И мени је стварно нејасна логика да се код свих језика, па тако и албанског, тражи једна хаплогрупа која је изворна. Сасвим ми је логично да је у почетку настајања било ког језика међу том масом људи која је створила језик, било више хаплогрупа. С обзиром на старост E-V13, ко зна кроз колико изумрлих народа на Балкану је прошла. Теоретски, зашто не би била доминантна у процесу настајања албанског језика?
Поменути рад предлаже да је у сјеверној Албанији ~500. г. дошло до синтезе популација - једне домаће и једне којој је Албанија послужила убјежиштем.
- Назив Arbanas био би онда наслијеђен од првога домаћега елемента рефлектујућ старији облик Albanoi забиљежен Птолемијем у II в. Назив "арбан" забиљежен је у VI в. и показује особину ротацизма L>R. ( alban > arban ). Она је доиста типична за румунски али не и за албански.
Lat. gelu > rum. ger,
Lat. sali* > rum. a sări.
Ријечи које нису дошле из латинскога у алб. имају LL док у рум. R.
alb. avull, rum. abur [ пара ], сродно нашему облак, лат. nebula.
-Романизми у албанском потичу из двију разних извора. У једном латинско ct постаје jt или t, а у другом ft ( које се развило из pt како је и у румунском ). Тако direct* > drejt, fruct*>frut, али lucta > luftë (rum. lupt). Ватасеску и Михаеску закључују да је број романизама својствених само албанскому и румунскому знатно мањи него број романизама који албански дијели са само са западним романским језицима. Индикативна веза може ( али не мора ) бити да јужније Албанце (који по раду више представљају старији слој) зову Тоски, назив који једва да је могуће случајношћу једнакозвучан с вулгарним романским називом за Тосканце.
Изгледа да у румунском постоји праалбански субстрат који је примљен пређе него је извршен ротацизам; с друге стране помен Арбан већ у VI в. и сама континуанта Arbënësh свједок су тога да је та ријеч с ротацизмом ушла у албански језик.
Исто тако је могуће да је подлога албанскога и румунскога била једна, али да је један дио романизован у дотику са западним романским језиком без ротацизма, а други из другога извора у којем је ротацизам био изражен (такви су сјеверноиталски говори ломбардски, лигурски и романеско). Касније се је романизовани говор с ротацизмом (румунски) дјеломично умјешао у онај први као субстрат.
Румунски и албански дијеле ред словјенизама у којима се у румунском не среће ротацизам, што значи да су усвојене у румунски послије завршетка појаве ротацизма. (plug, ploska, polica, pelin, moljac) али будући да су оне исте у румунском и албанском вјеројатно су одраз додира Румуна и Албанаца прије него независнога додира са Словијенима.
У упоредби арбански - румунски - аромунски, неке албанске ријечи су очигледно сличније румунскима, иако аромунски облик представља архаичнији етап развића (buzë, buză, budza [усне]), док друге ријечи пак престављају старију подлогу у којој албанском dh одговара аромунско dz и румунско z ( bardhë, barză, bardzu [бијел].