Већина Срба из Србије се љути када их неко назове Србијанцима. Мени такође смета.
За стереотипе о Србијанцима у Босни вероватно многи од њих не знају.
То му више дође као када би Хрват из Херцеговине отишао у Загреб и назвао људе тамо Хрватанци, а за људе из осталих крајева реако да су то Хрвати.
Босанас, Херцеговац, Војвођанин, Шумадинац, Тимочанин и сл. су регионалне ознаке са којима се људи у Србији поносе. Свако са поносом говори о свом пореклу. Највише је стереотипа о Југу Србије, па и они са поносом истичу своје регионално порекло.
За све етничке Србе, одувек је назив био Срби, било где да живе.
Термин Србијанац је вештачки и никада неће заживети у народу.
Колико сам успео прочитати тај термин је постао чест захваљујући Аустрији и Вуку Караџићу.
Можда би Невски могао рећи нешто више о томе.
Владице, слажем се са тобом да је термин Србијанац између осталог форсиран и политички и то са стране не баш наклоњене српској националној идеји. Рецимо, Хрвати па и босански муслимани веома често користе тај термин Србијанац, најчешће да би на неки начин прекинули везу између Срба у Хрватској и Босни и Херцеговине са онима из Србије, као да они никакве везе немају, а и због тога да би у први план истакли идентитет на основу државности, а не на основу националности, што им је опет, у контексту њихових новооформљених држава, ишло у прилог.
Нажалост, има и у Србији људи, поготово оних евроатлантске оријентације којима идеја Србијанства изгледа пожељна. Баш сам недавно слушао оног Душана Јањића који је надахнуто, коментарушући влашко питање у источној Србији, говорио како се српска држава у 19. вијеку више ослањала на тај државни идентитет-србијанства него на национални -српски и како је по њему то било много боље јер су се и Власи источне Србије могли осјећати Србијанцима у правом смислу ријечи, те како су затим пречански Срби, у својим тежњама за националним ослобођењем, покварили тај концепт.
Поменућу да сличну ствар као што је "србијанство", одређени западни кругови, а и кругови склони западу у самој руској власти, промовишу и у Русији са термином Росијанство насупрот Руским. овоме сам и сам био свједок својевремно у Русији. Питам у Сибиру једног полу Бурјата, полу Литванца, коме је Стаљин деду протјерао у Сибир, какво му је национално осјећање и како се осјећа, а он ми каже управо-Росијанин. Ово Росијанин не значи да се он осјећа као Рус, али ми и овај термин Росијанин изгледа сасвим вјештачки и мислим да ништа добро неће донијети. Кудикамо би било боље да се тај изјашњава као Литванац, који воли руску државу, него као Росијан који не воли Русе.
Што се тиче термина Србијанац, мислим да он и нема у свакој ситуацији подругљиво значење, треба се само сјетити стихова: "Јелек антерија и опанци, по томе се знају Србијанци..." Ипак ту има поноса.