Цркве Босанске, која није била ни званично православна, ни званично католичка, а ни јеретичка патаренска. У тој Цркви је вјероватно било замрзнуто стање какво је било прије одвајања католика 1054.
Што више читам о овој проблематици, све више ми се чини да је овај навод суштински тачан.
John V. A. Fine, Jr., The Bosnian Church. Аутор у ову проблематику уводи нови моменат "peasant societies".
Каже он и ово: "Not until the reign of Ban Kulin in the late 12th century and early 13th century do we cquire much substantial information on religious affairs in medieval Bosnia. Before this,
the situation is hazy,
but a nominal Catholicism seems to have been the norm in this rural society".
У вези с тим закључује ово:"prior to the Turkish conquest Orthodoxy was weak in Bosnia and that the Bosnian Church was
not a pârt of Orthodox Church", (овдје очигледно мисли Српску православну цркву) али и :
"The hierarchy of the Bosnian Church was the administrative personnel of the existing
monastic order. In utilizing the unreformed monastic order as the foundation of the church, the monks p
reserved the beliefs and practices of the order until that time.
At first simply schismatic, the ignorance of the monks served also to insure the gradual intrusion of a variety of.... "
У оптужбама Курије, херетици, невјерници се мање-више увијек појављују са шизматицима, некад са
ет а некад и без тога.
Младен Анчић "На рубу запада", стр.234. фуснота 26. (да сад све не преписујем):"........., sint
schismatici heretici..."
Пошто не може да докаже припадност јеретика католицизму, аутор се опредјељује за теорију о дуалистичкој херези. Зато и критикује Дубравка Ловреновића, али, чини ми се, не Срећка Џају. Овог последњег, вјероватно, зато што је објаснио појам "добри Бошњани" као “boni homines”. Дакле,
свједоци на повељама