Потомци Трифка (Петровог?) Вујовића
Кад је реч о Трифку (Петровом?), он се могао родити око 1790. године, и зна се да је сигурно имао сина који се звао Васо. Међутим, ту се помиње и извесни Пејо, који је врло вероватно могао бити други Трифков син. Дакле, с одређеном дозом скепсе, можемо закључити да је Трифко имао два именована сина – Васа и Пеја.
Сем Васа и (могуће) Пеја, зна се да је Трифко имао још једног, неименованог сина. Веома је могуће да је овај наименовани син у ствари Пејо, а опет, могуће је и да је реч о трећем Трифковом сину. Тај неименовани Трифков син имао је сина Лазара (рођеног око 1850. године), који је имао два сина, Здравка и Душана.
Пејо (Трифков?) имао је сина Ђура, који је имао сина Игњата, а овај је имао сина Милована. Милован је имао Раденка.
Васо Трифков имао је два сина, Анта и Луку. Анто је имао Пека и Обрада. Лука је рођен око 1850. године у Прерацама, месту на које се доселио његов предак Петар око сто година раније. Као млад, Лука се из Прераца преселио у оближње место Голобрђе, где је основао своју породичну задругу. Оженио се Ђурђом (Вуковић), и добио три сина Јована (1884-1915), Боришу (1888-1973) и Митра (1892-1983), и две ћерке, Анђу и Ристу. Лука је умро док су му деца била врло мала, 1893. године, а његова супруга само годину дана касније. Деца су сама одрастала, уз помоћ стрица Анта, који је живео у Прерацама. Кад су одрасли, Анђа, Јован и Бориша одлазе у Америку, док Митар и Риста остају у Херцеговини. Риста се убрзо удаје и одлази, а Митар остаје сам на имању. Након почетка I Светског рата, Бориша и Јован одлучују да се врате назад и ступе у српску војску, док се Анђа удаје у Чикагу за Мила Црногорца. Митар је мобилизован у Аустро-Угарску војску, а Јован и Бориша остају у Херцеговини где се као комите боре против Аустро-Угарске. Убрзо затим, Јован гине случајно од пријатељске ватре, а Бориша одлучује да се прикључи остацима српске и црногорске војске у Албанији. Учествује у Солунском фронту, где је рањен у ногу, и крај рата дочекује у италијанској болници. За добровољачке заслуге, од краља и државе добија земљу у банатском селу Војвода Степа, где се сели, и где и данас живе његови потомци. Митар је преживео рат и његови потомци живе у Херцеговини, на Голобрђу и Билећи.