Да не испадне да говорим у празно, навешћу овде неколико примера где се види природа супстратног односа румунског и албанског само на основу лексике, да не улазим у друге граматичке категорије.
1. Румунски barză - рода (птица). На албанском се за бело (боју) каже bardhë, што би значило да су Проторумуни роду знали као "белу птицу", што даље говори како ово није позајмица из протоалбанског већ сачувано супстратно име за животињу, дакле из језика којим су преци Проторумуна говорили пре преласка на латински.
2. Румунски mânz - ждребе (младунче од коња). На албанском за исти појам - mëz на тоскијском (књижевни), mâz на гегијском. Овај појам је посебно занимљив јер се у једној форми налази и на натпису из Дуванлија (место код Пловдива, где је нађен прстен из 5. века п.н.е. на коме се налази представа коњаника са натписом ΗΥΖΙΗ.....ΔΕΛΕ / ΜΕΖΗΝΑΙ или ēuziē.....dele / mezēnai што је преведено као "Коњаниче, заштити Еузие!"). Ово је један од појмова који албански директно повезује са трачким језиком.
3. Румунски abur(e) - пара (кондензација воде). На албанском за исти појам - avull. Овде се види да је проторумунски задржао као "окамењене" остатке свог супстратног језика, јер док су у румунском самогласници б и р остали неизмењени, у албанском су ови гласови на овим позицијама еволуирали у в и л, јер је он био живи сродник супстратног језика Проторумуна и наставио је да еволуира у складу са законима свог језика.
4. Румунски buză - усна. На албанском за исти појам - buzë. Ово је једна од речи за делове тела које деле румунски и албански.
5. Румунски viezure - јазавац. На албанском се за глагол "красти" каже vjedh, а изведеница, именица од овог глагола би гласила vjedhull, што је албанско име за јазавца (крадљивац).
Па ви наставите да тврдите како они немају везе са Балканом и да су се на њега доселили од 7. до 9. века.
Да, могуће, али онда укључите и Румуне у ту причу, а то ће вам тек закомпликовати ствари.