Аутор Тема: Брсјаци  (Прочитано 11386 пута)

Синиша Јерковић

  • Гост
Брсјаци
« послато: фебруар 23, 2013, 09:48:02 пре подне »
Јован Цвијић у свом раду "Балканско Полуострво" дефинисао је Брсјаке као јасну словенску групу у македонском етносу. Већина истраживача се слаже да би Брсјаке требало идентификовати са старословенским племеном Берзита које је у раном средњем вијеку забиљежено на просторима Македоније и Грчке. Интересантно је да у Македонији И2а хаплогрупа која дефинише словенско становништво расте и приближава се западнобалканском просјеку, послије својеврсне И2а рупе у сјеверној Албанији и на  Космету. Словенска племена Македоније би углавном требала припадати И2а Нортх хаплогрупи, па самим тим и Брсјаци. Иначе Берзити се помињу и код Баварског Географа као једно од словенских племена на простору данашње источне Њемачке, а исто тако их је било и на истоку у Белорусији, па се сматра да је град Брест по њима добио име.

Ван мреже Kyrios

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 264
  • В защиту науки
Одг: Брсјаци
« Одговор #1 послато: фебруар 23, 2013, 01:29:00 поподне »
Зар није логичније да је град Брест добио назив по дрвету "брест"? Додуше, колико сам могао да видим на GoogleTranslator-у, "брест" кажу Јужни Словени и још Словаци, Пољаци и Источни Словени кажу "вјаз", а једино Чеси, а делимично и Словаци, користе немачки назив "јилм (елм)". Сада, питање је какав је старо-словенски назив за брест, али могло би да се деси да има везе са овим нашим називом.
« Последња измена: фебруар 23, 2013, 05:01:19 поподне Kyrios »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Брсјаци
« Одговор #2 послато: фебруар 23, 2013, 08:41:28 поподне »
Зар није логичније да је град Брест добио назив по дрвету "брест"? Додуше, колико сам могао да видим на GoogleTranslator-у, "брест" кажу Јужни Словени и још Словаци, Пољаци и Источни Словени кажу "вјаз", а једино Чеси, а делимично и Словаци, користе немачки назив "јилм (елм)". Сада, питање је какав је старо-словенски назив за брест, али могло би да се деси да има везе са овим нашим називом.

Ово за Брест и Берзите сам читао код Алексејева. Негдје сам такође читао, али не могу се сјетити гдје, да је коријен за Брсјаке и Берзити од глагола брстити, а не од бреза. Можда и брест има такву етимологија. Да, сад сам видио називе за брест код разних словенских народа. Интересантно је да се назив брест поред јужних Словена појављује још код Словака. Мада ја вјерујем да га и други Словени имају, али може да им означава неко друго, слично дрво, или да је синонимна за брест, али се више не користи. Доказ за то је руско објашњење етимологије града Бреста.

 Название происходит, скорее всего, от слова «берест» (вид вяза) или от «береста» (наружный слой коры берёзы).

Значи берест је код Руса једна врста бреста којег они иначе зову вјаз. Очигледно да је ријеч брест старословенска.

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 814
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Брсјаци
« Одговор #3 послато: фебруар 23, 2013, 11:06:49 поподне »
Сећам се једне дискусије код руса на форуму када су тражили значење топонима Брест. Ако се не варам, најближе значење је имала реч која има друго значење док им је назив дрвета био потпуно непознат,


Ево шта о томе говори речник:

Современный толковый словарь русского языка Т.Ф.Ефремовой - "БРЕСТИ"
брести [брести] несов. неперех. Идти медленно или с трудом.

Толковый словарь живого великорусского языка В.Даля - "БРЕСТИ"
, см. бродить.

