Аутор Тема: Касноантички археолошки хоризонт трачког племена Беси  (Прочитано 4710 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8578
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Касноантички археолошки хоризонт трачког племена Беси
« послато: Фебруар 24, 2017, 12:27:52 пре подне »
Врло занимљив археолошки феномен коме се до најскоријег времена поклањало врло мало пажње (док се тиме није позабавио Александар Булатовић, кустос Музеја у Врању) је хоризонт касноантичких некропола у југоисточном делу Србије, западном делу Бугарске и североисточном делу Македоније. Ове некрополе се датују оквирно од краја 2. века до краја 4. века н.е. а лоциране су на висинама већим од 500 метара надморске висине (осим некрополе у Малој Копашници); карактерише их готово потпуно одсуство предмета римске провинцијалне касноантичке културе (новчићи су готово једини сигурни "римски" налаз, на основу њих су некрополе у највећем броју случајева датоване), као и присуство карактеристичних и јединствених правоугаоних или кружних ритуалних посуда ("керноса", како их је назвао А. Булатовић), које су имале функцију у погребном обреду. Гробови су у облику омањих тумула, камених конструкција, испод којих су укопавани остаци спаљених покојника; на дну појединих гробова су проналажени горе поменути керноси. Истражене некрополе овог хоризонта су следеће:

Љубавица, Мала Лукања, Пирот; Камик, Мала Лукања, Пирот; Каменитица-Моравиште, Мала Копашница, Лесковац; Стојкова њива, Доња Љубата, Босилеград; Селиште, Себрат, Бујановац; Длге њиве, Свињиште, Прешево; Река, Свињиште, Прешево; Старе колибе, Љаник, Прешево; Могила, Отошница, Крива Паланка; Касарски круг, Кочани; Крешта, Драшан, Враца; Поповјане, Самоков; Заевете, Гела, Смољан.

На следећим локалитетима су пронађени керноси ван археолошког контекста некрополе:

Јачков рид, Костин до, Делчево (случајни налаз); Кралев До, Перник (касноантичка вила); Хисарлик, Ћустендил (насеље); Кадин мост, Ћустендил (случајни налаз); Занатски центар, Виминацијум (отпадна јама близу пећи за керамику).

Некрополе овог хоризонта се одликују конзервативношћу материјала, гробним ритусом који је архаичан и није у складу са преовлађујућим тенденцијама у провинцијалној романизованој култури и локацијом на већим надморским висинама (изнад 500 метара н.в.). Гробне посуде-керноси су јединствене, паралеле им се могу наћи само у сличним керамичким облицима на трачком културном подручју током 2. и 1. миленијума п.н.е. Карактеристични су реципијенти на угловима појединих керноса, који су имали улогу у неком фунерарном обреду либације. Хоризонт се доводи у везу са трачким племеном Беса, који су на датом подручју посведочени у литерарним и епиграфским споменицима током периода касне антике; овај хоризонт је јединствен пример очувања идентитета једне гвозденодопске популације на Балкану, које залази дубоко у касну антику (готово до пред сам њен крај); ради поређења треба рећи да већина других балканских племена нестаје, тј. асимилује се у романизовану провинцијалну средину најдаље до почетка 3. века (нестају њихови помени у писаним изворима, као и карактеристичне археолошке културе). Бески касноантички археолошки хоризонт није посведочен након краја 4. века, што се доводи у везу са њиховим покрштавањем од стране епископа Никете из Ремезијане (на некрополама Стојкова њива и Поповјане су посведочене и ретке скелетне сахране датоване у 4. век, вероватно под утицајем хришћанства) али и са инвазијама Гота и других варварских племена која су у то време почела да потресају Римску Империју, означавајући почетак Сеобе народа. Најисточнија тачка овог хоризонта је локалитет Заевете код Геле (смољанска општина), дубоко у срцу Родопа (планинског венца који је представљао стожер Беса током гвозденог доба), а он се и најраније датује (у 2. век), док је најзападнија тачка Мала Копашница код Лесковца (некропола која не припада беском хоризонту и налази се у низији, али је због карактеристичног налаза керноса као и керамике која се обично појављује заједно са керносима у контексту некропола беског хоризонта у једном од гробова, уврштена у тај хоризонт као његова најзападнија тачка); овакво распростирање симболично показује правац кретања Беса од гвозденог доба до периода касне антике - исток-запад. Због свих горе поменутих карактеристика, Беси су један од најозбиљнијих кандидата за претке средњовековних Арбанаса (као и због одређених лингвистичких показатеља, који повезују протоалбански језик са проторумунским и са простором централног Балкана).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8578
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Касноантички археолошки хоризонт трачког племена Беси
« Одговор #1 послато: Фебруар 24, 2017, 12:33:48 пре подне »
Скица камених конструкција-тумула и фотографије некрополе Старе колибе-Љаник:

