Аутор Тема: Етимологија и значење личних имена код Срба-Ђорђе, Урош, Херак, Negus, Knegus  (Прочитано 2258 пута)

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 104
Нађох на мрежи:
http://www.vokabular.org/forum/index.php?action=printpage;topic=2089.0


Наслов: Одг: Етимологија и значење личних имена код Срба
Порука од: Вукотић на 09.08 ч. 07.02.2009.
Цитирано: Бокан на 20.03 ч. 06.02.2009.
Цитирано: Mile link=topic=2089. msg30260#msg30260 date=1233571566
Шта је са именом Урош?

Однекуд ми се увртело у главу, негде сам то чуо, не знам где, да Урош вуче порекло чак из санскрита, и значи господин, или чак и неко више биће, натчовек.

Исто тако, незнам одакле ми, Ђорђе је од грчког Георгиос и значи сељак. 

Колико је ово тачно? Баш ме занима.

Da, ime Đorđe (Đurđe/Đurađ/Đuro) dolazi od gr. γεωργέω/γεωργει̂ς i ima značenje "farmer", "zemljoradnik" (γεωργός); zapravo, u vezi je sa srpskim glagolom "orati" (gariti; orač, iisto tako, građenje, krčenje i sl.).
Ipak, Đorđe (šp. Jorge) je ime istog korena kao i srpsko Uroš, Jerko ili Žarko.
U svojoj suštini oranje je, kako znamo, kultivacija zemljišta; zapravo, oranje je jednako uređivanju.

Dakle, ovde je priča poduža, pošto je potrebno da se precizno utvrdi način na koji je došlo do semantičkih otklona, gde se značenje imena Uroš (rex, kralj) poklapa sa georgios (orač, farmer) ili urednik/uređivač; otuda sličnost reči uređenje (državno; iz *h3regn-) i režim (lat. regno -are i regnum). U tom smislu poklapaju se i reči kralj i lat. regalis (eng. royal; srp. kraljev, kraljevina, od *krugljevina (Ἡρακλῆς!; srpsko prezime Herak-ović*); ustvari, oblast kojom jedan vladar vlada ili je kontroliše; srp. okrug, lat regio -onis okrug, oblast; ovde obratiti pažnju da srpske reči okrug i oblast dolaze, prva od imenice krug, a druga od prideva oblo ili imenice oblina).

Uroš Stefan = Rex Stefanus.

U stvari, kako Đorđe "ore ili uređuje zemlju" (oranicu), tako i Uroš "uređuje zemlju" (državu).  :)

*Ovde bi bilo zanimljivo da se ime mesta Njeguši, odakle potiče slavna srpska vladarska kuća Petrovića u Crnoj Gori, uporedi sa semit.-amhar. Negus (vladar, car) i srp. knez (od *knegus?), kao i da se bratstvo Herakovića (odakle su i Petrovići) uporedi sa imenom Heraklo?
Naravno, ja tu ništa ne sugerišem, već postavljam izvesna pitanja, koja bi mogla biti proizvod čiste slučajnosti, ali bi, isto tako, mogla da budu i početak "poniranja" u najdublju istoriju evropske civilizacije.

Pozdrav,
Dušan"

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1553
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Етимологија и значење личних имена код Срба-Ђорђе, Урош, Херак, Negus, Knegus
« Одговор #1 послато: новембар 02, 2016, 09:43:04 поподне »
Нађох на мрежи:
http://www.vokabular.org/forum/index.php?action=printpage;topic=2089.0


Наслов: Одг: Етимологија и значење личних имена код Срба
Порука од: Вукотић на 09.08 ч. 07.02.2009.
Цитирано: Бокан на 20.03 ч. 06.02.2009.
Цитирано: Mile link=topic=2089. msg30260#msg30260 date=1233571566
Шта је са именом Урош?

Однекуд ми се увртело у главу, негде сам то чуо, не знам где, да Урош вуче порекло чак из санскрита, и значи господин, или чак и неко више биће, натчовек.

Исто тако, незнам одакле ми, Ђорђе је од грчког Георгиос и значи сељак. 

Колико је ово тачно? Баш ме занима.

