Нешто што ме интересује, а што би можда наш другар Ацо могао одговорити, јесте да ли су код нас некад објављени тзв. «словенски апокрифи»? Као и да ли су му можда познати неки радови који се баве том тематиком?
Колико зна
другар Ацо код није код нас објављено
Изгледа да су то радили искључиво Бугари. Зато нашег Васила треба "чувати као мало воде на длану"
Бесједу презвитера Козме је обрадио бугарски историчар Никола Блогоев, и ту се помиње поп Богумил у смислу браниоца престолоносладених права старијег сина бугарског цара Симеонона по имену Михаило. Презвитер Козма је, опет, бранио "царска права" млађег, и од оца одређеног као наследника, сина Петра и зато је "опањкао" попа Богумила. Тако се овај
поп "ушетао" у нашу историју и постао синоним за јеретике.
Кад смо већ код наслеђивања, слична ситуација је била и код синова Стефана Немање. Какву штету је нанио Вукан своји оптужбама код папе, то само историја зна. Кулин бан, Немањин што би ми рекли" прика", уопште није био
"кул".
Стефан Немања, боље речено његов биограф и син Стефан Првовјенчани у "Житију Светог Симеона" никад не спомиње богумиле него "неодређену аријанско јерес" у случају једног војника и
кумаре/кумире (идолоплонике) у случају једне "преварене" младе која се удала за једног кумира. Интересантно је да се за стећке понекад употребљава тај назив.
О Петру Сицилијском, патријарху Фотију (прва шизма) и синодицима касније.