Погледао сам током викенда већи дио епизода (додуше са руском транслацијом). Неки општи утисак- просјечно или можда боље речено-већ виђено.
Не могу рећи да је продукција лоша, али опет каска за оном британско-америчком, па изгледа као блиједа копија бољих оригинала. Ако не могу да се такмиче са GOT, Vikings у продукцијском смислу, можда су то могли да компензују кроз слојевитије ликове и сам сценарио. Али нажалост ни овај дио није на претјерано високом нивоу. Сам лик Хуњадија је скроз безвезе, а и остали ликови су превише предвидљиви, клишеизирани. Костимографија и сценографија је пристојно урађена, али није ни то нешто вансеријски, тј. има и бољих.
Оно што ми је можда највише засметало јесте чињеница да су правили историјски серијал, а да су грубо извртали историјске чињенице. Најдрастичнији примјер је у сцени гдје Мара Бранковић оставља ножеве ослијепљеној и заробљеној браћи, Стефану и Гргуру, да сами изврше самоубиство. Не само што се то није десило (Гргур је умро као монах на Хиландару, а Стефан је касније у изгнанству у Европи имао и бројно потомство), већ и у вредносном смислу приказује и Мару и њену браћу као веома проблемитачне хришћане.
Иначе, мислио сам на почетку гледања да су Србе, поготово Ђурђа Бранковића, приказали изразито негативно, али послије сам видио да су Срби и Ђурађ још добро прошли, јер су њихову издају и превртљивост оправдали неким вишим циљевима, нпр. спашавањем Србије. Породицу Дракула су приказали као чисте садисте, не могу се отети утиску да су кроз њих на неки начин портретисали Румуне. Наравно, има ту и сензационализма, морали су загребати мало у дракула-вампир причу. Главни негативац серијала је Улрих Цељски, што је с обзиром на његов и историјски крајње непријатељски однос са Хуњадијем, очекивано. Крајње негативно је приказан и њемачки цар Фридрих Хабсбург, а сам Жигмунд Луксембуршки, иако мађарски краљ, приказан је више као страно тијело на тијелу Мађарске. Мање више, сви су лоши сем Хуњадија и његове екипе, који отјеловљују мађарску нацију и њену борбу. Да будем поштен, и Мара Бранковић, без обзира на та нека историјска искривљавања, у суштини је главни женски лик серије и приказана је позитивно.
Колико сам видио у коментарима, мишљење о серији се креће од хвалоспјева до потпуно негативних критика. Постоји и та димензија да је посматрају као мађарски државни (читај Орбанов) пројекат, па је дио негативних критика свакако обојен и тим углом посматрања. Како год, рекао бих на крају, један просјечан урадак, ко не одгледа неће ништа изгубити.
Углавном би се сложио. Серија је на Велики понедељак приказана премијерно на аустријској државној телевизији. Један од режисења је и Немац пореклом из Трансилваније, који живи у Аустрији и давао је и интервју за ОРФ. Костими су урађени доста добро. Чак и сценографија је врло добра, погледао сам неке исечке који су приказани како је снимано и зато је изграђена импозантна сценографија. Читав дворац итд.
Што се самог садржаја тиче, прве две епизоде, прилично осредње. Или нешто прецизније, прва катастрофа, друга ипак нешто боља. Саме оне сцене из прве епизоде, где Сигисмунд са свитом долази код деспота Ђурђа, и онда током заједничке вечере Ђурађ одједном нестаје (деца му остају ту на двору), онда омладина (где је Мара девојка или вереница од Хуњадија, што је класична филмска конструкција да би радња серије добила на атрактивности) после вечере проводи време у врту и одједном фрка-трка ето Турака код Голупца... Ђурађ се нагодио са њима. Улрих Цељски прави план напада на Турке са Сигусмундом, па онда следећа сцена Хуњади спасава Сигусмунда из Дунава, а Улрих са Ђурђем љуби ногу Мурату Другом... Као да је неко снимио обиље сцена и онда исекао поједине делове, па спојио шта је остало. Једна потпуно неповезана радња.
Друга епизода је урађена ипак боље. Занимљиви приказу живота у харему. Мара као жена са сјајним умом и великим утицајем на султана. Та њена црта у другој епизоди почиње да се назире и претпостављам да ће све више долазити до изражаја. Влада Цепеша су приказали као неког кога презиру и Турци и Мађари. Неверан и једнима и другима, притоме садиста који убија људе из забаве. Убацили су навнодно једну сцену са вампирем некаквим, што опет има везе са овим режисером из Трансилваније и његовом жељом да убаци те елементе завичаја.
Лик Хуњадија такође није приказан претерано верно. У серији он је плејбој, изгледом нека врста Аквамена за сиротињу
Стварни Хуњади је био растом ситније грађе, није имао браду већ само бркове и није имао дугу косу као у серију, него класичну средњовековну тонзуру (овде ми сад пада на памет приказивање Св. Саво у српском фрескопису, где у немалом броју случајева Сава има дугу или дужу косу, а из фескописа у Милешеви знамо да је имао монашку тонзуру).
Све у свему, серија није нешто посебно епохална али опет мислим да и поред свих мањкавости има квалитет да се одгледа. Наравно као и сваки филм, не треба очекивати верни приказ историје, јер је то за конзумента тешко сварљиво, а за телевизију непрофитабилно. Овакве серије пре свега треба да служе за то да пробуде жељу код гледалаца да се позабаве темом, а онда ће се сусрети највећим делом и са конкретним историјским чињеницима и сл.
