Није моја струка али био сам под јаким утиском кад сам први пут прочитао теорију Георгијева. Можда није био најпрецизнији у својим запажањима и везама поједних палео-балканских језика, али бит његове идеје и структура коју је поставио по мени имају здраву основу. Мислим да је Георгијева тешко заобићи приликом разматрања историје албанског језика.
Да, слажем се да је можда мало "потрчао испред руде", али што би рекао Катичић: "Уз све своје очигледне недостатке, Георгијевљева скица Дако-Мизијске компаративне фонологије не може се одбацити као небитна. Неке од етимологија изгледају заиста звучне, али их је тако мало да се са целом конструкцијом мора поступати са пуно резерве".
Ево ја ћу баш преко извода из Катичићеве књиге (Ancient languages of the Balkan) у пар реченица извући срж теорије Георгијева. У остацима "трачког" језичког материјала, Георгијев је приметио да постоје области где има тј. нема сугласничких промена и да планина Балкан представља границу тог обрасца, где сугласничких промена нема северно од ње (ту спада и језички материјал северно од Дунава), док се јужније ове промене јављају. Такође дистрибуција дачких топонима са суфиксом
-dava (-deva) -upa и -sara захвата поред Дакије (северно од Дунава) и област између Дунава и планине Балкан (Мезија/Мизија) али и западну Тракију као и мали број у Тракији proper (јужно од планине Балкан). Са друге стране дистрибуција трачких топонима са суфиксом
-para, -diza , -bria и префиксом
Burd- се јавља у највећем броју случајева искључиво у Тракији proper и један мали број у горњој Мезији. На основу ових чињеница Георгијев је успоставио две лингвистичке зоне:
1. Дако-Мизијску северно од Дунава и у области између Дунава и планине Балкан и
2. Трачку зону јужно од планине Балкан.
Такође је извео један веома важан закључак да се оваква дистрибуција дако-трачких топонима може једино објаснити Дако-мизијском инвазијом јужно од планине Балкан
у добе пре него су грчки извори почели да бележе историју Трачана. Када су Грци почели да упознају Трачане трагови ове инвазије Дако-Мизијаца су већ били избледели, становништво је било помешано и њима је просто цео овај простор од Тракије до Карпата изгледао униформно и обележен је као трачки (просто зато што су им најближи били Трачани које су прво и упознали).
Управо у овој Дако-мизијској инвазији/миграцији, по мом мишљењу, треба тражити и долазак Пре-прото-албанаца на територију централног Балкана, уважавајући при том и аргумент Георгијева да је фонетски систем Протоалбанског изведен из Дако-Мизијског. Која је временска одредница ових миграција: или бронзанодопски колапс око XI в.п.н.е. или Трако-кимеријске сеобе у VIII в.п.н.е. У оба случаја се виде и јасни археолошки трагови тих великих померања становништва из панонско-карпатског басена на централном Балкану. Такође сличности које имају албански и румунски језик на нивоу које немају ни са једним другом језиком могле би делом бити остварене пре ове миграције у карпатско-панонском басену. Запрепашћујући број дако-мизијских и албанских паралела са балто-словенским језицима, ако није настао у степској прадомовини индоевропских језика, могао је једино настати негде на северу панонско-карпатског басена где би била зона додира са Балто-Словенима.
Једини језик који има палеобалканско порекло, а показује одређене паралеле са протоалбанским је месапски, присутан током гвозденог доба у јужној Италији, где је дошао највероватније приликом колапса бронзаног доба, крајем 2. или почетком 1. миленијума п.н.е.
Раније смо полемисали како се ова ареална блискост месапског и прото-албанског можда десила на централном Балкану (преко дарданског племена Галабра који има паралелу у месапским Калабрима). Међутим, пратећи ову нит о дако-миз. пореклу прото-албанског, можда се то ареално прожимање ова два језика десило и северније на Карпатима или Панонији, пре свега имајући у виду дачко племе Апула али и неких археолошких трагова у Јужној Италији које припадају панонском басену о чему је писао Алојз Бенац. Друга ствар, ова очигледно давна дако-мизијска експанзија на југ забележена у топонимији, можда и није била ограничена само на југ. Ако погледамо племена Колапијана и Јапода на западу њихови етноними били би везани за дако-мизијску етимологију, док са друге стране јасно је показано да они не припадају илирској групацији племена већ панонском басену. Ево подупрећу ову тезу и оним мојим малим микро-истраживањем око порекла река Calabaeus у Добруџи, Колубаром, Калабарином и Купом које би такође били трагови те далеке дако-мизијске експанзије. Дакле да резимирам ово моје размишљање на глас, група племена оличена у прото-албанцима, Месапима (Калабри, Јапиги), северо-западна балканска племена Јапода и Колапијана, први дардански слој становништва (пре касније досељених Илира и Трачана) и вероватно Трибали могли би да припадају дако-мизијској групи који је мигрирао вероватно током бронзадопског колапса.
Што се тиче генетике, колико сам могао да испратим чини ми се да су неке E-V13 гране идентификоване као прото-дачке, пре свега из оног аварског истраживања,
а које имају везе са днашњм Албанцима што би подупрело ово моје размишљање. За R1b-Z2103 која карактерише Албанце се одавно писало на овом форуму да је има на западу Бугарске али и на Карпатима, ако се добро сећам.