Аутор Тема: Храм Светог Саве, Београд  (Прочитано 7296 пута)

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1942
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Храм Светог Саве, Београд
« Одговор #20 послато: април 07, 2017, 11:34:35 поподне »

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
  • I1 P109
Одг: Храм Светог Саве, Београд
« Одговор #21 послато: април 07, 2017, 11:55:29 поподне »
Андровићи су данас једино православно братство у Мркојевићима. Некада када се износио крст на Румију излазили су сви становници Мркојевића ма које вере били. Данас из Мркојевића, колико ја знам излазе само Андровићи, а остали свет долази са стране, углавном из Бара. Зла крв међу нашим људима натерала је већи део оних који су поштовали тај стари обичај да му окрену леђа.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1942
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Храм Светог Саве, Београд
« Одговор #22 послато: април 09, 2017, 02:16:11 поподне »
Репортажа из радионице академика Мухина:




Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8337
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Храм Светог Саве, Београд
« Одговор #23 послато: април 09, 2017, 03:02:17 поподне »
Хвала Селаковићу на овој репортажи!



Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1942
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Храм Светог Саве, Београд
« Одговор #24 послато: април 25, 2017, 07:57:49 пре подне »
Кажу да камиони са мозаиком кренуше из Русије:

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2711757/kamioni-sa-mozaikom-za-hram-svetog-save-krenuli-iz-rusije.html

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1942
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Храм Светог Саве, Београд
« Одговор #25 послато: мај 03, 2017, 03:22:46 поподне »
Мозаик за куполу стигао је из Русије:

http://www.tanjug.rs/full-view1.aspx?izb=327422

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1942
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Храм Светог Саве, Београд
« Одговор #26 послато: октобар 11, 2017, 06:21:19 поподне »
Николай Мухин раније спомињаше да су му узори за решење за мозаик у куполи Храма била ранија остварења из византијског комонвелта. Баш је у једном разговору са новинарима поменуо и цркву Св. Марка у Венецији, која је осликавана под јаким утицајем Византије. Ево пар фотографија.

Црква Светог Марка, Венеција (мозаик 11-12 век):



Манастир Осиос Лукас, 10 век, Беотија:



Неа Мони на Хиосу, 11. век:



Вазнесење из Монреалеа са Сицилије, 12. век:



Манастир Дафни, 11. век:



Решење за Храм:





Зиста се могу уочити извесне паралеле, нарочито на пример сличност предлога за куполу Храма са куполом у Венецији. Од пада Византије пред крсташима 1204. мислим да су ретки мозаици где се као подлога користи златна боја. Можда би неко од форумаша који се, за разлику од мене, разумеју у уметност и архитектуру, могао да нам каже нешто више. Делује да је ово што ће у Храму угледати светлост дана око Нове Године бити први монументални мозаик типа "средње" Византије у последњих осам векова?
« Последња измена: октобар 11, 2017, 06:23:57 поподне Селаковић »

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1942
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Храм Светог Саве, Београд
« Одговор #27 послато: октобар 28, 2017, 01:01:59 пре подне »
Мозаичко решење из Развијеног средњег века примењено у 21. веку. Како ће то изгледати уживо у Храму? Да ли ће то бити ремек-дело? Освежење? Плагијат? Кич? Видећемо колико у јануару, јер највећи део мозаика је већ уграђен:






Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8337
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Храм Светог Саве, Београд
« Одговор #28 послато: октобар 28, 2017, 01:21:25 пре подне »
Мозаичко решење из Развијеног средњег века примењено у 21. веку. Како ће то изгледати уживо у Храму? Да ли ће то бити ремек-дело? Освежење? Плагијат? Кич? Видећемо колико у јануару, јер највећи део мозаика је већ уграђен

Много шкакљивих питања, али исувише се одмакло да више дајемо неке коментаре, јасно је куда иде цела прича и важно је покало иде. По времену и људима биће и храм. ;)



Ван мреже на Црвeњском путу

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 950
Одг: Храм Светог Саве, Београд
« Одговор #29 послато: октобар 28, 2017, 07:29:50 пре подне »
Андровићи, чувари крста Светог Јована Владимира:

http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/401/film-i-tv/2690322/film-o-porodici-koja-devet-vekova-cuva-krst-svetog-jovana-vladimira.html


Прича о Андровићима је можда и најфасцинантнија  прича са ових подручја!

