Мајски, Ђурђевдан, Сивац, Сомбор
Припада хаплогрупи R1b, највероватније грани U106. Нема блиских поклапања на Пројекту. Оставио је следеће податке о пореклу:
"Мајски су се доселили у Сивац крајем 17. века или почетком 18. века. Први мени доступни подаци су из 1715. године: Сава Верушићанин и Павле Верушићанин. Затим, 1720. године Сава Верушићанин и Павле Мајна. (Иван Јакшић: Из пописа становништва Угарске почетком 18. века, Н.Сад 1966.г., страна 207 и 267).
Матичне књиге у Сивцу су устројене 1744. године од стране Српске Православне цркве Свети Никола. Исте године је сачињен и Домовник 1. У МК од стране наших свештеника смо записани као МАЈНСКИ (Майнски), наравно повремено и по патрониму.
Касније са променом правописа Майнски се записује ка МАИНСКИ, које се изговарало као МАЈИНСКИ па је понекад и тако записивано. Презиме, као и већина српских презимена у Војводини је топонимско, доселили смо се са пустаре Верушић односно са потеса Мајна (др. Душан Поповић: Срби у Бачкој до краја 18. века, страна 153). Мајну нисам нашао у пољу Суботице, претпостављам да се налази северно од Суботице, где су се Срби преселили после 1686. године (Бранко Перуничић : Постанак и развитак баштина на подручју Суботице после 1686. Бгд 1958.г), а пре доселења у Сивац.
Мајски из Сивца за крсну славу су узели Ђурђевдан као и Мајински који су се иселили из Сивца у Прњавор Манастира Ковиљ, а потом у Стејановце (Рума). Данас две породице од наших Мајских имају крсну славу Свети Стеван, који су узели крсну славу од мајке у знак протеста према оцу због напуштања породице. Свети Стеван имају за крсну славу Мајински пореклом из Бачког Петровог села и Мајски у Чуругу, којима је презиме са Мајински пресељењем, промењено у Мајски."