Значи спој старобалканске и словенске генетике је заслужан за богатство народне музике, а на Балкану је најлепша тамо где благо доминира старобалканска (или барем "егал").
Мислим да је ипак старобалканско ово што нас удара у живац, или у срце, што рече НикПав.
Сад ја једино не могу да разлучим шта је исконски балканско, шта ромејско, шта анадолско. Мени је рецимо добар и Зејбекико, а он је , кажу, анадолски (грчки или турски, није ни важно).
Жао ми је једино што је балканску музику на крају промовисао Бреговић, а што су многи други касније исто то радили, копирајући њега. По мени на потпуно погрешан, приземан начин, комерцијално и без душе. Бреговић јесте нешто склопио или упаковао, али уопште није осјетио.
