Наставак:
Јован Трифуноски: "Охридско-струшка област":
- "Из наведеног прегледа даље се види да су области које се налазе у Албанији биле те из којих су преци данашњих македонских родова досељени такође у већем броју. Те области су: околина Подградеца (8 р. са 133 д.), област Черменика (21 р. са 85 д.), околина Пишкопеје (6 р. са 57 д.), област Мокра (5 р. са 53 д.), област Мат (1 р. са 30 д.), околина Елбасана (1 р. са 28 д.), Голо Брдо (5 р. са 22 д.) и др. То је свакако оно словенско становништво које је због тежих прилика за живот напуштало Албанију и повлачило се на исток. Таквих досељеника има и у другим нашим областима. О тачности народног казивања боље сам се уверио када сам потражио та места на карти јер сам их нашао на данашњој специјалној карти Албаније. Опште је познато колико је на подручју данашње Албаније раније било и словенско-хришћанског становништва. Такво становништво Ј. Цвијић је утврдио y области Мокро, затим око реке Девола и Шкумбије, па у области Опари код Мусакије, Лину код Подградеца, у области Черменики западно од Јабланице, области Булчизе итд. У току XVIII и XIX века, како даље наводи Ј. Цвијић, иселило се из средње Албаније у Дебарску област и око Радике доста нашег становништва. Како је већ речено, оно је у Албанију дошло y средњем веку и за време српске владавине." (стр. 81-82)
- "Овде ћемо изнети преглед неколико села у којима је знатнији број досељеника са територије у Албанији...Мороиште: у овом селу је велики род Матлиовци (30 к.) досељен из области Мат у северној Албанији." (стр. 82)
- "Kaкo je већ речено, Лабуниште има двојако македонско становништво: хришћанско (око 50 к.) и муслиманско или торбешко (око 570 к.)...Од првог рода — Илковци или Крстићи — потиче познати књижевник Анђелко Крстић (1871—1952. г.). Родио се, живео је и умро y Лабуништу. За његов род Ј. Цвијић је објавио да води порекло из околине Скадра. Одатле су они дошли у област Мат, а затим у Лабуниште." (стр. 194-195)
Тома Смиљанић: "Мијаци, Горна Река и Мавровско Поље":
- "У селу Лазаропољу био је главар Ћурчин Кокалески. Порекло ове породице данас је доста нејасно. Каже се да су из Мата од породице Кока, и да су се доселили овде пре 200 година. Пре тридесет година они су се својакали међу собом и ишли у госте у Мат. Ћурчин Кокале је живио у времену Али–паше Јанинског (крај XVIII и почетак XIX в.)." (стр. 48)
Миленко Филиповић: "Голо Брдо":
- "Док је још до пре неколико деценија било српских насеља и српског становништва и у пределима на југозападу, западу и северу од Голог Брда, данас је Голо Брдо на етничкој граници према Арбанасима, па већ и у њему има арбанашких насеља. Српско становништво из Мата, Булчизе, Черменике и Мокре делом је прешло на ислам и поарбанашило се, а делом се је повлачило у крајеве даље на истоку: тако у Охридском и Дебарском Дримколу, у граду Дебру и др, има много српских родова из поменутих крајева. Т. Смиљанић мисли да су Мијаци, који сада живе око Радике, некада становали на Јабланици, у Голом Брду, y Булчизи и код Елбасана." (стр. 11-12)