 free image hosting

adult photo sharing

free image hosting

picture share

windows screenshot
« Последња измена: Мај 17, 2018, 11:57:03 пре подне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8578
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Касноантички археолошки хоризонт трачког племена Беси
« Одговор #2 послато: Фебруар 24, 2017, 12:39:40 пре подне »
Керноси и римски новац пронађени на локалитету Старе колибе-Љаник:

picture share

photo hosting sites

uploading images
« Последња измена: Мај 17, 2018, 11:57:29 пре подне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8578
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Касноантички археолошки хоризонт трачког племена Беси
« Одговор #3 послато: Фебруар 24, 2017, 12:44:46 пре подне »
Керноси и други керамички облици са некропола Беског касноантичког хоризонта:

post images

imag

online photo storage

picture host
« Последња измена: Мај 17, 2018, 11:57:57 пре подне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8578
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Касноантички археолошки хоризонт трачког племена Беси
« Одговор #4 послато: Фебруар 24, 2017, 12:49:03 пре подне »
Карта на којој су приказани локалитети некропола Беског касноантичког хоризонта као и случајни налази керноса и локације (бели кружићи) на којима су у литерарним и епиграфским изворима посведочени Беси; налаз керноса из Виминацијума није унет у ову карту:

« Последња измена: Јун 25, 2018, 02:02:56 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8578
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Касноантички археолошки хоризонт трачког племена Беси
« Одговор #5 послато: Фебруар 24, 2017, 12:53:53 пре подне »
Коришћена литература:

Александар Булатовић, Тони Чершков: "Некропола спаљених покојника из римског периода у Љанику код Прешева";
Aleksandar Bulatović: "Rectangular grave vessels and stamped ceramics from the Roman period in the central Balkans";
Aleksandar Bulatović: "Horizon of the Late Roman necropolises with rectangular and circular kernoi in southeastern Serbia, eastern Macedonia and western Bulgaria".
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1364
Одг: Касноантички археолошки хоризонт трачког племена Беси
« Одговор #6 послато: Фебруар 24, 2017, 09:23:22 пре подне »
Интересантни ови керноси! Први пут видим  овај керамички облик.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8578
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Касноантички археолошки хоризонт трачког племена Беси
« Одговор #7 послато: Фебруар 24, 2017, 02:20:41 поподне »
Интересантни ови керноси! Први пут видим  овај керамички облик.

Имају аналогије само са неким врстама посуда из трачког културног круга током гвозденог доба. Сличан начин сахрањивања (мали тумули испод којих се сахрањују остаци спаљених покојника) је постојао током средњег и касног бронзаног доба на територији источне Србије; и у те гробове су стављане посуде са малим реципијентима, налик на керносе. Керноси су очигледно имали сепулкралну и сакралну функцију (можда су стављани у гробове као симболи "друге куће", оне у коју покојник одлази), а њихови налази у оквиру резиденцијалног објекта (Кралев дол, Перник) и у отпадној јами (Виминацијум) говори да нису коришћени само приликом сахрањивања, већ су имали и друге функције у свакодневном животу. Начин украшавања (утискивањем печата и радлом која оставља карактеристичан мотив "птичје ноге" на зидовима посуде) се такође везује за трачки културни круг од раног гвозденог доба.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Никац

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 938
Одг: Касноантички археолошки хоризонт трачког племена Беси
« Одговор #8 послато: Децембар 12, 2022, 10:35:35 пре подне »
Беси су били трачко племе које је најдуже одолијевало романизацији. Вјероватно су дочекали долазак Словена као говорници трачког језика. Ово је рад који се бави њиховим археолошким траговима:

https://www.academia.edu/1305850/Rectangular_grave_vessels_and_stamped_ceramics_from_the_roman_period_in_the_Central_Balkans_A_contribution_to_the_study_of_prehistoric_traditions_during_the_Roman_

Чини се да је у касној антици њихова територија била углавном у ужем Шоплуку, између Јужне Мораве и Софије.

