У гoрњој анализи нисам ни писао о родовима са Цетиња за које још не знамо да ли су E-V13 или J2a-M92, већ само за Бјелице које су потврђено E-V13>Z19851,a за које постоји предање да су дошли из Цуца, из Ржаног дола одакле им се доселио предак Бјеле (око 1580. године како рачуна Ердељановић).
Тј. не бих сад у ову причу о родовима који су потврђено E-V13>Z19851 уплитао родове о чијим генетским резултатима још не знамо ништа (Мартиновиће, Бандиће и Ђуричковиће)
Ово је био мој одговор Ивану, у вези с тим одакле су "кучки" Риђани могли покупити предање о пореклу од Орловића. Једина иоле озбиљна веза с Орловићима може се наћи на Цетињу у првој половини 15. века. Предак "Б(и)јеле" је вероватно пука конструкција.
Морате имати у виду да су релације - Цуце, Цетиње, Бјелице, крајеви који су толико близу, да је бесмислено говорити о неким "сеобама". То су релације које су људи у то време често прелазили неким својим потребама.
Понављам: ако су досељеници (Е1б) у Бјелице донели из Цуца причу о пореклу од Орловића, моје је питање - од кога су је преузели у Цуцама? Од Ј2а? Али, зашто онда генетски врло блиски сродници цуцкух Ј2а у Пјешивцима немају ни трага у предању о некаквом пореклу од Орловића, већ сасвим другачије предање, о кнезу Богдану из Малесије? Зар вам се не чини то мало чудним...?
Мени то указује да причу о Орловићима нису изворно имали ни Е1б ни Ј2а у том крају, већ су је преузели од неког трећег. По мени, најозбиљнији кандидат за извор те приче су цетињски Орловићи (или "Орловићи"). Зато их помињем.