Толковый словарь русского языка Д.Н.Ушакова - "БРЕСТИ"
бреду, бредёшь, прош. брёл, брела; бредший, несов. (ср. Бродить 1). 1. итти с трудом, волоча ноги. Как бедный нищий мимо саду бредет по знойной мостовой... Тютчев. Мы брели по колено в воде. 2. итти; итти тихо, задумчиво (разг.). Откуда, умная, бредешь ты, голова? Крылов. (Крестьянин) тихонько брел домой проселочным путем. Крылов.

значи, тешко се кретати... вући ногу за ногом (као када се човек креће по води).

http://ru.wiktionary.org/wiki/%D0%B1%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8
« Последња измена: фебруар 23, 2013, 11:11:01 поподне Kor »

Ван мреже Kyrios

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 264
  • В защиту науки
Одг: Брсјаци
« Одговор #4 послато: фебруар 24, 2013, 01:51:20 пре подне »
Ево, и на Викисловаря сам нашао реч "берест", за коју је Синиша рекао да има скоро исто значење као наша реч "брест".
http://ru.wiktionary.org/wiki/%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82

Такође, реч "берест" постоји и у украјинском викиречнику
http://uk.wiktionary.org/wiki/%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82
а GoogleTranslator ту реч преводи и са белоруског као наш "брест".
У другим словенским језицима нисам нашао ту реч, чак ни у пољском, где се каже "wiąz".

Русский

Берест I

Морфологические и синтаксические свойства
бе́-рест

Семантические свойства

Значение
1. ботан. дерево семейства вязовых (Ulmus minor), разновидность вяза
2. древесина такого дерева

Синонимы
вяз малый, карагач, караич, пробковый ильм, красный ильм

Антонимы
-

Гиперонимы
вяз, дерево
древесина

Гипонимы
-

Этимология
Происходит от ??
« Последња измена: фебруар 24, 2013, 02:05:51 пре подне Kyrios »

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 814
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Брсјаци
« Одговор #5 послато: фебруар 24, 2013, 12:15:47 поподне »
Сада испадају она три речника која сам навео у пуној контрадикторности са овим другим?!?

А и добро се сећам да у тој дискусији ни речју није било поменуто никакво дрво.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Брсјаци
« Одговор #6 послато: фебруар 24, 2013, 12:28:42 поподне »
Неколико извода о Брсјацима из дјела Јована Цвијића Балканско полуострво.

"на исто тако оштре карактере изоловања и одвајања наиђе се у сливу Радике и Велике, у западној Македонији, у којима живе стара племена Мијаци и Брсјаци, сада без племенске организације."

"Али у почетку Средњега века, непосредно после словенске најезде на Полуострву, историски споменици помињу као племена Брсјаке, Драговиће и друге у сливу Вардара и Црнога Дрима. Име Брсјаци одржало се и до данас у западној Македонији."

"Ова је група у централној котлини западне Македоније, у битољско-прилепској котлини, и јако је утицала на становништво свих осталих котлина и долина ове области.
Северни део ове котлине, од Бакарног Гумна код Тополчана до Прилепа и Крушева, заузимају Словени који су припадали старом племену Брсјацима. Ово је племе захватало и жупе Железник и Пореч, а чини се, да су му припадали и словенски становници битољског поља, Пољани. Брсјаци су прешли и Бабуну и населили Богумилу, Нежилово и друга велика села велешке котлине, изузевши села Ореше и Папрадиште у којима су настањени Мијаци.
Ови Брсјаци, који су некада чинили јако племе, данас нису везани никаквом међусобном везом. Између њих су се увукли многобројни досељеници из Преспе, од Струге и Охрида, од Костура, и средње Арбаније, од Скадра итд... И само њихово име се са временом изгубило. Познате су само области у којима су седели. Тако сељаци из околине Прилепа и Крушева не знају да су Брсјаци. Неке су се групе чак тако јако развитком удаљиле, да оне из области Пореча и Богумила имају особине којима се знатно разликују од прилепских Брсјака. Ово је крајња фаза у распадању једнога племена.
У Брсјаке убрајамо Словене из битољске котлине, иако није поуздано, да су тога порекла, и исто тако становнике у долини Драгора, у Шемници, у Маријову и у јужним областима, око Острова и Сариђола."