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1942
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Храм Светог Саве, Београд
« Одговор #30 послато: октобар 14, 2020, 10:52:01 пре подне »
С обзиром да се отварање ближи, ево неколико фотки из Храма насталих током последњих месец дана:
















Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1258
Одг: Храм Светог Саве, Београд
« Одговор #31 послато: октобар 15, 2020, 08:33:58 пре подне »
ГРАДЊА ХРАМА СВЕТОГ САВЕ НА ВРАЧАРУ
       
Патријарх српски Герман (Хранислав Ђорић), устоличен је за патријарха 1958. године, као 43. српски патријарх и тај посао обављао пуне тридесет две године. Живео је у време великих изазова – комунизма, а животно дело му је било борба за изградњу Храма  Светог Саве на Врачару у Београду. Поред тога, патријарх Герман је успео да пренесе посмртне остатке цара Душана и похрани их у Цркви Св. Марка, на Ташмајдану у Београду. Одбио је захтев државних органа да Црква подржи предлог да се Јосипу Брозу Титу додели Нобелова награда за мир за 1973. годину.



Прва црквица (12 x 5,30 м) довршена је за само шеснаест дана, а освећењу је 1895. присуствовао и краљ Александар Обреновић. Затим је, на 100 – годишњицу Карађорђевог устанка, 1904. године, објављен конкурс за скицу новог већег храма, у српско - византијском стилу. 1931. године, на инсистирање тадашњег патријарха Варнаве, од пет приспелих радова, изабран је пројекат архитекте Богдана Несторовића, са допуњеним детаљима архитекте Александра Дерока. 1932. године је почела изградња, тако што је најпре срушена привремена црквица из 1895. године. Ова нова Црква изграђена је за 57 дана а патријарх Варнава ју је осветио 1935. године.



Темељи Новог Храма на основу пројекта Несторовић – Дероко, освећени су 1939. године. Грађење је трајало до 6. априла 1941. године, када је због бомбардовања Београда обустављено. Од зидова Спомен – Храма окупатор је створио депо за возни парк, што наслеђују Руси и партизани, затим разне привредне организације и то пуних 40 година. Иначе, сам Хитлер је забранио радове на подизању Храма. Тек након 26 година пошто је био на месту патријарха, после  88 покушаја код представника разних органа власти и после њиховог убеђивања да то не буде Храм, него музеј Српске православне цркве са галеријом, што патријарх Герман није прихватио, 19. јуна 1984. године, Душан Чкребић је дао дозволу за наставак зидања Храма. Патријарх је, буквално, молио и кога је требало и кога није (Петра Стамболића, Драгишу Стаменковића, Немању Марковића, Мику Шпиљака, Ђурицу Јојкића и водио разговоре о питањима Цркве са Добривојем Видићем, Митјом Рибичичем, Миленком Бојанићем, Николом Љубичићем, Душаном Чкребићем, Веселином Ђурановићем, Иваном Стамболићем, Дражом Марковићем...).