Da, ime Đorđe (Đurđe/Đurađ/Đuro) dolazi od gr. γεωργέω/γεωργει̂ς i ima značenje "farmer", "zemljoradnik" (γεωργός); zapravo, u vezi je sa srpskim glagolom "orati" (gariti; orač, iisto tako, građenje, krčenje i sl.).
Ipak, Đorđe (šp. Jorge) je ime istog korena kao i srpsko Uroš, Jerko ili Žarko.
U svojoj suštini oranje je, kako znamo, kultivacija zemljišta; zapravo, oranje je jednako uređivanju.

Dakle, ovde je priča poduža, pošto je potrebno da se precizno utvrdi način na koji je došlo do semantičkih otklona, gde se značenje imena Uroš (rex, kralj) poklapa sa georgios (orač, farmer) ili urednik/uređivač; otuda sličnost reči uređenje (državno; iz *h3regn-) i režim (lat. regno -are i regnum). U tom smislu poklapaju se i reči kralj i lat. regalis (eng. royal; srp. kraljev, kraljevina, od *krugljevina (Ἡρακλῆς!; srpsko prezime Herak-ović*); ustvari, oblast kojom jedan vladar vlada ili je kontroliše; srp. okrug, lat regio -onis okrug, oblast; ovde obratiti pažnju da srpske reči okrug i oblast dolaze, prva od imenice krug, a druga od prideva oblo ili imenice oblina).

Uroš Stefan = Rex Stefanus.

U stvari, kako Đorđe "ore ili uređuje zemlju" (oranicu), tako i Uroš "uređuje zemlju" (državu).  :)

*Ovde bi bilo zanimljivo da se ime mesta Njeguši, odakle potiče slavna srpska vladarska kuća Petrovića u Crnoj Gori, uporedi sa semit.-amhar. Negus (vladar, car) i srp. knez (od *knegus?), kao i da se bratstvo Herakovića (odakle su i Petrovići) uporedi sa imenom Heraklo?
Naravno, ja tu ništa ne sugerišem, već postavljam izvesna pitanja, koja bi mogla biti proizvod čiste slučajnosti, ali bi, isto tako, mogla da budu i početak "poniranja" u najdublju istoriju evropske civilizacije.

Pozdrav,
Dušan"

Урош је највероватније дошло од Мађара, и то преко највишег племства. Негде сам читао да је реч "ур" преко мађарског дошла у српски језик, и да се чак и користила у најранијем преводу Илијаде у значењу "јунак" или "херој".
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5371
  • I2-PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Етимологија и значење личних имена код Срба-Ђорђе, Урош, Херак, Negus, Knegus
« Одговор #2 послато: новембар 02, 2016, 10:12:49 поподне »
Урош је од ур (на мађарском "господин") и словенског наставка -ош (као у Радош, Милош, итд.). Ђорђе је српска изведеница грчког календарског имена Георгиос. Херак сам већ спомињао на теми о имену Селак, од основе Хер+ак, а ова основа Хер би могла бити од грчког херос (ἥρως, јунак), а можда има везе и са јерос, свето (ἱερός), мада ми етимологија од херос звучи убедљивије. Хераклије, Ираклије, тј. Ираклис (Ἡρακλῆς) је оригинални грчки облик имена највећег старогрчког јунака Херакла, а његово име има етимолошку везу са термином херос, јунак. Ово што је написано да је краљевина у вези са небулозним термином "кругљевина" (?!), што би ваљда требало да значи "власт над округом" је најобичније домишљање неког појединца који не зна мање-више познату чињеницу да словенско "краљ" потиче од словенског изговора имена Карла Великог (Carolus Magnus). Његуш и Његош су ијекавске варијанте од Негуш и Негош, именима са словенском основом Нег+уш или ош (такође словенским суфиксима). Немају везе са термином "кнез".
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 845
  • I2-Z16982
Одг: Етимологија и значење личних имена код Срба-Ђорђе, Урош, Херак, Negus, Knegus
« Одговор #3 послато: новембар 03, 2016, 09:05:05 пре подне »
Урош је од ур (на мађарском "господин") и словенског наставка -ош (као у Радош, Милош, итд.). .

Да то је тачно! Урош је једно од ријетких личних имена у српским династијама које је дошло посредством Мађара. Први познати Урош у српској историји је Урош I Вукановић, синовац рашког жупана Вукана, а не Стефан Урош I Немањић (отац краљева Драгутина и Милутина).

У латинској варијанти биљежи се као Urosius, Uroscius или Uron.


Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5371
  • I2-PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Етимологија и значење личних имена код Срба-Ђорђе, Урош, Херак, Negus, Knegus
« Одговор #4 послато: новембар 03, 2016, 10:16:59 пре подне »
Да то је тачно! Урош је једно од ријетких личних имена у српским династијама које је дошло посредством Мађара. Први познати Урош у српској историји је Урош I Вукановић, синовац рашког жупана Вукана, а не Стефан Урош I Немањић (отац краљева Драгутина и Милутина).

У латинској варијанти биљежи се као Urosius, Uroscius или Uron.

Још један значајан преднемањићки Србин који је имао дубоке везе са Мађарима (био њихов палатин и бан Хрватске) је Белош Вукановић, син горе поменутог Уроша.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D1%88_%D0%92%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 845
  • I2-Z16982
Одг: Етимологија и значење личних имена код Срба-Ђорђе, Урош, Херак, Negus, Knegus
« Одговор #5 послато: новембар 03, 2016, 10:55:38 пре подне »
Још један значајан преднемањићки Србин који је имао дубоке везе са Мађарима (био њихов палатин и бан Хрватске) је Белош Вукановић, син горе поменутог Уроша.

Да, а сестра Белоша, Јелена Вукановић је била супруга угарског краља Беле II Слепог, односно мајка наследника Гезе II.

Извор: Сима Ћирковић, Срби међу европским народима.

На истој страници (36.) под фуснотом 5. наводи да се последње спомињање Бодина 1096/1097 (сабор у Клермону; Рајмонд Тулуски;крсташки ратови) и његов наследник Јурај, који се у стручној литератури јавља и под обликом имена Ђорђије.

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1776
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1194
Одг: Етимологија и значење личних имена код Срба-Ђорђе, Урош, Херак, Negus, Knegus
« Одговор #7 послато: децембар 07, 2019, 12:22:32 пре подне »
Жарко Вељковић у "Српско име Урош из далматског врела"  сматра, да  име Урош представља - врсту политичког презимена, ипак одбацујући могућност, да име Урош (Уршь 1243.г) од имена једног од седам мађарских вођа - Őrs /Örös-ur  (Gesta Hunnorum et Hungarorum) потиче.

--Данашње мађ. Őrs, за шта испоредити корадикална имена – стмађ. Űrsu-úr(u) (Ursuuru, Ursuur) : мађ. Őrs-úr. О томе видети: Gesta Hungarorum, ed. L. Juhász, Budapest,
1932, pogl. IX, XXXII. Као топоним, то је данашње место Шаљ (Sály), некадашње Латор или Ершур (Lator/Őrsúr), чији се предео у ком леже развалине старога града зове Латорпуста (Latorpuszta). За то видети: (CD-ROM) Magyaroszági várak V.1.0, pod opc. Sály. византијском грчком ово име Űrsu-úr(u) препознајем као номиналну синтагму ٔ..---

http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-6673/2008/0350-66730804063V.pdf
https://en.wikipedia.org/wiki/Seven_chieftains_of_the_Magyars
https://hu.wikipedia.org/wiki/Örsúr_nemzetség
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Онај с ону главу

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
  • Е, па да!
Одг: Етимологија и значење личних имена код Срба-Ђорђе, Урош, Херак, Negus, Knegus
« Одговор #8 послато: децембар 07, 2019, 01:01:45 пре подне »
Херак, Србљак, Тузлак, Бошњак... итд. топономоастика која ствара етнономастику па и стандардну (антроп)ономастику. Неко од негде. Херак с онога свијета. Пустио би Херак Турчина (Турка), ама неће Турак њег.

Урош, Репош, Белош, Милош, Драгош не ору. А Ђурађ, сирома', оре јер му то Хелени одредили да чини.

Кајсар је ћесар/цезар је цар, а Карол је краљ, док је *kuning/König/king кнез.

Словени митомани, а посебно Срб(љац)и -- свели (смо) kingа Хенрија VIII који је створио протестантизам много пре Лутера c краља на ниво кнеза, нпр Алексе Ненадовића или Мише Карапанџића.

То ваљда Душан ту налази те округе, нахије.

А после БреКСита (N.B. никако БреГЗит, јер се у Британији самој тако не изговара, то само ове швапске будале које су дегенерисале енглески у САД тако кажу) и осамостаљења Шкотске -- која Енглеску држи као колонију откад је Џејмс VI шкотски постао Џејмс I енглески -- биће заправо и Енглеска једва мало више од 3 округа. Tja...