Кума да немаш
Не проси девојку понедељкем
не проси је у рану зору јер још сви спаваду
само је она будна и изчаролијана
и тако омађија памет твоју.
Не говори девојки да је волеш
понедељкем и у рану зору,
јер се тек тад оне ноћне ватре гасе
и инструменти се ладе.
Понедељкем у рану зору они што су умрели у недељу
мрзе вас младе.
Не седлај коње уторкем
и не јаши их гараве усред лета зором.
Поља су уторкем слеђена, и у лето.
Уторкем у рану зору је и највећа војска побеђена,
и тада и вуци постају самотњаци.
Не говори драгој у ране уторничке зоре да је волеш и да је просиш,
јер се уторкем кријеш од униформу,
од влас и од врачару.
Од оних што ти понедељкем не даду да снијеш,
и од бабу гатару.
А средом никако не затварај очи
Средом само ћути и прати свет око тебе.
Средом нека тебе просе и нек те свашта питају,
нек те ране и нек те поју,
нек те по пољима голог носе.
Средом у рано јутро не затварај очи,
не сумивај се и не трљај зуби,
јер ноћом са уторничких зуба овај свет игра ко балерина,
јер само се средом умире од лепо,
и само средом колико носиш на леђима
толико идеш за стомаком.
Очи затвори тек са средским месецом,
тек тад душа закука за рођеним мраком.
А, тек четврткем!
Четврткем рано изјутра и немај девојку.
И да је имаш , четврткем је заборави.
Заборави и оца и мајку и сестру,
јер четврткем сви трговци низ поље шире шатре.
И цигани мечкари, и циганке из Босне
и грнчари, Штрикерај, медаџије, содаџије, румуњски вешерај.
Четврткем пијац дише кроз твоје очи.
И златне зубе мени да купиш,
и златну маказу, зулуфи да тањим,
и нове ципеле себи да испазариш, ил да украдеш
да нов и леп и са срећан корак у четвршки мрак да згазиш.
Четврткем само мрак и пијац постоје,
на пијац да се обновиш и сва чуда да видиш.
а мрак- да певаш
и сва чуда сто јутрем низ поља дођу
у четвршки мрак да испратиш.
Петкем не проси девојку.
Не обећавај никем да ће их жениш.
У рану петашку зору ти стижу гласови
што их мечкари са четвршке пијаце
под јастук ти гурају.
У петак скидај марке са писама што нису за тебе
и што их мечкари скупише низ ветар,
и лепи их на чело.
Тако ћеш цели свет да обиђеш
а да у њега ногом не крочиш.
Шешир да накренеш, а у море да се не смочиш,
Брљавку да загризеш и од смрта да се излечиш.
Брљавог живот да те воли.
Петкем не проси љубав твоју
јер у петашку ноћ ти си на путу,
путујеш кроз цел свет.
Из бунар зајити воду,
ако имаш мајку, нек умеси проју
и ајд, видимо се...
А субота? Субота ти није за женидбу,
јер како се окренеш, иза леђа ти је прошлос,
и у напред ти је прошлос.
Суботње рано јутро уморно од пута са тобом
леже у исти кревет са тобом.
И гледај да не спаваш, пусти суботу да спава.
Јер ако уснијете исти сан, оженићеш њу.
Не иде субота да ти буде жена.
Суботе су жене за банкари и општинари и за грађански свет.
И у мираз ћес да добијеш и ракију и кафану,
и још субота, и рану смрт и децу која не виду и не оду мракем.
А кад рано умреш у суботу,
ники нема из петашку ноћ да те сарани,
јер велики свет за тебе не мари.
А у недељу, слаба вајда за женидбу,
сви су на гробље.
ИЛ сарањују ове што помајкаше недељом у рану зору.
јер ми некако специјално волемо у недељу баш да умиремо,
Елегантно .
Ил се сетише ових што у прошлу недељу мајкаше.
У недељу нит једеш нит пијеш, нит песме певаш,
нит у клозет идеш - да простиш.
Не иде да на гробљу девојку просиш.
Па кад... Да извинеш децу да правим,
кад да се женим и свате у кућу да доведем?
Па,,, мож кад оћеш...
И бре... Кум да ми не будеш !
Александар Павловић (Dylan Horman)