У том раду, примјетан је напор ауторице да на сваки начин покуша наћи трагове католичке цркве на подручју западне Херцеговине и макарског приморја прије доласка Турака, али безуспјешно.
Тај рад ми је познат од раније. Ипак у једном дијелу свјесно или несвјесно је нешто признала. Ево тог дијела са означеним карактеристичним дијеловома:
"Na vjerske prilike u srednjovjekovnom Humu utjecao je i dolazak Vlaha, ali oni neće bitno utjecati na stanje u zapadnom Humu. Naseljavanje Vlaha kao
zasebne etničke skupine obilježene velikim kulturnim razlikama s obzirom na domicilno pučanstvo i sа jasnom sviješću o podrijetlu, jest proces koji traje tijekom cijelog 14. stoljeća. Oni su se po dolasku
uklapali u već postojeće vjerske odnose i podjele. Tamo gdje je postojala uređena katolička, odnosno pravoslavna hijerarhija u koju su gospodari dotičnog područja bili uklopljeni,
Vlasi su prihvaćali vjeru novih gospodara.
U zapadnom dijelu,gdje su postojali franjevački samostani i Vlasi su, prema svemu sudeći, brzo postajali katolicima, kao što su to bili njihovi novi gospodari. U istočnom dijelu, gdje je bilo malo katoličkih svećenika,
Vlasi su ostajali pravoslavcima".
Иначе, по мом скромном мишљењу, уз услов да занемаримо данас непопуларну марксистичку терминологију и ауторово прихватање богумилства као историјске чињенице, најбољи рад о исламизацији је студија Недима Филиповића "Исламизација у БиХ".
Ево и приказа уз опаску да аутора да је православље, оличено у Власима које још у 13. вијеку захвата процес словенизирања, далеко више партиципирало у исламизацији у односу на католицизам и богумилство.
Ево и линка за оне који имају више воље да читају.
https://www.scribd.com/doc/35584514/Islamizacija-u-BiHЊегово закључци су потпуно сагласни са радовима Адема Ханџића о Сјевероисточној Босни. Ево мало и Ханџића "Тузла и њена околина у 16. вијеку".
Мало о
свјетовним поповима доновима
:
Жао ми је што због ограниченог приступа не могу да поставим његово неслагање са Домиником Мандићем који је свугдје видио католике, па и као основну вјерску групу која се исламизирала. То је страница 118. наведеног дјела