"Док су битољско-прилепски Пољани и демирхисарски и поречки Брсјаци старо словенско становништво са врло мало туђих примеса и једва нешто дотакнути турско-источњачким утицајима, друкчијег су састава и расно мање чисти становници по странама котлине и у Драгору, Шемници и Маријову. Ове се групе осим тога разликују и између себе.

Мијаци се жене и удају само међусобно. Не зна се ни за један брак са Брсјацима који су у њихову суседству: у Копачу, Кичеву, итд. Сматрају их за људе просте, дивље, без укуса, и готово презриво рекну за њих и за њихове особине: Брсјачиште."

Из ових Цвијићевих написа јасно се види словенски карактер Брсјака и њихова подвојеност у односу на словенизиране Аромуне Мијаке.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Брсјаци
« Одговор #7 послато: фебруар 24, 2013, 12:57:20 поподне »
Један интересантан рад о Брсјацима из 1931. који се у пдф верзији може наћи овдје:

http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=100565

Ево и извода:

"Pleme Brsjaci došlo je na Balkansko poluostrvo za·jedno sa svima ostalim srpskim plemenima. Njega spominje još Konstantin Porphyrogenet u svome delu: De administrando imperio. Brsjaci se naseljavaju u okolini Soluna još u VIlI. stoleću i stvaraju tamo naseobinu Srbiju. Ostaci te naseobine vide se po varoši Srbici, danas Selfidži ili Servia, na reci Bistrici. Ali Brsjaci, posle uzaludnih pokušaja da zauzmu Solun, povlače se ka severu i nastanjuju se između Bitolja i Ohrida. Bizantinski pisci pišu:
Berezitaos, Berzitas, jer ne mogu da transkribuju naše samoglasno r.
To isto čine i drugi slovenski pisci, koji nemaju takvo r, recima Rusi
pišu; Borsjaci, Bursjaci, Bersjaci.

Pitanje je sada, jesu li današnji Brsjaci potomci tih starih Brsjaka? Radi rešenja ovoga pitanja obilazio sam skoro tri meseca oblasti u kojima su danas naseljeni najčistiji Brsjaoi. I evo do kojih sam rezultata došao:
Ime Brsjak i Brsjaci(za žene Brsjačka i Brsjački) dolazi od složene reči brst+jadci (oni k,oji jedu hrst, koji brste). Kako su Brsjaci u isto vreme i zemljoradnici i stočari te kako su imali velika stada koza, oni su svoja stada vodili po šumama i tamo su sekli grane da bi im kozebrstile. To su činili naročita u proleće. I danas Brsjaci »kase šumu«, teprave lisnike za zimu. Mogu se  danas videti čitave padine, gde je šuma »pokošena« te liči na pokošenu livadu. Naročito tako »kose« neke vrste cerovog i rastovog drveća: lapar, blagunj i dr. Brsjaci se dalje i danas često susreću po šumama i putevima sa prikačenam sekirom 'o ruci. Tom sekirom on krči šumu, pravi brst za koze i brani se od divljači. Prema tome ime im dolazi od načina ishrane njihave stoke. Neki hoće da' kažu da su čak i ljudi u gladnim godinama jeli brst.
Po Miklošiću ime im dolazi od reči breza= betula, lit. beržas, lit. berze; u sl.
breza = vaeea maeulis, sparsa, brezast. Po svemu prvo zanimanje - stočarstvo.

Mijaci kažu za Brsjake da su jako prosti. Oni kažu: "Prost kao Brsjak ili "ovo je brsjačka rabota«. Brsjaci, se smatraju kao jaki i radeni ljudi. Oni nisu tako okretni kao Mijaci, ali su izdržljivi i od reči. Inače Brsjaci su jako veseli ljudi i održavaju svoje stare običaje.

