Колико сам приметио, све се, мање више, врти око новца. Ко ће кога за колико да откупи, подмити, ороби, прода, превезе,...
Добро, то је можда повезано и са природом аутора, али иза неке засвесе видљиве реалности, оптира управо новац као главни покретач свих догађња.
Него, немало занимљив податак је да је на подручју данашње Немачке забележено преко 600 познатих надгробних споменика османских заробљеника из XVI и XVII века, који су пали у ропству углавном током 1683-1699. године. Ти заробљеници су касније прелазили на хришћанство, заснивали породице у Немачкој, задржавши често старо муслиманско име уз ново хришћанско, што се вероватно губило у следећим генерацијама. Тако се наводи један покрштени и потом ослобођени Османлија, Николас Штраус, каже се да је отворио 1697. године у Вирцбургу прву кафану.
Ко зна колико је таквих
Османлија с наших простора, сад тамо неки Штраус, Бауер, Мајер, Курц, Шицер.