Занимљиво је да њихови топоними имају дачки наставак -дева/дава, умјесто трачког -пара.
Име града Пловдива вјероватно долази у бугарски посредством беског језика. (грчки Филипо-полис, бески Пулпу-дева, бугарски Плов-див)

Неки их повезују са прото-Албанцима и прото-Власима. Ја мислим да то ипак није могуће. Могли су учествовати у етногенези дијела Срба и Бугара.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8578
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Касноантички археолошки хоризонт трачког племена Беси
« Одговор #9 послато: Децембар 12, 2022, 11:50:17 пре подне »
Беси су били трачко племе које је најдуже одолијевало романизацији. Вјероватно су дочекали долазак Словена као говорници трачког језика. Ово је рад који се бави њиховим археолошким траговима:

https://www.academia.edu/1305850/Rectangular_grave_vessels_and_stamped_ceramics_from_the_roman_period_in_the_Central_Balkans_A_contribution_to_the_study_of_prehistoric_traditions_during_the_Roman_

Чини се да је у касној антици њихова територија била углавном у ужем Шоплуку, између Јужне Мораве и Софије.

Занимљиво је да њихови топоними имају дачки наставак -дева/дава, умјесто трачког -пара.
Име града Пловдива вјероватно долази у бугарски посредством беског језика. (грчки Филипо-полис, бески Пулпу-дева, бугарски Плов-див)

Неки их повезују са прото-Албанцима и прото-Власима. Ја мислим да то ипак није могуће. Могли су учествовати у етногенези дијела Срба и Бугара.

Придружио сам ову твоју поруку овој теми, јер се буквално односи на исту ствар. Што се тиче наставка дева/дава, већ сам раније на некој од тема (мислим оној о Албанцима) нагласио да та Георгијевљева теза и није баш најсрећнија што се тиче неког разграничавања и да највероватније нема толики значај колики јој је он приписао. Своје тренутно мишљење о Бесима сам недавно навео исто на теми о Албанцима, мислим и на теми о Власима. У суштини, мислим да ипак морамо правити танану разлику између касноантичких Беса о којима је овде реч и оних из гвозденог доба. По мом мишљењу, гвозденодопски Беси су били носиоци трачког идентитета али су вероватно у себе укључивали и добар део ранијег, трибало-пеонидног становништва крајева којима су владали, да би код касноантичких овај ранији елемент превладао и довео до асимилације трачког елемента. Такође су касноантички Беси били за нијансу више измештени западно у односу на гвозденодопске, што се види и по хумкама о којима је реч у помињаном чланку (хумке са материјалом из 2. века н.е. се налазе на централним Родопима, да би потом тамо нестале, са појавом током 3. и 4. века у Шоплуку, односно западном делу Родопа).

Мислим да имају итекако везе и са Источним Романима и са Прото-Албанцима, о томе сам дао више аргумената у својим објавама па бих замолио за твоје аргументе зашто сматраш да то није могуће.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Никац

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 938
Одг: Касноантички археолошки хоризонт трачког племена Беси
« Одговор #10 послато: Децембар 12, 2022, 12:06:59 поподне »
Придружио сам ову твоју поруку овој теми, јер се буквално односи на исту ствар. Што се тиче наставка дева/дава, већ сам раније на некој од тема (мислим оној о Албанцима) нагласио да та Георгијевљева теза и није баш најсрећнија што се тиче неког разграничавања и да највероватније нема толики значај колики јој је он приписао. Своје тренутно мишљење о Бесима сам недавно навео исто на теми о Албанцима, мислим и на теми о Власима. У суштини, мислим да ипак морамо правити танану разлику између касноантичких Беса о којима је овде реч и оних из гвозденог доба. По мом мишљењу, гвозденодопски Беси су били носиоци трачког идентитета али су вероватно у себе укључивали и добар део ранијег, трибало-пеонидног становништва крајева којима су владали, да би код касноантичких овај ранији елемент превладао и довео до асимилације трачког елемента. Такође су касноантички Беси били за нијансу више измештени западно у односу на гвозденодопске, што се види и по хумкама о којима је реч у помињаном чланку (хумке са материјалом из 2. века н.е. се налазе на централним Родопима, да би потом тамо нестале, са појавом током 3. и 4. века у Шоплуку, односно западном делу Родопа).