Po psihičkim osobinama Brsjaci čine sastavni deo violentnog dinarskog psihičkog tipa. To dokazuju, pored ostaloga, i svojim mnogobrojnim pobunama.

Po telesnim ·osobinama možemo da zapazimo u glavnome tri tipa:jedan pravi dinarski čovek i njemu pripada starinci Brsjaci."

Ван мреже Kyrios

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 264
  • В защиту науки
Одг: Брсјаци
« Одговор #8 послато: фебруар 24, 2013, 04:12:29 поподне »
Сада испадају она три речника која сам навео у пуној контрадикторности са овим другим?!?

А и добро се сећам да у тој дискусији ни речју није било поменуто никакво дрво.

Нисам сигуран да су у контрадикцији. Јеси ли тамо тражио и "берест"? А и то што ти дискутанти нису чули за "берест" ме не чуди, ако је то код њих архаизам и ако се више користи "вяз">

Ван мреже Voljen od Boga

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 881
  • I-Y4460*
Одг: Брсјаци
« Одговор #9 послато: јул 12, 2018, 07:14:11 пре подне »

          Берзитите, како и најголем број од словенските племиња кои ја населиле тероторијата на регионот Македонија припаѓаат на јужната словенска група тнр. Склавини. Баварскиот географ Geographus Bavarus од 9. век ги забележува Берзитите/Верзитите како Vereziti и ги населувале областите на денешна источна Германија, западна Чешка и југозападна Полска, поточно меѓу градовите Бауцен — Ерфурт — Прага — Краков. Во 9. век Берзитите сеуште постоеле како засебен етнос во централна Европа и таму имале 10 градови (Verizane ciuitates X). Еден дел од племето се населил во градот Брест во Белорусија, а друг дел, наречен Брсјаци, заминал кон југ, на Балканот. Затоа, и ден денес, луѓето кои живеат во околината на Демир Хисар и делови од Кичевско, Охридско и Велешко се наречени Брсјаци, а и голем дел на битолчани, поради доселувањето од демирхисарско.
https://www.euratlas.net/history/europe/700/entity_182.html

Јако би ми занимљиво било које хаплогрупе су нам донијели Берзити на Балкан.
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4709
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Брсјаци
« Одговор #10 послато: јул 12, 2018, 04:51:44 поподне »
   Јако би ми занимљиво било које хаплогрупе су нам донијели Берзити на Балкан.

Већ се нешто ради по том питању.  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 881
  • I-Y4460*
Одг: Брсјаци
« Одговор #11 послато: јул 12, 2018, 05:03:57 поподне »
Већ се нешто ради по том питању.  ;)

Брсјаци су ми постали занимљиви а све је мање времена за читање. Драго ми је да се неко бавио њима.
Хвала Вуче ;)
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Скардус

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 79
  • I2а1а-М26/L-158
Одг: Брсјаци
« Одговор #12 послато: август 02, 2018, 10:03:59 поподне »
Како би било да се јави неко од Брсјака?
Знамо где Брсјаци живе или где су живели а сигуран сам да на српским просторима живи на десетине хиљада Брсјака. Они су се увек идентификовали као Срби и, понављам, има их на десетине хиљада широм српског етничког простора.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 881
  • I-Y4460*
Одг: Брсјаци
« Одговор #13 послато: август 03, 2018, 12:32:56 пре подне »
Како би било да се јави неко од Брсјака?
Знамо где Брсјаци живе или где су живели а сигуран сам да на српским просторима живи на десетине хиљада Брсјака. Они су се увек идентификовали као Срби и, понављам, има их на десетине хиљада широм српског етничког простора.