За наставак изградње садашњег Храма Светог Саве на Врачару, требало је обезбедити огромна материјална средства, а прва цифра са којом се рачунало (у предрачуну) била је 15.000.000 америчких долара. Сви парохијски свештеници су дали свој прилог од 20.000 ондашњих динара, а највише су давали верници, поготово наши људи из дијаспоре, као што је инж. Коста Папић. Тако је једна породица из СЕНТЕ поред новчаног прилога од 100.000 динара, поклонила и надпрестолни филигрански крст у вредности од 200.000 динара. А само у једном дану, у Алхамбри у Калифорнији, 16. марта 1986. је скупљено 146.606,85 америчких долара. Злато за позлату Великог Крста  на куполи Храма обезбедили су Срби из Женеве. Сам крст Св. Саве, тежак је 4 тоне, висок 12 метара, а позлаћен у површини 50 метара квадратних листићима дебљине 1,25 микрона.
Храм Светог Саве је дугачак 91, широк 81 и висок 80 метара. Висина куполе је 37 метара, а заједно са Крстом од 12 метара има тежину 4.000 тона. Овакав елеменат је подигнут на висину од 43 метра. Радове на изградњи Храма Светог Саве на Врачару, водио је протомајстор архитекта Бранко Пешић, а изградњу је изводило предузеће „Трудбеник“. Храм Светог Саве на Врачару је највећа православна црква на свету. Крст на Храму Светог Саве значи: три краја крста завршавају се на три полиране кугле. Три Сунца. Велико Свето Тројство. Средиштем Крста протиче сјајни Унутрашњи Крст. У угловима, између страна Крста су четири форме Оцила. То су конкавна исполирана поља која се унутрашњим странама преламају у четири слова „С“.



Прва литургија у новосаграђеном Храму је била 25. јуна 1989. године и њој је присуствовало око 150.000 људи из целе земље и дијаспоре. Тек недавно су постављена и велика и мала звона која су изливена у најпознатијој светској ливници у Аустрији. Сва звона су даровали појединци из нашег народа.

(Из књиге „Патријарх Герман у животу и борби за Спомен – Храм“, од Милана Д. Јанковића, Каленић, издавачка установа Српске православне епархије Шумадијске, Крагујевац, Београд 2001)

Приредио: Војислав Ананић



« Последња измена: октобар 15, 2020, 07:55:24 поподне Amicus »

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1258
Одг: Храм Светог Саве, Београд
« Одговор #32 послато: октобар 16, 2020, 07:53:45 пре подне »
Извињавам се. Погрешно је постављен линк. Текст који треба, следи:
1.

ZAVET SVETOG SAVE: Kako se gradio Hram na Vračaru i šta je Branko Pešić zatekao na tom mestu 1984. godine
Rade Dragović
subota, 26. 09. 2020. u 18:00

 
Foto arhiva
KADA je septembra 1984. godine arhitekta Branko Pešić došao na Vračar da obiđe zidine započetog Hrama Svetog Save naišao je na - zazidana vrata.
Svi ulazi su bili blokirani, a unutrašnjost je bila nedostupna za posetioce. Obišao je krug, pogledom odmerio zidine od potamnele cigle, a potom se javio sveštenstvu Svetosavske crkve. Starešina prota Branko Tatarin namenio mu je radni sto. Za ovim astalom u skromnom prizemnom parohijskom domu tokom narednih nekoliko godina Pešić će osmisliti i sprovesti jedan od najvećih građevinskih projekata u istoriji domaćeg inženjerstva - podizanje Hrama Svetog Save na Vračaru.
Unutrašnje uređenje i mozaička dekoracija enterijera Spomen-hrama, koja se ovih dana u potpunosti završava, kruna je višedecenijskog rada domaćih arhitekata, inženjera i graditelja. Od početka izgradnje ovog vanserijskog objekta najveće rezultate postigli su u periodu od 1984. do 1992. godine, pod stručnim rukovodstvom protomajstora Branka Pešića. Hram je u potpunosti izgrađen, pokriven, a dobio je i impozantne kupole i krstove. Bila je to renesansa ne samo izgradnje započete pre Drugog svetskog rata, već i ideje o vraćanju duga prvom srpskom svetitelju i najvećem prosvetitelju.
 