Мислим да имају итекако везе и са Источним Романима и са Прото-Албанцима, о томе сам дао више аргумената у својим објавама па бих замолио за твоје аргументе зашто сматраш да то није могуће.
Чине се као потпуно трачки народ. У овом раду пише да су им имена етнички трачка, и реилигија и археологија им се наставља на трачку из гвозденог доба.

Ту су и топоними  на -дева/дава.
Прочитао сам негдје да су суфикси -дава и -пара неприродни за албански језик. Не постоје такве ријечи у албанском, а да постоје, топоними би гласили нпр. "дава е докит", а не "Докидава" отприлике, пишем по сјећању.

Мислим да је уз ове касне Трачане повезано повећано приуство хаплогрупе E-V13 у јужној и источној Србији, а мање R1b-источних i J2b2 , које су јаче и код Албанаца, и код Влаха и Румуна.

Ван мреже Никац

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 938
Одг: Касноантички археолошки хоризонт трачког племена Беси
« Одговор #11 послато: Децембар 12, 2022, 12:15:58 поподне »
Придружио сам ову твоју поруку овој теми, јер се буквално односи на исту ствар. Што се тиче наставка дева/дава, већ сам раније на некој од тема (мислим оној о Албанцима) нагласио да та Георгијевљева теза и није баш најсрећнија што се тиче неког разграничавања и да највероватније нема толики значај колики јој је он приписао. Своје тренутно мишљење о Бесима сам недавно навео исто на теми о Албанцима, мислим и на теми о Власима. У суштини, мислим да ипак морамо правити танану разлику између касноантичких Беса о којима је овде реч и оних из гвозденог доба. По мом мишљењу, гвозденодопски Беси су били носиоци трачког идентитета али су вероватно у себе укључивали и добар део ранијег, трибало-пеонидног становништва крајева којима су владали, да би код касноантичких овај ранији елемент превладао и довео до асимилације трачког елемента. Такође су касноантички Беси били за нијансу више измештени западно у односу на гвозденодопске, што се види и по хумкама о којима је реч у помињаном чланку (хумке са материјалом из 2. века н.е. се налазе на централним Родопима, да би потом тамо нестале, са појавом током 3. и 4. века у Шоплуку, односно западном делу Родопа).

Мислим да имају итекако везе и са Источним Романима и са Прото-Албанцима, о томе сам дао више аргумената у својим објавама па бих замолио за твоје аргументе зашто сматраш да то није могуће.

нисам знао да ова тема постоји на форуму, проучићу је.


Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8578
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Касноантички археолошки хоризонт трачког племена Беси
« Одговор #12 послато: Децембар 12, 2022, 02:49:12 поподне »
Чине се као потпуно трачки народ. У овом раду пише да су им имена етнички трачка, и реилигија и археологија им се наставља на трачку из гвозденог доба.

Ту су и топоними  на -дева/дава.
Прочитао сам негдје да су суфикси -дава и -пара неприродни за албански језик. Не постоје такве ријечи у албанском, а да постоје, топоними би гласили нпр. "дава е докит", а не "Докидава" отприлике, пишем по сјећању.

Мислим да је уз ове касне Трачане повезано повећано приуство хаплогрупе E-V13 у јужној и источној Србији, а мање R1b-источних i J2b2 , које су јаче и код Албанаца, и код Влаха и Румуна.

За придеве у албанском сам већ објаснио у претходној објави. Што се тиче E-V13, мислим да се код Беса десила управо симбиоза носилаца E-V13 (примарно Трачани) са R1b-PF7562 и можда R1b-BY611 (примарно Трибало-Пеониди), уз могући додатак J2b-L283 (илирски Дарданци). Без археогенетских налаза све остаје у домену спекулације наравно. На некрополама које се овде помињу је пронађен и мањи број скелетних сахрана, карактеристичних за најкаснији хоризонт (први показатељи христијанизације?), питање је наравно да ли ће их неко од истраживача узети у обзир за археогенетска испитивања. Постоје међутим скелетни остаци Трибала из гвозденог доба, њих би свакако требало испитати, мислим да би дали одговоре на многа питања.
Чињеницама против самоувереног незнања.