Најпре бих цитирао Петра Шобајића када је писао о породицама Дабарског поља: „Испитујући племе Грахово, слушао сам од Булајића, Вујачи¬ћа и других граховских братстава пореклом из Куча да су Вујовићи у Херцеговини њихови рођаци. И граховски војвода Анто Даковић је забележио у својим ''Мемоарима'', које сам читао у рукопису: да се један од досељене браће из Куча, од којих су се развила поменута граховска братства, звао Вујо, који је прешао у Херцеговину и по њему су се прозвали Вујовићи његови потомци“.
Предања која су се сачувала у породицима које припадају корпусу врањачких Вујовића јасно преносе да се Вујо населио, после женидбе са Тодором, кћерком кнеза из села Дола, у Подбрђе испод Равне Ситнице - које је по Тодори добило име Тодорићи (књига Жарка Симовића (Вујовића) "Записи из Херцеговине – ситнички крај"), а потомство је по Вују прозвало Вујовићи. Вујово потомство се проширило, најпре, на суседно село Симијова, па Шобајић наводи и разуру Симијовијех: „По разури из Симијових, казују Вујовићи, један се од браће опет врати и његови потомци су задржали старо презиме Вујовићи. Они се деле на уже породице које се зову: Вујовићи, Дунђери, Грбушићи у Врањсцијем, Вујовићи, Радовићи, Попадићи у Засади; Делићи у Симијовој, Вујовићи у Враћeновићима у Опутним Рудинама. Осим ових, Вујовића има расељених по невесињским селима и у Борчу“.
О Драгоју-Драгошу и његова четири сина, од којих је један Вујо, писали су: војвода Анто Даковић у својим Мемоарима; Никола Вујачић, Марко Вујачић и Чедомир Булајић у својим књигама; Урош Делибашић у прилогу "Порекло презимена Делибашић" на сајту "Порекло". О Драгошу сведочи и Драгошев До, место где је Драгош погинуо, данас заселак близу Грахова – изнад села Драгаљ. О Драгоју-Драгошу сведочи и заједнички назив "Драгошевићи" - за Вујачиће, Булајиће, Делибашиће, Вучетиће.
Породица Радовић из Братача код Невесиња је блиска са Делибашићима, имају блиског заједничког претка. Породицу Радовић из Невесиња, поред породица Даковић са Грахова и Љуца из Никшића - које потичу од Вујачића, војвода Марко Миљанов доводи у сродничку везу са братством Мрњавчевића у племену Кучи. Детаљнија истраживања су потврдила да је Драгоје потекао од Куча Мрњавчевића, како је војвода Марко и написао у свом делу Племе Кучи.
Дакле, Драгошевићи и врањачки Вујовићи не потичу од Дрекаловића, нити Старокуча, потичу од Мрњавчевића из Орахова у Кучима. Узгред, Драгоје је живео пре Дрекала.
Јевто Дедијер и Петар Шобајић су написали да прерачки Вујовићи (Петрови и Милијини потомци) нису у сродству са врањачким Вујовићима. Дедијер и Шобајић су писали онако како су им казивачи предања саопштавали. Ако сачувана предања прерачких Вујовића не могу да дају одговор о њиховом даљем пореклу, онда је један од легитимних и доступних начина - ДНК тестирање.
Предње да прерачки Вујовићи потичу од озринићких Вујовића из Ожеговица је тешко одрживо, јер чевљански Вујовићи славе Аранђеловдан, славу свих Озринића. Никола Вујовић у својој књизи Вујовићи из Убала Чевских искључује сродност са билећким Вујовићима и не помиње да су Вујовићи из Убала променили славу, да су прешли са Никољдана на Аранђеловдан - како се сада понегде може прочитати.
Петар Шобајић је написао за Вујовиће из Прераца, односно Бијељана: „Вујовићи су из Риђана код Никшића. Око 1760. прешли у Прераца, а оданде Милиа са 6 синова у Невесиње и тамо погинуо. Синови му се растуре и један од потомака, Трифко Петров је сишао у Бијељане око 1830. на земљу Биберчеву“. Ви сте, Бакс, написали да су Вујовићи прешли раније, око 1740, у Прераца и потпуно сте у праву јер то потврђује Сиџил невесињског кадије из 1770. године у коме се помиње више Вујовића који су Милијини потомци.
Дедијер је написао да је у Прераца дошао Петар Вујовић, а Шобајић да је Милија Вујовић из Прераца прешао у околину Невесиња, па није јасно, Бакс, на основу чега искључујете сродност Петровог и Милијиног потомства.
Спознаја породичног порекла најчешће захтева темељан и упоран рад, а до циља се понекад једино и може стићи преко утврђивања сродности са другим породицама. Уверен сам да ће овакав приступ довести до резултата и дати одговор на даље порекло прерачких Вујовића, бројне и знамените билећке породице.