Poseta Patrijarh German i arhitekta Branko Pešić sa radnicima na Hramu 1985. godine, Foto arhiva
Prvi zadatak novog protoneimara bio je da pozove zidare da razbiju zazide i oslobode prilaz unutrašnjosti. U kabinetu patrijarha Germana čekao ga je projekat Hrama, koji je posle okupacije Patrijaršiji predao arhitekta Aleksandar Deroko. Ove planove, inače, Deroko je sačuvao tako što je metalnu tubu sa projektom zakopao u zemljanom podu svoje kuće. Plan je tako spasen od uništavanja, jer su nacisti tokom okupacije sa očiglednom prilježnošću tragali za svim dokumentima i predmetima u vezi sa budućim svetosavskim hramom. Tačno 44 godine od prekida radova, Hram se u svojoj lepoti ponovo uzdigao u umovima svojih graditelja.
 
JEDINSTVEN U SVETU: Završen mozaik u Hramu Svetog Save (FOTO)
 
ZAVET SVETOG SAVE: Plamen vere iz ognja osvete
 
MERMER PROSTIRU OKO PORTE: Počela prva faza radova na obnovi platoa ispred Hrama Svetog Save, uklanjaju dotrajale kocke
Crkva, svesna značaja ovog dela, ali i velike borbe koju je posle višedecenijskih muka izvojevala, nije gubila vreme. Sveti Sinod je zakazao zasedanje Sabora 10. maja 1985, a pripremljena je i odluka da se u nedelju 12. maja na prostoru započetog hrama održi sveta arhijerejska liturgija, kojom će se obeležiti 390. godišnjica spaljivanja moštiju Svetog Save i pola veka od početka izgradnje Hrama, sa osvećenjem zidina i potpisivanjem Povelje.
Toga dana u Beogradu je vladalo veliko uzbuđenje.
"I dalje nismo mogli da verujemo da najzad počinjemo gradnju Hrama Svetog Save, da je komunistička vlast popustila i da je naš patrijarh German napokon uspeo da posle ukupno 88 molbi, najzad privoli državu da izda dozvolu za izgradnju", napisao je arhitekta Pešić u svojim sećanjima.
 
Svečanost Osvećenje temelja 1985., Foto arhiva
Ovom događaju prisustvovalo je oko 100.000 vernika iz Beograda, ali i svih delova države. Verni narod ispunio je prostor među zidovima, gde je služena liturgija. Prvi putir sa svetim pričešćem držao je pred vernicima vladika raško-prizrenski, potonji patrijarh srpski, Pavle.
Najava da se radovi na vračarskom hramu nastavljaju izazvala je veliko interesovanje javnosti. Poduhvat ovakvog obima počeo je da zaokuplja i pažnju medija. Prvi tekst o Hramu, kako su zabeležili hroničari, objavljen je u "Ilustrovanoj politici" 20. novembra 1984. iz pera Ljiljane Bićanin. Naslov je glasio "Gradnja počinje" i podnaslov "Sve se više govori o skorom nastavku gradnje svetosavske crkve - dokle su stigle pripreme i kako će ta crkva izgledati".
 
Foto arhiva


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1258
Одг: Храм Светог Саве, Београд
« Одговор #33 послато: октобар 16, 2020, 07:55:14 пре подне »
2. део текста

