој култури. Од тада се за многе предмете за које се веровало да представљају чист аварски утицај испоставило да су уствари рађени у византијским радионицама за потребе варвара, или су једноставно Авари и други варвари те предмете куповали и користили као престижне; нпр. копча типа Кестхељ-Печуј се раније везивала за занатство Аварског Каганата, али су касније нађени примери ових копчи (и то не бронзаних већ луксузних златних) на Медитерану (у подводној олупини близу острва Лезвос/Митилени). Чак се данас и за кружне и полукружне привеске сматра да су израђивани у византијским радионицама али да су били намењени варварима или византијским пограничним федератима (можда као нека врста распознавања, војног чина или слично).



Копче типа "Кестхељ-Печуј".
« Последња измена: мај 17, 2018, 12:02:45 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Комани-Кроја култура
« Одговор #13 послато: април 28, 2017, 07:06:27 поподне »
Цитат
Баш у области која се током средњег вијека назива Monti delli Spani y Мирдитима, на локалитету Каљаја Далмацес (Комани) дуже времена истраживана је велика некропола, на жалост несистематски, која показује да сви предмети нађени у овим гробовима нису међу собом синхрони, чему је узрок накнадно сахрањивање y старе, каменом озидане гробнице. Мањи дио познатог инвентара са некрополе Каљаја Далмацес може се везати за Аваре. Појава ове, макар и дјелимично аварске некрополе y Миридитима може се објаснити кнежевским гробом из Врана (Пеклин) код Елбасана гдје је сахрањен неки аварски клански великодостојник, капкан или тархан. На основу кланског знака–тамге на његовом златном појасу зна се коме је клану припадао и да је кланско средиште ове велике некрополе било у Панонији, у Озори (Мађарска), гдје је седамдесетих–осамдесетих година VII вијека био сахрањен још један великодостојник истог клана који је употребљавао такође златан појас са истим кланским знаком. Овај аварски налаз може се историјски објаснити на основу података из Монемвасијске хронике (грчке хронике о оснивању града Монемвасије), која је писана крајем Х или почетком ХI вијека. Писац Монемвасијске хронике спаја у континуелном излагању два догађаја: аварско освојење Пелопонеза 584. године и догађаје из 805. године, када је византијски стратег Склир ослободио источни дио Пелопонеза „од словенског народа“. У првом дијелу излагања Монемвасијска хроника даје податке да је каган „у другом нападу заузео цијелу Тесалију и цијелу Хеладу и Стари Епир и Атику и Евбеју“. Историјска вијест да су Авари заузели Епир одговара и објашњава појаву аварског налаза у Пеклину.

Хвала Црна Гујо. До пре 1,5 год., беше у слободној понуди (на мрежи) упоредна слика обе аварске тамге.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4824
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Комани-Кроја култура
« Одговор #14 послато: април 28, 2017, 11:51:25 поподне »
Занимљиво је да је раније већина археолога ове две аварске оставе из Врапа и Ерсеке (у јужној Албанији) повезивала са Куверовом сеобом и благом које је он украо од аварског кагана и понео са собом; претпостављало се да део тог блага представљају управо ове две оставе, тако да су их и датовали у крај 7. века и најкасније до 700. године (што се слагало са временом Куверове сеобе, негде током 670-их); творац ове хипотезе је био чувени немачки археолог Јоахим Вернер. Међутим, у новије време је ову хипотезу побио други немачки археолог, Фалко Даим, чија су специјалност иначе аварске појасне гарнитуре, који је на основу анализе остава из Врапа и Ерсеке закључио да оне не могу бити старије од прве трећине 8. века, са великом могућношћу да потичу из средине или друге половине 8. века. Због овога и даље остаје отворено питање порекла тих остава, и контекста њиховог укопавања.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4824
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Комани-Кроја култура
« Одговор #15 послато: фебруар 19, 2018, 10:59:42 поподне »
Данас сам пратио изузетно занимљиво предавање хрватског археолога Маје Петринец на Филозофском факултету у Београду, о некрополама на подручју Хрватске између 7. и 12. века. Између осталог било је речи и о налазима са раносредњовековних некропола (7-8. век) у Истри (околина Бузета) и Далмацији (Кашић код Задра, Дрвеник код Макарске) који су врло слични (неки чак и идентични) са налазима Комани-Кроја културе. Реч је о налазима овог типа:



Кружни привесци



Полукружни привесци



Копче типа "Коринт"



Копча типа Балгота



Наушнице са петљама

Закључак је да су ови предмети били мода на источној обали Јадрана у другој половини 7. и током 8. века, и заиста се може испратити континуитет тих налаза од Истре преко Далмације, Црне Горе и Албаније све до Афиона на Крфу; полукружни и кружни привесци представљају локалне имитације луксузнијих византијских предмета, као и копче; с обзиром на локализацију ових специфичних предмета у уском приморском појасу дуж источне обале Јадрана (Комани-Кроја култура је ту изузетак, јер је ишла дубоко у залеђе), може се претпоставити да су њих користили поглавито локални романизовани староседеоци, ово нарочито добија на снази с обзиром на чињеницу да су слични предмети потпуно одсутни на некрополама које се на подручју Хрватске везују за словенско становништво (а које су врло добро истражене). Још један значајан податак је да је узет C14 узорак са једне романске истарске некрополе (ако се добро сећам) на којој се јављају горе описани предмети и он је датован од краја 7. до краја 8. века, чиме је добијена дефинитивна потврда да се доња граница употребе тих предмета мора померити са почетка 7. века на крај истог века.

Ово је значајно и за разматрања порекла команске културе, чији се процват сада са већом сигурношћу може везати за другу половину или крај 7. века, па све до краја 8. века, самим тим наратив о Сермезијанцима добија на тежини. Оно што је и даље проблематично је недостатак локалитета ове културе у самом Керамезијском пољу (Пелагонији), где су Сермезијанци насељени (овде не рачунам један случајни налаз из околине Прилепа, јер је то ипак недовољно за доношење коначног суда); такође, предмети који су везивани за степске народе се изгледа ипак могу објаснити као посебан локални "варваризирајући" стил, што је иначе одлика тог раздобља и те средине. Врло је занимљив и закључак Маје Петринец о томе да су локални Романи и Словени током 7. и 8. века изгледа били врло изоловани у међусобним контактима, пошто се на словенским некрополама у врло малом броју јављају предмети карактеристични за Романе, или готово никако, а слична ситуација је на староседелачким некрополама (у односу на Словене), мада у мањој мери; залеђе које је приказала на карти као подручје без трагова византијске и романске материјалне културе током 7. и 8. века се у доброј мери поклапа са највећим жариштем PH908 хаплогрупе у западној и источној Херцеговини и далматинској Загори.  :)

Страница Маје Петринец на Академији:

https://unizg.academia.edu/majapetrinec
« Последња измена: мај 17, 2018, 12:03:22 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.