Мало ће бити да се један или два мушкарца тестирају из те области, и треба одмах одустати од тога да су то све Срби. У овој област српско становништво се тако зове па чак и њихова села имају тај предзнак. Занимљиво је пропратити породицу Пепић (Пепик), одакле и када долазе у област коју осваја Милутин. У овој области гдје живе данашњи Брсјаци је егзистирала једна мени генетски блиска група. Припадник те групе који сада живи у Бугарској, православац, и ја се дописујемо ових дана, његов прадјед је из Струге. Све указује да је то јако етнички мјешовита средина а линија између Македонаца, Срба, Влаха, Арбанаса, Грка, идт. је јако танка. Некада се ту богато живјело! Занимљива је и повезаност овог становништва са становништвом које на овом форуму зовемо Малисори. 
Добро би било када би се Синиша Ј.  вратио овој теми!
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Поповски

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 47
Одг: Брсјаци
« Одговор #14 послато: август 03, 2018, 11:06:41 поподне »
О словенских племена на територији РМ ово смо учили у школи
Изгледа да је цела дањашна западна РМ насељена од Берзита.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4709
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Брсјаци
« Одговор #15 послато: август 07, 2018, 12:34:34 поподне »
Позив за тестирање Y-ДНК хаплогрупе за све заинтересоване који воде порекло од старих племена Брсјака и Мијака:

https://www.poreklo.rs/2018/08/06/testiranje-rodova-iz-plemena-brsjaka-i-mijaka-u-makedoniji/
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Поповски

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 47
Одг: Брсјаци
« Одговор #16 послато: август 07, 2018, 06:17:04 поподне »
Позив за тестирање Y-ДНК хаплогрупе за све заинтересоване који воде порекло од старих племена Брсјака и Мијака:

https://www.poreklo.rs/2018/08/06/testiranje-rodova-iz-plemena-brsjaka-i-mijaka-u-makedoniji/
Ово важи само за граѓане Србије који су пореклом Мијаци или Брсјаци?

Било би занимљиво видети њихову генетску слику јер колико ја знам у време досељивања Словена на Балкану ниједан Византијски писац није споменуо Мијаце а Брсјаци се спомињу.
Мијаци су вероватно старо племе па неки Македонски историчари кажу да су се доселили из Грчке а неки из Албаније. Из Мат тамо где су Турци населили Геге.

Брсјаци данас не постоје као ентитет а Мијаци постоје.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3474
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Брсјаци
« Одговор #17 послато: август 07, 2018, 06:25:26 поподне »
Зна ли се приближна процена процентуалног удела Брсјака и Мијака код данашњих Македонаца?

Ван мреже Поповски

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 47
Одг: Брсјаци
« Одговор #18 послато: август 07, 2018, 07:28:36 поподне »
Зна ли се приближна процена процентуалног удела Брсјака и Мијака код данашњих Македонаца?
Не.
У Македонији не постоје племена као на пр. у Црној Гори. Постоје Шопи, Власи али...
Једино племе су можда Мијаци. Они себе сматрају да су прави Македонци.
Моје мишљење је да су данас можда 25-30% Македонаца пореклом Мијаци.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4709
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Брсјаци
« Одговор #19 послато: август 07, 2018, 10:10:30 поподне »
Ово важи само за граѓане Србије који су пореклом Мијаци или Брсјаци?

Било би занимљиво видети њихову генетску слику јер колико ја знам у време досељивања Словена на Балкану ниједан Византијски писац није споменуо Мијаце а Брсјаци се спомињу.
Мијаци су вероватно старо племе па неки Македонски историчари кажу да су се доселили из Грчке а неки из Албаније. Из Мат тамо где су Турци населили Геге.

Брсјаци данас не постоје као ентитет а Мијаци постоје.

Позив важи за све са брсјачким или мијачким пореклом, без обзира чије држављанство имају.

Брсјаци су свакако старији јер се племе са истим називом помиње и на простору источне Немачке и западне Пољске и Чешке током раног средњег века, дакле они су једно од племена које је учествовало у првобитном словенском насељавању Балкана, док су Мијаци највероватније настали у каснијем периоду средњег века, симбиозом словенског и цинцарског (аромунског) становништва у планинама на граници данашње Македоније и Албаније.
Чињеницама против самоувереног незнања.