Из ког сте краја?
Код мене у Шумадији и на југу нисам чуо ништа о ласицама, сем да нам је клала кокошке.
Код њих доле у Призрену, постоји веровање да ласица не сме да се дира и убија, јер може да отрује храну, некако, да цела породица умре, али је призивају тим бајалицама и поклонима да им помогне против глодара. Мој гост је од фиса Црноглавих по оцу, по мајци Климент, можда то веровање није распрострањено свуда.
Централна Шумадија. И ту ласицу сматрају грабљивицом - можда опаснијом од лисице. Ових дана се десио "по њима" невероватан и никад виђен догађај (известиљка у "свом веку", а има 70 година, није то доживела). У више домаћинстава су све кокоши (претекне можда једна, две) затечене преклане, без крви (тај предатор им посише крв), непоједене. Мештани за то не оптужују лисицу, него ласицу или твора.
Али израз за неког " да је опасан као ласица" није одатле. Одакле је - не знам. Можда и јесте Ласицу је теже ухватити него лисицу.
Али, видите, те бајалице и поклоне које помињете које људи из тог фиса чине "ласици" ипак пуно тога говори. Можда је "преживело" веровање да може да загади храну и воду. Али, мени се чини да је њихово искуство да је " не могу победити"! Па ако јој силом не могу ништа, онда 'ајде милом (поклоном и бајалицама) А, онда ако дубље копамо - у колективној свести Албанаца - можда је ласица ипак персонификација неког демонског бића (нпр. дрекавца). Па је у вези са тим опште познато (тако се мени чини) да и Срби те неке опасне силе, бића, болести, животиње (уместо змија каже се буба) називају неким другим именом, као што крију име детета (чувају га од урока).
Следом тога, називање ласице код Албанаца новом младом (тако некако) представља вид умиљавања тој животињи, мада открива могуће и "неверовање" новој млади - подозривост према њој (ко ће га знати). Јер, реално, нова млада је увек, на неки начин, и непознаница.