Poslednji pasus u ovom tekstu glasi:
"Koliko će koštati gradnja i koliko će trajati, kako kaže arhitekta Pešić, preuranjena su pitanja.
- Ako je do mene, gradnja može da bude završena i za tri godine! - naglašava Pešić."
U narednih nekoliko meseci završeni su veliki poslovi na pripremama za gradnju.
Obezbeđena je sva potrebna dokumentacija, a završen je i izbor izvođača radova. Posebno zadovoljstvo graditelja izazvala je overa papira kojim je Crkvi vraćeno zemljište na Vračaru. Prema ovom dokumentu, država je vratila u posed SPC zidine velikog Hrama, malu Svetosavsku crkvu i Parohijski dom, sa zemljištem ukupne površine 29 hektara i 21 ar. Ovo rešenje izdala je opština Vračar 25. juna 1985. godine.
Jedna velika i nezaslužena nepravda istorije prema našem narodu i crkvi time je konačno bila ispravljena.
POVELjA I KAMEN IZ HILANDARA
NA SVEČANOSTI povodom drugog osvećenja temelja Hrama Svetog Save u Beogradu 12. maja 1985. godine, po drevnom običaju, u oltarsku apsidu uzidana je i svečana povelja. Nju je na pergamentu ispisao prof. Miloš Ćirić, kožnu futrolu izradio je Dušan Paštrmac po nacrtu Slave Tabaković, a specijalnu keramičku posudu prof. Branislav Stajević. Tekst uzidane povelje glasi:
"U ime Oca, i Sina i Svetog Duha, mi German po milosti Božijoj pravoslavni arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko karlovački i patrijarh srpski sa arhijerejima odslužismo svetu liturgiju i izvršismo novo osvećenje temelja davno započetog, u Beogradu, na Vračaru, Spomen-hrama Svetog Save, što ovom poveljom i potvrđujemo."
U temelj Hrama uzidan je i kamen iz manastira Hilandara koji je doneo protoiguman hilandarski Nikanor, kao i kamen iz Svete zemlje - Jerusalima.
Graditelji su prionuli na posao, a Hram se metar po metar uzdizao nad Vračarom. Svi učesnici ove faze radova i danas naglašavaju da je reč o jednom od najsloženijih građevinskih poduhvata ikada izvedenih na ovim prostorima. Na izradi nove konstrukcije primenjeno je niz novih tehnoloških metoda. Posebno je važna metoda klizajuće oplate, primenjena na centralnim i manjim kulama, ali i tehnike postepene i krupne montaže. Ovim načinom gradnje podizani su lukovi, kupole, pandantifi, galerije... Svaka od ovih etapa bila je podvig za sebe.
Novi graditeljski zamah ulio je novi elan i darodavcima i dobrotvorima Hrama Svetog Save. Vernici su sa radošću uplaćivali novčane iznose, arhitekte sarađivale bez honorara, firme davale mehanizaciju bez naknade... Na račun Hrama sve više je stizalo krupnih deviznih uplata.
"NOVOSTI" PRATILE IZGRADNjU
ZNAČAJ nastavka izgradnje Hrama Svetog Save prepoznale su i "Večernje novosti". Već prvih meseci po obnovi radova naš list pratio je napredak radova na Vračaru. Početkom 1985. godine radovi na ovoj svetinji postali su gotovo redovna rubrika u "Novostima". Nevidljive stege ideološki obojenog režima, ipak, nisu dozvoljavale ovoj temi veliki prostor.
Do preokreta dolazi januara 1985. kada naš list objavljuje reportažu pod naslovom "Hram prvom prosvetitelju".
"Na mestu gde su spaljene mošti Svetog Save Nemanjića biće podignut monumentalni hram. Veliko interesovanje za ovaj poduhvat je među vernicima, ali i ateistima", pisale su "Novosti".
O tome svedoči i arhitekta Branko Pešić u svojim zapisima.
"Domaćin slave 1992. bio je Svetislav Prlinčević, sa suprugom, sinovima i brojnom familijom. On je bio jedan od najvećih priložnika Hramu, proglašen je za ktitora, a nosilac je i Ordena Svetog Save prvog reda. Sećam se kada je u prostorije projektanata ušao postariji čovek, skromnog izgleda i sa vrata rekao da bi želeo da da prilog za najmanje zvono na Hramu. Primio sam ga i uz izvinjenje mu rekao da je to nemoguće jer sam ja već priložio novac za to, najmanje, zvono.
- Pa dobro, onda ću da finansiram izradu najvećeg zvona - mirno je odgovorio.
Njegov prilog iznosio je 100.000 dolara. Poslužili smo ga kafom, a razgovor je krenuo na temu životnog puta našeg darodavca. Do smrti nam je bio drag prijatelj koji nas je često posećivao", zapisao je Pešić.
*Serijal finansijski podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije