Баш сам се пре неки дан са нашим Луком дотакао оне мапе штокавског наречја
Наводно је у околини Бихаћа Хасан-Паша Преодјевић још давно населио своје сроднике из Херцеговине, а и генерално су окружени истчно-херцеговачким дијалектом, па чуди ова оаза млађег икавског на западу Босанске Крајине. Ипак, међу муслиманима западне Босне има свега и свачега (староседеоци + досељеници из разних крајева).
Интересатно да и Карановић код старих српских породица из Крајине примећује икавицу у говору. По њему су то досељеници из Средње Босне углавном. И на овој карти је тај крај означен као подручје "млађег икавског".
Не сумњам да је старог штокавског, икавског становништва Доњих Краја било и да су једним дијелом уклопљени и у муслиманско, и православно и католичко становништво Босанске Крајине. Треба имати у виду да то икавско штокавско становништво није морало бити само са подручја Доњих Краја, већ и са простора Дувна, Купреса, Западне Херцеговине, гдје се такође говорило штокавским икавским.
На тим подручјима има доста старих српских породица које говоре икавским. У Дувну се помиње и православни манастир Лабостин.
Међутим, добар дио тог српског становништва ће се исламизовати или ће под утицајем босанских фрањеваца постепено прелазити у католичку вјеру. Муслимани данашње цазинске крајине, бар језички гледано, припадају управо том становништву. Том слоју становништва припадају и Буњевци католици у Далмацији, Лици и Бачкој. Онај трећи дио ће се стопити са својим сународницима из Источне херцеговине и Полимља, преузимајући од истих ијекавски говор и уклапајући се организован систем Пећке патријаршије.
Овај слој становништва, по мом мишљењу, био је изразито I2-PH908.
Ово икавско становништво Западне Босне, Западне Херцеговине и Доњих Краја не треба мијешати са становништвом Средње Босне, Усоре и Соли, које је опет било друга етнографска цјелина, другог говора (староштокавски шћакавски), и за које мислим да је имало значајан удио разних грана R1a хаплогрупе.