Питaњe je зaштo cу бaш Кучи у тoликoм бpojу пpeлaзили нa иcлaм или je cвe caмo cлучajнocт (peпpoдукциja)? И гeнeтикa je пoкaзaлa дa cу Кучи у "Caнџaчкoм ДНК пpojeкту" пpиличнo зacтупљeни.
Кучи су имали изузетно висок наталитет, а у њиховим брдима је било мало квалитетне земље тако да је исељавање било неизбежно. За разлику од Васојевића, нису имали могућност да прошире племенске границе на плодније подручје као што је Полимље. Природно су нагињали Зети, али њу су чврсто држали муслимани као најплоднију област због чега су се исељавали у подручја које је старо српско становништво напустило због турског терора. Оно што заиста јесте необично је да су готово по правилу одмах или у року од пар деценија прелазили на ислам ради повластица. Због чега су у толикој мери прелазили на ислам остаје питање. Моје мишљење је да је вера код Куча из неког разлога била од мањег значаја него код других српских племена. Бројни су примери за то. Мрњавчићи су по предању два пута мењали веру, најпре су прешли из православља у католичанство, да би се касније вратили православљу. Томе иде у прилог и историјски податак да је Лале Дрекалов прешао у православље, а као што знамо, генетски је потврђено да су Дрекаловићи од Мрњавчића. Питање је да ли су Мрњавчићи првобитно били православци или не, али чињеница је да су након досељавања у Куче прешли на православље. Дељани и Бањкањи из Затријебача су по свим предањима пореклом Срби (први из Херцеговине, а други из Ријечке нахије), а данас су католици. Ледињани који су од православних Љуљановића из Диноше и Омербожовићи који су од Дрекаловића су прешли на ислам и остали у матици.
У прилог томе да је припадност племену код Куча била изнад вероисповести иде и прича коју је записао Марко Миљанов:
Неки Турчин у Старој Србији убио је Куча, па је у друштву причао како га је убио.
На то га је Мурат-ага Галић, пореклом Куч, упита: „А, Бога ти, пре него што га уби, да ли ти тај Куч нешто рече?“
Турчин је хладно одговорио: „Рече ми само једно!“
Мурат-ага: „А шта ти то рече?“
Турчин: „Немој ме убити, ја сам Куч и имам браће Куча који ће ме осветити!“
Мурат-ага: „Па, није те слагао, ја сам му брат!“, па му из кубуре опали посред груди.
Турчин паде мртав, а Мурат-ага побеже у планину, и много је страдао од турског суда. Али, он се, докле је год био жив, поносио тиме што је осветио Куча коме ни име није знао, само је знао да је Куч! Мурат-ага је касније био командант у Беранама и Бијелом Пољу. Доскора је живео.
Прави муслиман никада не би овако светио непознатог и то приде бившег саплеменика друге вере.