Да мало освежимо тему и додамо неколико занимљивих предања везаних за рођаке Сибињанин Јанка. О Кнежевићима из Властељица (и Каоне) се доста писало у контексту породице код које се Сибињанин склонио након слома код Приштине 1448. године. Данас ћемо се позабавити предањима у породици Красојевић, која су записана у етнографској литератури, доступној и у библиотеци Порекла. Неки знају, али ваљало би рећи да за Красојевиће (E-FTC11923) из Горње Црнуће постоји предање да потичу од кнеза Радича Поступовића, фактички другог човека деспотовине. Радич Поступовић је подигао манастир Враћевшницу и посветио је Св. Ђорђу, што је уједно и крсна слава Красојевића. Владика ужичко-крушевачки Вићентије Красојевић је био врло везан за ту светињу и у њој је сахрањен. Аргумент да је у питању била поштована породица у тим крајевима је и чињеница да постоји предање како је мали Милош Обреновић одрастао код њих у дворишту.
О презимену. У селу Мајдан, недалеко од Горње Црнуће, налази се насеље Красојевци. У Мајдану се прича да је тамо живео Орловић Павле. Али ако знамо да су његови дворови били западније, вероватно би то био Радич или неко други. У остацима једне од многобројних цркава пронађен је масивни прстен са натписом НИКОЛА КОСНЬP. Нема сумње да говоримо о значајном, пре свега рударском, центру у Деспотовини, али вероватно и раније. Још једно предање на које сам наишао, сем овог да су Красојевићи Радичеви потомци, је предање да је поменути Радич Поступовић један од синова чувеног војводе Милутина. Сећање на њега чува песма "Бан Милутин и Дука Херцеговац". У тој песми се говори, између осталог, да је владао Драгачевом и учествовао на страни цара Стефана Душана у рату са Бугарима:
Књиге иду од Призрена града,
од српскога силна цар-Стевана,
на Пожегу бану Милутину;
'вако царе бану говораше:
„Слуго моја, бане Милутине,
опреми се у бијелу двору,
поведи ми тридесет делија
од твојега равна Драгачева,
хајде с њима ка Призрену граду,
јер хоћемо, бане, војевати
надалеко, у земљу Бугарску,
Иако предања сама по себи немају неку тежину, у случају Кнежевића смо се уверили да итекако могу бити добар траг и добар путоказ у истраживању. Занимљиво је да имамо два рода, оба наведена као староседелачка, исте хаплогрупе, а при томе живе на 50 км једни од других. Уз то, оба имају предање да потичу од кнезова односно војвода, што у Драгачеву, што у Руднику који се фактички наслања на Драгачево. Мислим да смо у овом случају, посматрајући Кнежевиће и Красојевиће, набасали на неки стари властелински род који је дуго на тим просторима, најкасније од 11. века. Аргумент томе би било и то што је јунак наше приче, без обзира што је живео у Угарској као и његови отац и деда, био информисан да њему блиске породице постоје, да управљају одређеном територијом и да су довољно моћни да код њих може да се склони. Како се буде повећавао број тестираних, тако ће се коцкице уклопити, али мислим да се приближавамо епохалном открићу да је Сибињанин пореклом из тих или блиских крајева. За крај треба додати да је добар део становништва након пропасти деспотовине из Драгачева и Рудника избегао у Банат, Трансилванију, Банатску Црну Гору итд.
